U trenutku ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića tadašnji šef poslaničkog kluba DOS i lider LDP Čedomir Jovanović bio je sa svojom suprugom Jelenom u Italiji. To mu gotovo niko nije ni sporio, osim crnogorskog dnevnika „Dan”, koji je svojevremeno obelodanio da je Jovanović kritičnog dana bio na skijanju u Francuskoj sa jednim istaknutim članom surčinskog klana. Međutim, pojedini fragmenti Čedine uloge tog 12. marta 2003. ostali su do danas kontradiktorni. Možda su i drugi akteri davali sporne izjave, ali su to vešto uspeli da prikriju.
BAGZI - IZNEO TEŠKE OPTUŽBE
U svom četvorodnevnom svedočenju u Specijalnom sudu Dejan Milenković Bagzi izrekao je sledeće optužbe na račun bivšeg potpredsednika Vlade: Da mu je Dušan Spasojević po izlasku iz pritvora zbog otmice biznismena Miškovića poklonio zlatan sat „roleks”. Rekao je Bagzi i da je Čeda od Dušana tražio da ubije Sredoja Šljukića 2001. godine. Ispričao je i da je Čeda tri meseca pre 5. oktobra dolazio u Šilerovu i u Surčin kod Ljubiše Buhe i da je od Dušana Spasojevića dobio 1.000 DEM i pištolj, a koje mu je Bagzi uručio. Dolazio je Čeda u Šilerovu da se raspituje ko hoće da ubije premijera. Po njegovom iskazu „zemunski klan” je oružje nabavio na dva mesta. Jedan deo kontigenta nabavio je Legija iz kopnene zone bezbednosti, među kojima i snajpersku pušku „Hekler&Koh G3” iz koje je ubijen premijer. Drugi, oko 60 kalašnjikova, 15 mitraljeza, dosta zolja, snajpera, sanduka municije i pištolje nabavili su tokom petooktobarskog prevrata iz policijske stanice OUP Stari Grad.
- To oružje sam preuzeo od Buhe i Jovanovića. Čeda je rekao da obavezno izbrišeno brojeve da ne bi policija znala kada vršimo ubistva – svedočio je Bagzi i dodao da je Jovanović preko Buhe od biznismena Predraga Rankovića Peconija izdejstvovao „za neki posao” 100.000 evra.
U emisiji „Insajder B92” Čedomir Jovanović je izneo jednu varijantu svog učešća u dešavanjima posle ubistva premijera, da bi recimo u svojoj knjizi „Moj sukob s prošlošću” ispričao nešto drugačiju.
- To je praktično bila jedina pauza u radu Skupštine – ispričao je u „Insajderu” Čedomir Jovanović. - Pred nama je bila duga sezona zasedanja. To me je zateklo, onako sa telefonom u rancu na leđima. Pozvala me je Ivana koja je stajala na prozoru vlade i posmatrala ono što se dešava na parkingu. Rekla je da je strašno, da je Zoran pogođen. Nisam sačekao kraj razgovora, momentalno, potpuno instiktivno okrenuo sam 063/440-441, broj njegovog mobilnog telefona, koji je dugo zvonio. Zatim sam okrenuo Bebu, a potom Zorana Živkovića koji je bio u kolima na putu ka Urgentnom centru. Tada sam mu rekao da odmah traži zavođenje vanrednog stanja. Pozvao sam Nenada Čanka i od njega tražio da u tom trenutku, dok sam ja izvan zemlje odbrani pravo Demokratske stranke na predsednika vlade jer sam smatrao da je tako nešto neophodno i jako važno.
(R92: Interesatno, Jovanović inistira na ovom zahtevu, a u tom trenutku još nije poznato da li će premijer preživeti? )
SEDNICA - ISPOVEDALI GREHE
Tadašnji premijer Zoran Živković je u pokušaju da prekine javno prepucavanje „ko je gde pio viski i ko se gde kupao”, „ko je kome odlazio u posetu u CZ” sazvao sednicu Vlade na kojoj je to trebalo da bude definitivno raspravljeno.
Umesto toga, kako je napisao Mile Isakov u svojoj knjizi „ParaDOS”(str. 123-124), većina ministara je zapanjeno slušala međusobne napade Čovića sa jedne i Batića, Koraća i Čede sa druge strane.
