И „евромајдан” је био у функцији стратешког обуздавања Русије

АМЕРИЧКИ ПУБЛИЦИСТА ОБЈАВИО ИСТРАЖИВАЊЕ „УПОЗНАЈТЕ СЕ СА АМЕРИКАНЦИМА КОЈИ СУ ОРГАНИЗОВАЛИ ПРЕВРАТ У КИЈЕВУ”

Стив Вајсман, који тренутно живи и ради у Француској, тврди да све активности поводом Украјине, а против Русије, координира Стејт департмент, а да му ЦИА, НСА  и Пентагон само стављају на располагање своје „специјалне услуге”

Он указује и да министарство Џона Керија контролише и „основне изворе финансирања америчког мешања у унутрашње ствари других земаља” које назива „невојном инфраструктуром америчког империјализма”

У „инфраструктуру” је укључио и структуре типа Freedom House. Посебно је поменуо богаташе Џорџа Сороша и Пјера Омидијара и њихове приватне фондове,  нагласивши да није сигуран само у једно: да ли су долари које користе унутар „инфраструктуре” заиста њихови или „државни само замаскирани да изгледају као приватни”

КИЈЕВСКИ „евромајдан” су инспирисале и оркестрирале власти САД – обзнанио је амерички публициста који живи у Француској Стив Вајсман.

Он је управо објавио сопствено истраживање на ту тему под насловом „Упознајте се са Американцима који су организовали преврат у Кијеву”. А објавио га је на интернет-ресусрсу Reader supported News ("Новости за паре читалаца").

Главна америчка амбиција – која се није изменила још од владавине Била Клинтона – и поводом Украјине своди се, уверен је Вајсман, на стратешко обуздавање савремене Русије. По његовом мишљењу, интегрисање Украјине у ЕУ – само је важна међуфаза на путу ка том циљу.

Вајсман тврди да све активности поводом Украјине, а против Русије, координира Стејт департмент, а да му ЦИА, НСА  и Пентагон само стављају на располагање своје „специјалне услуге”. Он указује и да министарство Џона Керија контролише и „основне изворе финансирања америчког мешања у унутрашње ствари других земаља”

Вајсман све то назива „невојном инфраструктуром америчког империјализма”. А деловима те инфраструктуре је назвао: Национални фонд за подршку демократији са његовим филијалама попут „центра за међународно приватно предузетништво” и „америчког центра међународне синдикалне солидарности”, затим (много боље финансирану Агенцију за међународни развој, државни Институт мира и целу мрежу група и приватних „извођача радова” који делују са „лажним идентитетима”.

У „инфраструктуру” је укључио и структуре типа Freedom House.

Вајсман је посебно поменуо богаташе Џорџа Сороша и Пјера Омидијара и њихове приватне фондове и притом нагласио да није сигуран само у једно: да ли су долари које користе унутар „инфраструктуре” заиста њихови или „државни само замаскирани да изгледају као приватни”.

Амерички публициста наглашава да Стејт сепартмент „координира и деловање са земљама-истомишљеницама и њиховим паралелним структурама”. У том контексту је поводом Украјине апострофирао: Холандију, Канаду, Велику Британију, Шведску и Швајцарску.

Од Украјинаца, посебну пажњу је скренуо на бившег вицепремијера Олега Рибачука и прецизирао: „Он је, у суштини, западни агент.

Њиме амбасадор САД у Кијеву Џефри Пајет и његова екипа руководе преко приватне организације Pact Inc која се финансира преко Агенције за међународни развој. То је НВО са седиштем у Вашингтону која у Украјини ради од 2005. године. Прво се бавила сидом, а потом – заједно са Сорошевим фондом – стварањем „грађанске платформе” за Рибачука и његове људе”.

Вајсман такође тврди да су америчке специјалне службе свих протеклих деценија сарађивале са украјинским нацистима, посебно вођом бандероваца Миколом Лебедом, иако га је америчка војна контраобавештајна служба одавно сврстала међу „познате садисте и помагаче хитлероваца”.

Амерички публициста тврди да и кијевски пучисти „иду стопама Степана Бандере” и указује: да Службом безбедности Украјине руководи Андреј Парубиј који је – иако оснивач профашистичке партије – био и командант кијевског „евромајдана”.