Osječka veza u srpskom pravosuđu

Bračni par Siniša i Nevenka Važić iz Osjeka, državljani Hrvatske, stalno zaposleni kao predstavnici najviših sudskih vlasti u Srbiji, danas potpuno gospodare ovom institucijom. Kakva je veza između supruge bivšeg ministra pravde Stojkovića i Vide Petrović-Škero?
Koga je „zastupala” Nataša Kandić i šta sa tim ima Vida Petrović-Škero?

Mile Ješanov

Srpsko pravosuđe je na najnižim grana u istoriji ove nesrećne zemlje.
Nesreća je počela izborom Zorana Stojkovića za ministra pravde. Bivši sudija Okružnog suda u Beogradu, koji se proslavio donošenjem osuđujućih presuda u političkim procesima sredinom osamdesetih, naterao je premijera Koštunicu da za predsednika Vrhovnog suda Srbije, mimo volje sudija ovog suda, postavi Vidu Petrović-Škero. Supruga doskorašnjeg ministra pravde i gospođa Vida su Jevrejke, i shodno toj činjenici veoma bliske.
Sunovrat pravosuđa pod Stojkovićevom komandom bio je nezaustavljiv. Razni belosvetski probisveti ''reformisali'' su srpsko pravosuđe, tako što su pokupili sve arhivske predmete i stavili pod potpuni nadzor trgovinske sudove u zemlji.
Posebno je napadnuto beogradsko pravosuđe. Ministar Stojković za predsednika Okružnog suda u Beogradu imenuje sudiju Sinišu Važića, a za okružnog tužioca Mariju Šušnjević iz Šapca, sestru od tetke Vide Petrović-Škero.
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu i Okružni sud u Beogradu su najznačajnije pravosudne institucije u zemlji, kojima se osigurava vlast.
Okružno javno tužilaštvo u Beogradu ima u svom sastavu odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, odeljenje za suđenje za ratne zločine i vojno odeljenje. Ono postupa pred krivičnim većima Okružnog suda u Beogradu, koje takođe ima tri specijalna odeljenja, kao i tužilaštvo.
Zbog teških zloupotreba položaja, gospođa Marija Šušnjević je dobila drugu funkciju, a zapravo je unapređena u zamenika Javnog tužioca Srbije i na njeno mesto je ministar Stojković doveo svog prijatelja iz Jagodine, Milovana Božovića.
Pre dva meseca g. Božović je otišao u penziju, ali i novi ministar štetno utiče na beogradske tužioce. Tako za v.d okružnog javnog tužioca u Beogradu imenuje Zagorku Dolovac, koja je zamenica okružnog tužioca u Novom Sadu!
Pravda u Beogradu je skupa i nedostižna. Osim u slučajevima kada se sudi optuženima za ratni zločin.
Da ništa nije slučajno, potvrđuje i izbor Siniše Važića za predsednika Okružnog suda u Beogradu.
Gospodin Važić je sa svojom suprugom Nevenkom došao iz Osijeka, nakon početka ratnih sukoba. Njegova i Nevenkina rodbina ostali su da žive u Osijeku. Siniša je bio sudija Okružnog, a Nevenka sudija Općinskog suda u Osijeku.
Odmah po dolasku u Beograd, Siniša je izabran za sudiju Prvog opštinskog suda, a Nevenka za sudiju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu.
Napredovanje opštinskih sudija je sporo, jer su pod ''nadležnošću„ Okružnog suda u Beogradu (pored pet opštinskih sudova) i sudovi u Mladenovcu, Lazarevcu, Obrenovcu i Sopotu.
Bračni par Važić nije imao nikakvih poteškoća. Prvo je za sudiju Okružnog suda u Beogradu izabran Siniša i raspoređen za predsednika drugostepenog krivičnog veća. Tri godine kasnije i Nevenku biraju za sudiju ovog suda i ona predsedava prvostepenim krivičnim većem. Nakon što se prošetala kroz ovaj sud, posle dve godine ''stažiranja”, Nevenku biraju za sudiju Vrhovnog suda Srbije! Ona je zamenik predsednika IV krivičnog veća u Vrhovnom sudu Srbije, a sudije ovog veća imaju status specijalnih sudija za suđenje u predmetima organizovanog kriminala. Ove sudije imaju beneficirani staž, dvostruko veće plate i druge privilegije.
Doskorašnji ministar pravde Zoran Stojković je odmah po stupanju na dužnost postavio Sinišu Važića za v. d. predsednika Okružnog suda u Beogradu, a potom ga je i Narodna skupština Srbije imenovala za predsednika, sa četvorogodišnjim mandatom.
Bračni par Važić je, odmah po dolasku u Beograd, stekao neobično poverenje tadašnje vlasti. Ministar pravde Srbije, u to vreme, Dragoljub Janković bračnom paru Važić obezbedio je trosoban stan, mada nemaju dece.
Koliko su Važići promenili stanova, u sudu niko ne raspolaže podacima, mada desetine sudija ovog suda, i sa po trideset godina radnog staža nemaju trajno rešeno stambeno pitanje.
Bračni par Važić očito ume da se snađe. Gospođa Nevenka i Siniša mesečno zarade preko šest hiljada evra!
Okružnim sudom u Beogradu, čiji predsednik je ovlašćen da nadgleda i kontroliše rad svih opštinskih sudova na teritoriji grada Beograda, rukovodi, u stvari, sudija Nevenka Važić.