- „U jednom trenutku iznerviran gurnuo sam laktom Mihajlovića, koji je mudro ćutao, i pitao ga ”jeli bilo ili nije bilo„? Dule se blago okrenuo prema meni, i gledajućime u oči, par sekundi, očigledno razmišljajući da li da mi kaže ili ne, odrečno klimnuo glavom sa poluosmehom koji su prikrivali brkovi. Dakle u njegovom najboljem maniru, ništa mi nije rekao i sve mi je bilo jasno. Od tog trenutka nisam imao sumnji da je Čeda bio na bazenu i kod ubica Zorana Đinđića u CZ. Druga je priča zašto. Verujem da nije to radio na svoju ruku i da je bio samo kurir. Možda mu se malo dopalo, ali to je i razumljivo za ambicioznog mladića njegovih godina. Ali ako ni danas to ne može da prizna i objasni šta je zapravo tamo radio, onda je u velikom problemu.”
Insajder – Zašto tadašnja vlada nije ranije krenula u obračun protiv organizovanog kriminala. Bilo je više pokušaja atentata na Zorana Đinđića?
Čeda – To nije organizovani kriminal kao što postoji u Francuskoj ili Nemačkoj. Deo paralelne države. Imaju svoje medije, novinare, svoje advokate, svoje političare, i oni (političari) imaju svoje kriminalce, imaju svoje Vladike, generale, druže se, menjaju telefone. To nije obračun sa Spasojevićem i Legijom. To je obračun sa paralelnom Srbijom koja je organizovana i funkcioniše. Koja ubija da bi nas srušila. Zbog toga je ubijen Gavrilović, Buha.
BIOGRAFIJA - OD „ŠETAČA” DO POTPREDSEDNIKA VLADE
Lider LDP Čedomir Jovanović rođen je 13. aprila 1973. godine u Beogradu. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno pohađa magistarske studije na odseku za filmologiju. Tokom studiranja radio kao novinar u više redakcija, novina, radija, agencija i TV stanica. Jedan od organizatora studentskih protesta 1996-1997. godine. Po završetku protesta 1997. godine osniva i postaje predsednik Studentskog političkog kluba. Od 1998. godine član je Demokratske stranke, a od 2001. i potpredsednik.
U kampanjama 2000. godine, za savezne (septembra) i republičke (decembra) izbore nalazi se na mestu šefa izbornog štaba DS i Demokratske opozicije Srbije.
Na republičkim izborima izabran za poslanika i predsednika poslaničkog kluba DOS. Od marta 2003. godine postaje potpredsednik Vlade, zadužen za evropske integracije i koordinaciju reformi.
U svoje zasluge ubraja i hapšenje Miloševića marta 2001. godine, a potom i izručenje Haškom tribunalu na Vidovdan iste godine. Učestvovao je i u izradi Akcionog plana i daljoj harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore.
Oženjen suprugom Jelenom, ima sina i ćerku i govori engleski jezik.
Na pitanje novinara „Insajdera” zbog čega je odlazio u Centralni zatvor, Čedomir Jovanović je odgovorio da se iz sudbine Zorana Đinđića vidi kakve su bile njegove veze sa mafijom.
- Jel i mene treba da ubiju da o meni ne bi tako pričali? Zoran je bio ono što sam ja sada u Srbiji, sporan, kontroverzan, povezan sa mafijom, ekstreman...
(R92: „Pere” li Jovanović na ovaj način sebe preko Đinđića?)
Insajder – Da li ste se nekada družili sa ljudima iz „zemunskog klana”?
Čeda – Ne nisam. Ko normalan u Srbiji to može da veruje. Pa to i oni koji to govore ne veruju, pa kažu mi smo se samo šalili. Gade mi se takvi ljudi.„
(R92: Ima li to bivši potpredsnik Vlade monopol na dve istine ili?)
VUKOJEVIĆ - ČEDA I ČUME
U svom prvom iskazu datom UBPOK zaštićeni svedok Zoran Vukojević Vuk (ubijen juna ove godine) u više navrata pominje Čedomira Jovanovića i to baš po pitanju čestih poseta Šilerovoj ulici. On je naveo da postoje video - snimci koji to potvrđuju. Kasnije je Vukojević ”vrlo često„ preveo na pet-šest puta, dok je Jovanović ”jedva„ priznao dva odlaska. Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović, po svom dobrom starom običaju, ostao je nedorečen.
U svojoj knjizi ”Moj sukob s prošlošću„ (izdata 2005. godine) Čedomir Jovanović piše malo drugačije. Navodi da je još tokom dana tražio od Živkovića, Čanka i ljudi iz GSS da bez obzira na zakonske nedorečenosti dramatično ekstremnom reakcijom odgovore na Zoranovo ubistvo. Tada ne pominje da se prvo čuo sa Bebom Popovićem, pa tek onda sa pomenutom dvojkom.
Na strani 152. svoje knjige pisac se pita i zašto Živković to negira:
”Nedavno je Živković, kao i mnogo puta iz samo njemu poznatih razloga, demantovao ovu, ne samo moju inicijativu, iako je stajao kraj troje ljudi na hodniku Urgentnog centra kada sam mu na njegovu poruku „čuvaj se pri povratku” odgovorio „Traži proglašenje vanrednog stanja i shvati da ne sme biti imenovan vršilac dužnosti predsednika vlade” (prim. aut. u to vreme još se
ne zna da li je premijer živ). Uz taj razgovor sa njim i prethodni dogovor sa strankama koje su do kraja ostale u poslaničkom klubu „DOS-reforma Srbije”, da se na sednici koalicije nama pruži podrška i ostavi pravo na mandatara nove Vlade. Bio sam siguran da ćemo makar moći da odgovorimo ubicama.
AKTERI - VIŠE NEGO EKSPRESNI
Ispred pomoćnog ulaza 5 u zgradu Vlade Srbije u 12.25 časova premijer Zoran Đinđić smrtno je pogođen sa dva hica u grudi, a u 13.30 časova preminuo je u beogradskom Urgentnom centru.
Gde su bili i šta su radili vodeći srpski političari u tom trenutku?
*Dušan Mihajlović, ministar policije: „U sredu 12. marta, umesto na posao otišao sam da zamenim premijera dr Zorana Đinđića. Prethodnog dana popodne nazvao me je i tražio da umesto njega otvorim Međunarodno savetovanje posvećeno donacijama u Srbiji, jer su mu iskrsle neke druge obaveze. To je bio naš poslednji razgovor. Vest o ranjavanju zatekla me je u hotelu ”Hajat„ (”Povlenske magle i vidici 2, str. 388).
*Zoran Janjušević, u tom času, kako je kasnije u medijima izjavljivao, nije bio premijerov savetnik za bezbednost, već član Saveta za državnu bezbednost:„Sa Zoranom sam se toga dana čuo telefonom 15 minuta pre atentata. Pitao sam se kad dolazi da bismo se dogovorili o Ani Lind, trebalo je da se vide tog dana. On je rekao da brzo dolazi. Bio sam u hodniku kad se to desilo. Tam sam izlazio iz svoje kancelarije”.
*Mile Isakov, potpredsednik vlade: „Da su pucali na njega javljeno mi je u Novom Sadu, u trenutku kada sam telefonom razgovarao sa Borisom Tadićem o mogućnosti da vojska već napuštene kasarne u Subotici ustupi tamošnjim izbeglicama... Tako sam sticajem tragičnih okolnosti ja obavestio ministra odbrane i njegovog budućeg naslednika da je na Đinđića izvršen atentata (”ParaDOS„, str. 161).
*Nataša Mićić, predsednik Skupštine Srbije i v.d. Predsdnika Republike: Tragična vest ju je zatekla u rodnom Užicu, odakle je policijskim helikopterom prevezena u Beograd. Tokom leta razmišljala o uvođenju vanrednog stanja i čitala Ustav Srbije. U to vreme u Vladi već je bio koncipiran dokument za uvođenje vanrednog stanja.
*Žarko Korać, potpredsednik Vlade: Čuo je pucnje sedeći na nekom sastanku u Vladi, a sekretarica Jožefa Kase utrčala je da mu javi šta je bilo.
*Vladimir Beba Popović, čiji je tadašnji status u Vladi Srbije nedefinisan: U trenutku atenta vozio kroz Balkansku od Nemanjine ka Admirala Geparta(ulica odakle je pucano na premijera), pored Vojno-građevinske uprave. Kada mu je telefonom javljeno za pucnjavu (Čedomir Jovanović?)...
