Странице

недеља, 20. април 2014.

Нил Кларк: Збуњен Сам. Може ли Неко да ми Помогне

Збуњен сам. Пре неколико недеља су нам рекли на Западу да је то што људи заузимају владине зграде у Украјини, била веома добра ствар. Ови људи, рекли су нам западни политички лидери и елитни медијски коментатори, били су „продемократски демонстранти”. Америчка влада упозорила је украјинске власти да не користе силу против ових „мирних демонстраната” без обзира што су, према сликама које смо видели, неки од њих били неонацисти који су бацали молотовљеве коктеле и друге ствари на полицију, вандализовали јавну имовину и палили зграде. Сада, само неколико недеља касније, ти исти западни политички лидери и медијска елита су нам рекли да људи који заузимају владине зграде на Истоку и Југу Украјине нису „продемократски демонстранти” већ „терористи или милитанти”? 
Зашто је окупација владиних зграда у Украјини веома добра ствар у Јануару, а веома лоша ствар у Априлу? Зашто је употреба силе од стране власти против демонстраната потпуно неприхватљива у Јануару, а прихватљива три месеца касније? Понављам: Ја сам збуњен. Може ли неко да ми помогне?
Анти-владине демонстранте у Украјини током зиме посетили су неки истакнути западни политичари, укључујући америчког сенатора Џона Мекејна и Викторију Нуланд, из америчког Стејт Департмента, која је демонстрантима делила бесплатне пирошке. Наупрот томе нико из елитних медија или западне политичке елите није на сличан подржао велике анти-владине протесте који се ових дана одржавају широм западног света, нити су демонстранти на Западу добили бесплатне колачиће од званичника америчког Стејт Департмента.
Засигурно, ако су толико одушевљени антивладиним уличним протестима, и сматрају их „највишим обликом демократије”, Мекејн и Нуланд би требало да покажу солидарност и са уличним демонстранатима у Мадриду, Риму, Атини и Паризу? Збуњен сам. Може ли неко да ми помогне? 
Пре неколико недеља сам видео интервју са америчким државним секретаром, Џоном Керијем који је рекао: „Једноставно не може се напасти друга земља са лажним изговорима да би остварили своје интересе.” Али колико се ја сећам САД су радиле управо то, и то више него једном приликом у последњих 20 година.
Да ли грешим када се присећам тврдњи да „Ирак има оружје за масовно уништење”? Јесам ли сањао да су још 2002 и почетком 2003 политичари и аналитичари неоконзервативаца трубили сваки дан на телевизији како би нас (плебс) убедили да морамо да идемо у рат са Ираком због претњи од Садамовог смртоносног арсенала? Зашто се демократско гласање на Криму о томе да ли ће се Крим вратити у састав Русије сматра горим од бруталне, убилачке инвазије на Ирак - инвазије која је узроковала милион жртава? Збуњен сам. Може ли неко да ми помогне?
Западни политичари озбиљног изгледа, и „медијски стручњаци”, су нам такође рекли да референдум на Криму није био валидан јер је одржан под „војном окупацијом”. Али управо сам гледао изборе у Авганистану, који су без сваке сумње одржани под војном окупацијом НАТО-а, али су их ипак поздравили водећи западни политичари. Генерални секретар НАТО Андреас Фог Расмусен је рекао да су авганистански избори „историјски тренутак за Авганистан, и велики успех за демократију”. Зашто је кримско гласање одбацио, а авганистанско слави? Збуњен сам. Може ли неко да ми помогне?
Сирија такође прилично збуњује. Ми смо рекли да „радикалне исламске терористичке групе представљају највећу претњу миру, безбедности и нашем начину живота на Западу”. „Ал Каида и друге такве групе морају да буду уништене”. „Потребно је водити немилосрдан рат против тероризма”. Ипак, у Сирији, наши западни лидери су се удружили са таквим радикалним групама у њиховом рату против секуларне владе која поштује права верских мањина, укључујући и Хришћане.
Када бомбе Ал Каиде или њених филијала у Сирији убијају невине људе, нема осуде од наших западних лидера - њихова осуда је резервисана само за секуларну сиријску владу која се бори против радикалних исламиста и ту владу су наши западни лидери и медијска елита чврсто решили да сруше. Збуњен сам . Може ли неко да ми помогне?
Затим, ту су геј права. Речено нам је да је Русија веома лоша и заостала земља јер је донела закон против промовисања хомосексуалности међу малолетницима. Ипак, наши лидери, који су бојкотовали зимске олимпијске игре у Сочију због овог закона, посећују земље Залива, где хомосексуалци бивају затворени или чак погубљени, и срдачно прихватају заливске владаре, не помињући геј права.
Сигурно да је затварање или погубљење хомосексуалаца много горе него закон који забрањује промоцију хомосексуалности међу малолетницима. Зашто, ако су истински заинтересовани за геј права, наши западни лидери нападају Русију а не земље које хомосексуалце затварају или извршавају смртну казну над њима? Збуњен сам. Може ли неко да ми помогне? 

Речено нам је у много новинских чланака да је мађарска ултра-националистичка странка Јобик веома лоша и да је њен успон разлог за забринутост, иако она није ни у влади, нити ће вероватно икада бити. Али неонацисти и ултранационалисти држе позиције у новој влади Украјине, коју наши лидери на Западу одушевљено подржавају, а неонацисти и ултра десница су одиграли кључну улогу у збацивању украјинске демократски изабране владе у Фебруару - што је била „револуција” коју је Запад свесрдно бодрио. Зашто су ултранационалисти и ултра-десничарске групе неприхватљиве у Мађарској, али врло прихватљиве у Украјини? Збуњен сам. Може ли неко да ми помогне?
Речено нам је да је Русија агресивна империјалистичка сила и да је НАТО забринут како да отклони руску „претњу”. Кад сам погледао карту пре неки дан, могао сам да видим много земаља близу Русије (и неке њене суседне земље) које су чланице НАТО-а - западне војне алијансе предвођене САД-ом чији чланови су бомбардовали и напали многе земље у последњих двадесет година. Насупрот томе, нисам могао да видим ниједну земљу која је део руског војног савеза, a близу је Америци, нити се руске војне базе или пројектили налазе у страним земљама које се граниче, или су близу САД-у. Ипак Русија је, речено нам је, та која је агресивна. Збуњен сам. Може ли неко да ми помогне?

Превео: Александар Михајловић

Нема коментара: