Ljudi na lizing

Procenjuje se da oko 50.000 ljudi u Srbiji radi na lizing, a sindikati tvrde da su uskraćeni za mnoga prava, da je reč o povratku u robovlasništvo

Kada je posle četiri godine honorarisanja u medijima, dvadesetosmogodišnja J. N. našla novi posao mislila je da je konačno iza nje karijera - od danas do sutra. Počela je da radi u jednoj od najvećih kompanija u Srbiji. I to kao asistent u kancelariji jednog od direktora. Činilo se da je sve kako je želela. Ali, samo spolja... Jer ona zapravo nije tu imala zasnovan radni odnos, već u jednoj agenciji. Bila je „radnik na lizing"... Iznajmljena poslodavcu, koji ju je, posle godinu dana, kada mu više nije bila potrebna, "vratio" agenciji.

Iznajmljivanje radnika, odnosno rad na lizing, postaje sve češća praksa zapošljavanja u Srbiji, a recept je sledeći. Radnika zapravo zapošljava agencija, a ne firma u kojoj provodi svoj radni dan. U toj agenciji najčešće ima ugovor na određeno od šest meseci ili godinu dana. Agencija isplaćuje platu, poreze, doprinose, overava zdravstvenu knjižicu, i iznajmljuje ga nekoj firmi onoliko dugo koliko je potreban. Uz proviziju, naravno.

"I kada im radnik više ne treba, firma to saopšti agenciji. Kako su ugovori na određeno vreme, ukoliko nema interesovanje neke druge firme, onda za dan završiš na ulici", kaže naša sagovornica.

Tako je i ona ostala bez posla, a kako nije imala posao „za stalno", ni poslodavac, ni firma kojoj je bila iznajmljena nisu imali obaveze prema njoj. U prevodu, nije bilo otpremnine.

Njena plata je bila 70.000 dinara. Koliko je agencija dobijala od kompanije u kojoj je radila, ona nikada nije doznala. Ta se informacija smatra poslovnom tajnom između agencije i firme kojoj je radnik iznajmnjen.

Koliko tačno ljudi u Srbiji radi na lizing, ne zna se. Procene sindikata i udruženja poslodavaca su da ih je oko 50.000. Za sindikalce je to povratak u robovlasništvo, jer degradira sva stečena prava radnika. Poslodavci o ovome nerado govore, ali, ipak, kažu da ne čine ništa nelegalno. Koriste mogućnost koja im se pruža, a to rade mnoge firme - od najvećih telekomunikacionih do energetskih kompanija.

Treba odmah reći da ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit, jer ga niko ničim nije zabranio. Štaviše, skupština je u februaru 2013. godine usvojila Zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za zapošljavanje. Međutim, ova oblast nije uređena. Agencijama za lizing radnika trebalo je da se pozabavi zakon o radu, ali je nacrt povučen uoči izbora.

Ovaj način zapošljavanja nije naš izum. Na Zapadu postoji dvadesetak godina. Tamo je, istina, stopa nezaposlenih mala, pa lizing radnika ne bode oči kao kod nas. U situaciji kada je 25 odsto građana Srbije bez posla, postoji opasnost da poslodavci ovo iskoriste pa da lizing umesto presedana postane pravilo za zapošljavanje. Bez stalnog posla ljudi nemaju budućnost. Sa druge strane, računica poslodavaca je jasna. Jeftinije je platiti proviziju agenciji nego imati obaveze poput plaćenog bolovanja, odmora, otpremnine u slučaju otkaza...

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, smatra da država mora konačno da kaže šta želi da učini sa fenomenom iznajmljivanja radnika.

"Ili da kaže da je to nedopustivo, pa da ih zabrani ili da ih ubaci u Zakon o radu i postavi neka pravila. Trenutna situacija je najgora, jer te agencije postoje, rade potpuno legalno, a radnike u njima niko ne štiti. Često su prijavljeni na minimalce, a agencija od firme koja ih iznajmljuje dobija znatno veće iznose", kaže Ranka Savić.

Tamara Borovčanin, analitičar USAID-a, projekta za bolje uslove poslovanja, smatra da je najvažnije obezbediti da radnici primaju približno istu platu kao i njihove kolege koje su zaposlene kod poslodavca. I najvažnije, da imaju isti stepen bezbednosti i zaštite zdravlja na radnom mestu.

"Kako bi se zloupotrebe svele na minimum, potrebno je regulisati status agencija, sporazum o ustupanju radnika, odnos između agencije i korisnika, ugovor zaposlenog i agencije, obaveze agencije prema ustupljenom radniku i obaveze korisnika", ocenjuje Borovčanin, dodajući da će sve dok se to ne uredi zakonom, radnici preko agencija za privremeno zapošljavanje i dalje često biti uskraćeni za ta prava.

Međutim, u agenciji "Adeko", jednoj od najvećih koja se bavi ovim poslom, tvrde da je „ovakav način zapošljavanja pozitivno uticao na funkcionisanje tržišta rada, a samim tim i na povećanje konkurentnosti čitave ekonomije zemalja u kojima se primenjuje".

"Prava zaposlenih su jasno i precizno definisana i ono što je najvažnije, oni koji su zaposleni na ovaj način imaju potpuno ista prava i obaveze kao kandidati koji se zapošljavaju direktno u kompaniji. Ta prava definisana su ugovorom o radu, a odnose se na zaradu, radno vreme, socijalnu zaštitu, bezbednost i zdravlje na radu, materinsku zaštitu i slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja. U potpunosti podržavamo napore Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike da se novim zakonom o radu ova oblast dodatno uredi", k aže za "Politiku" Marko Kolenc, menadžer u "Adeku".

U "Infostudu", koji na svom portalu ima veliki broj oglasa za posao, kažu da do sada nisu imali oglase za radnike na lizing. Razlog je verovatno taj što kompanije direktno komuniciraju sa agencijama za zapošljavanje.

"Ono što se može zaključiti jeste da iznajmljivanje radne snage može biti primamljivo kompanijama zbog uštede, a oni koji se zaposle na ovaj način moraće da računaju da će im zarade biti manje nego da su u stalnom radnom odnosu", navodi Elena Erdeljanović sa "Infostuda".