*Ljubiša Buha Čume, u to vreme u Slovačkoj daje iskaz, tek imenovanom specijalnom tužiocu Jovanu Prijuću: Zove Bebu Popovića, i proverava šta se dogodilo, ali mu ovaj prekida vezu.
*Istovremeno u Skupštini Srbije zaseda odbor za bezbednost. Tamo su načelnik Javne bezbednosti general Sreten Lukić, Goran Vesić i Dragan Šutanovac. Vest o atentatu prvi dobija Lukić i o tome obaveštava ostalu trojicu.
*Nebojša Čović, po sećanju Gorana Vesića predložio je uvođenje vanrednog stanja.
*Odluku o vanrednom stanju i poternice pisali su Dušan Mihajlović, Vladan Batić, Dragor Hiber, biznismen Miodrag Kostić (došao u Vladu naoružan i ponudio usluge svojih dvadeset naoružanih ljudi), Beba i Nataša Mićić.
*Saopštenje DOS sastavljali Rasim Ljajić, Bojan Kostreš i Nenad Čanak.
*Nenad Čanak, potpredsednik Vlade: ”Odmah po saznanju (i njega zvao Čeda Jovanović) da je došlo do atentata pozvao u Skupštinu Vojvodine Đorđa Ostojića, načelnika SUP Novi Sad i budućeg republičkog tužioca i komadanta Novosadskog korpusa VSCG generala Dragana Paskaša (budućeg načelnika Genralštaba). Politička istrukcija je bila da urade sve što treba odmah i da ne čekaju nikoga i ništa.
- Primetio sam, doduše, izvesnu rezervu, da ne kažem surevnjivost, prema Nebojši Čoviću da se:kao da se suviše nameće„, - svedočio je kasnije Čanak.
Prema tvrdnjama Isakova, tog dana, posle konsultacija sa kumom Miodragom Kostićem u toaletu Isakova, Čanak je tražio smenu Dušana Mihajlovića i posebno ga je zanimala policija.
*Zoran Živković, savezni mistar policije pod pratnjom stiže u Vladu Srbije, odakle ubrzo sa Bebom Popovićem odlazi u Urgentni centar. Tih dana po medijima se spekulisalo da je Živković viđen za novog ministra odbrane. Umesto toga postao je Đinđićev naslednik.
Jozef Kasa, tog trenutka dežurni potpredsednik vlade i koji je te nedelje imao zadatak da obavlja funkciju premijera, moli da tu funkciju preuzme neko drugi(Nebojša Čović) da ne bi putovao iz Subotice u Beograd.
Milorad Ulemek Legija, prvooptuženi za ubistvo premijera: u svojoj izjavi u Specijanom sudu rekao je da je vest čuo na televizije, dok je u svojoj kući u Košutnjaku čuvao svoju bolesnu decu:”... Držao sam mlađu ćerku na kolenu, kada je supruga dotrčala da mi javi da je bio pokušaj atentata na premijera Đinđića. Rekao sam: `Opet neka ekskluziva.` Onda sam sišao dole, počeo da vrtim kanale, nisam mogao da verujem da se to dogodilo... - izjavio je Legija.
Još jedna enigma. Otkud, baš u tom trenutku i njegov tast u Urgentnom?
O smrti premijera, kako se priseća tada još šef poslaničke grupe DOS, obavestio ga je Jelinin otac Minja, iz operacione sale rečima: „Ubili su nam Zokija”!
Za razliku od „Insajdera”, Čedomir Jovanović u svom prvencu ne spominje ni slova da je ubrzo posle atentata tražio da specijalno tužilaštvo sprovede istragu o njemu i Bebi, da se tačno ustanovi šta su njih dvojica tačno imali sa Čumetom i Zemuncima, zašto smo to radili i čime je to urodilo. Specijalni tužilac Jovan Prijić je to prihvatio i sproveo istragu, ali su njeni rezultati ostali nepoznati.
Na sednici Saveta za državnu bezbednost koja je održana 13. marta Čedomir Jovanović je, takođe, predložio da počne hapšenje po „Beloj knjizi”. Tada se prvi put pominje „bela knjiga” policije sa imenima svih vodećih kriminalaca i kriminalnih grupa. Ali i o tome u knjizi „Moj sukob s prošlošču”, takođe, nema ni rečice.
Нема коментара:
Постави коментар