Gospođa Nevenka odlučuje o svim pitanjima, i Siniša je u njenom životu samo prisutni građanin. Predsednik Okružnog suda u Beogradu, po nalogu svoje žene, sebe je odredio i za predsednika drugostepenog krivičnog veća i za rukovodioca odeljenja za suđenje za ratne zločine! Njegov posao - predsednika Okružnog suda u Beogradu, po Nevenkinoj odluci, obavljaju zamenici Biserka Živanović i Borivoje Živković! Oboje su pre tri godine izabrani za sudije okružnog suda i bili su sudije u Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu!
Odmah po izboru, predsednik Siniša Važić ispred svog kabineta postavlja dvoje stražara. On ne prima stranke, ni sudije ne mogu da dođu kod njega na razgovor, osim ako ih on ne pozove. Zakonsku obavezu da predsednik suda prima stranke, g. Važić prenosi na svoje zamenike Biserku Živanović i Borivoja Živkovića!
Pre Važićevog postavljenja, građani su, bez ikakvih problema i najava, mogli da se požale predsednicima ovog suda - Dragiši Nikoliću, Bratimiru Točancu, Bogoju Marjanoviću i Veselinu Baćeviću.
Osnovni zadatak gospodina Važića je da sudije njegovog suda „ne izmaknu kontroli''. U stvari je sve pod njegovom kontrolom. Nasilje nad sudijama ovog suda i građanima koji traže pravdu je nezabeleženo u istoriji ovog suda.
Dugogodišnje sudije ovog suda, radi rešavanja njihovih radno-pravnih statusa i pitanja, prima Borivoje Živković, retardirani čovek, bez lekarskog uverenja. Upućeni tvrde da ovaj čovek nekontrolisanog, poluidiotskog ponašanja, ima odlične veze kod gospođe Nevenke. Živković je istovremeno i rukovodilac drugostepenog odeljenja za radne sporove.
Presude koje Živković odobri da izađu iz suda, moguće je sve odreda poništiti, ako nove vlasti ovog poluidota pošalju na lekarski pregled, kojim bi se utvrdila njegova radna nesposobnost. Hiljade radnika olako gube sporove, jer je bolesni Živković umislio da je svaka vlast od Boga i Gospodara, i za njega su poslodavci uvek u pravu.
Njegove teorije, i sudsku praksu koju je uspostavio, moraće brzo da obori veće koje odlučuje po zahtevima građana za rehabilitaciju.
Ali, ako ne prima stranke, sudije i advokate, to ne znači da gospodin Važić sedi skrštenih ruku. On se često slika u zgradi Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, čija su odeljenja i sudije pod njegovom nadležnošću. Često dođe u zgradu, da još na ulazu dočeka Natašu Kandić koja se pojavljuje u predmetima optuženih za ratne zločine, kao zastupnik žrtava. Po zakonu, gospođa Kandić ne bi mogla da bude punomoćnik oštećenih, jer nije advokat, ali nju gospodin Važić dočekuje kao značajnu ličnost.
Bračni par Važić su i državljani Republike Hrvatske!
Otuda se i smenjivanje sudije u veću za ratni zločin Gordane Božilović-Petrović, koja je presudila u predmetu optuženih ”Škorpiona„, može posmatrati iz drugog ugla.
Naime, nakon objavljivanja presude Nataša Kandić je bila nezadovoljna visinom kazne, pa je Nevenka naredila mužu da sudiju Gordanu Božilović-Petrović odmah razreši. Siniša je ponizno obećao da se takve ''greške'' sudija u presuđivanju neće ponoviti.
Prošle nedelje je veće za ratne zločine, kojim je predsedavala sudija koja inače sudi u drugostepenom krivičnom veću čiji je predsednik Siniša Važić, oslobodila jednog Albanca optužbi za ratni zločin. I njega je ”zastupala„ Nataša Kandić!
Koliki je uticaj gospođe Nataše Kandić svedoči i podatak da je u januaru 2006. godine Vrhovni sud Srbije ukinuo pritvor petorici Albanaca iz Bujanovca, koji su presudom Okružnog suda u Vranju bili osuđeni na višegodišnji zatvor zbog ubistva inspektora BIA. Oni su odmah po puštanju iz pritvora pobegli na Kosovo, a jedan od optuženih je prošlog meseca ubijen u Makedoniji, takođe u okršaju sa policijom.
Da lakrdija bude veća, Vrhovni sud Srbije je ovim optuženim, nakon puštanja iz pritvora, potvrdio kazne. Istraga koja je usledila potvrdila je da je Nataša Kandić platila predsednici Vrhovnog suda Srbije Vidi Petrović-Škero milion evra za ovu uslugu.
Njena sestra Marija Šušnjević bila je zadužena sa ovim predmetom u Javnom tužilaštvu Srbije. Predmet je držala skoro tri meseca, i pred samo isticanje roka za odlučivanje po žalbi u pritvorskim predmetima vratila ga predsedniku sudskog veća Slobodanu Gazivodi, koji je u to vreme bio zamenik Vide Petrović-Škero.
Nakon burnih reakcija poslanika Narodne skupštine Srbije, predsednica Vrhovnog suda Srbije oglasila se saopštenjem da se ”slučaj ispituje''. Smenila je svog zamenika Slobodana Gazivodu, koji i dalje predsedava petočlanim većem.
Rodbina Nevenke i Siniše Važić živi u Osijeku, u kojem su oni i završili pravni fakultet, kao istureno odeljenje Zagrebačkog sveučilišta.
Da li su bračni par Važić agenti hrvatskih obaveštajnih službi? Tabloid će u narednim brojevima predstaviti njihove lične, porodične, imovne i profesionalne prilike.
Ali, i bez poznavanja ovih podataka, sudije, advokati, tužioci i građani znaju da je ovaj bračni par naneo veliko zlo našem pravosuđu i svima koji traže pravdu.