Пре неколико дана британски The Guardian, а потом и информативна агенција Bloomberg, саопштиле су сензационалну вест: током недеље од 5-12 марта, акције америчких државних обвезница које се држе у трезорима Федералног Резервног Система (ФРС) смањене су за 104,5 милијарди долара.
Према подацима министарства САД, укупан обим државних хартија од вредности (облигације и други видови дужничких папира) на крају 2013. године је износио 12,3 трилиона долара. То је више од 70% укупног државног дуга САД. Отприлике 6,5 трилиона долара налазило се код различитих америчких инвеститора од којих је најкрупнији ФРС који је на свом билансу имао хартија од вредности у износу од 2,2 трилиона долара. Страним власницима припадало је 5,79 трилиона долара државних обвезница САД, а по тим показатељима на првом месту се налазила Кина (1,27 трилиона долара), на другом Јапан (1,18 трилиона долара). Русија заузима девето место са актовком од 138,6 милијарди долара или 1,1 од укупног обима америчких државних обвезница.
Рекло би се да у позадини таквих обима државних обвезница САД у глобалном финансијском систему, скраћење њихових резерви у трезору ФРС не изгледа значајно. Међутим, све то изгледа другачије у позадини онога што се са резервама тих хартија догађа у последњим годинама. Ако су на крају 2013. године акције хартија од вредности у трезору ФРС износиле 3. 020 милијарди долара, то су 12. марта 2012. године спале на 2. 855 милијарди долара, то јест, за 165 милијарди долара. Истовремено, на недељу од 5-12 марта 2014. године отпада 1/3 тог пада. Максимални недељни пад у прошлој години је забележен крајем јуна 2013. године (19.06. – 26.06.) и био је три пута мањи од садашњег мартовског пада. Ако претпоставимо да ће се излазак државних хартија од вредности из депоа ФРС наставити истим темпом као у периоду од 1. јануара до 12. марта текуће године, онда се залихе резерви ових хартија током 2014. године могу умањити за отприлике 1 трилион долара.
Детаље о рекордном скраћењу залиха државних обвезница САД није објавио ни ФРС, ни Министарство финансија САД. Појавиле су се различите верзије. Скоро сви аналитичари се слажу да је операцију са повлачењем хартија од вредности из депозитарија ФРС произвела Русија, али се стручњаци разилазе по питању даље судбине тих хартија… тешко је претпоставити да су хартије од вредности биле потребне Банки Русије како би их претворила у готовинску валуту и стабилизовала девизни курс рубље. Уколико би државне хартије од вредности веће од 100 милијарди долара биле изнете на тржиште, оно би аутоматски реаговало смањењем цена ових вредносних папира. Међутим, то се не догађа. Штавише, аналитичари су скренули пажњу да је наведене недеље (5-12. март) забележен пад приноса америчких државних обвезница. Ако је почетком марта принос од десетогодишњих хартија од вредности износио 2,73%, то је њихов принос 13 марта износио 2,63%. Према законима тржишта, уколико се на тржиште убаци папира од 100 милијарди долара, онда би то морало довести до супротног ефекта – снижењу њихових цена и порасту профитабилности.
Друга верзија оштрог скраћења државних обвезница САД изгледа уверљивије. Русија је остварила премештање својих хартија од вредности из америчког у неки други трезор, који се налази изван сфере непосредног утицаја Вашингтона. Стручњаци ово извлачење повезују са догађајима у Украјини и на Криму и очекивањима санкција против Русије од стране САД. Ту функцију могу да испуне (и испуњавају) централне банке неких земаља, па тако и оне које се налазе у оф-шор зони. Укупна слика расподеле светских резерви хартија од вредности САД по трезорима, не постоји у отвореним изворима. Постоје изолована сведочења о федералним резервама неких депозитара. Тако је Централна Банка Белгије крајем 2013. године имала на чувању државних обвезница САД у вредности од 568,8 милијарди долара, при чему су њихове резерве за последњих месец дана прошле године увећане за 28%.
Уколико су операцију са извлачењем хартија од вредности из трезора ФРС спровели руски инвеститори, онда би требало рачунати да се Русија неће на томе зауставити. Због чега? Због тога што је чување државних хартија од вредности САД повезано са ризиком. Вашингтон може против Русије увести своје санкције, а затим натерати и своје савезнике (ту исту Белгију) да се придружи тим санкцијама. У министарству се тиме бави одељење које се зове Office of Foreign Assets Control (OFAC). У оваквој ситуацији следећи корак Русије морао би бити претварање актива под називом US Treasuries у ликвидну валуту, пожељно да то не буду САД долари. Имајући у виду велики девизни дуг државних предузећа према нерезидентима, та валута би се могла искористити на гашење тих дугова. Као и за куповину актива руске привреде који припадају страним инвеститорима. Постоје и други начини да се искористи девизна ликвидност. Њихово чување на депозитним рачунима страних банака није пожељно у светлу очекиваних санкција.
Остаје нејасно због чега је Вашингтон дозволио тако велико повлачење својих хартија од вредности из трезора ФРС. Очигледно су страховали од таквих потеза Москве који би имали непредвидиве последице за доларски систем. Познато је да је Вашингтон у прошлости већ остваривао “тиху” блокаду повлачења. Тако је после катастрофе на нуклеарној електрани “Фукушима”, за ликвидацију последица хаварије, Јапан затражио велику количину готовог новца. Они су у ту сврху предвиђали извлачење велике количине хартија од вредности из трезора ФРС, али је то извлачење блокирао Вашингтон. Јапан није због тога подигао прашину.
* * *
О избављењу од доларских резерви размишља и њихов највећи власник – Кина. Заменик председника Народне банке Кине у новембру прошле године је изјавио да Кина прекида са даљњим скупљањем државних обвезница САД. Кина је брзо прешла са речи на дела: у последњем месецу 2013. године, Поднебесна (1) се избавила од државних обвезница САД у вредности од 47,8 милијарди долара, тако скративши размер власништва над тим хартијама за 3, 6%, до 1, 27 трилиона долара. Кина је по други пут у својој економској историји продала рекордну количину државних хартија од вредности САД.
Иако су неки аналитичари наговестили да Русија и Кина делују координирано по питању скраћења својих доларских резерви, не виде се јасни знаци сарадње у тој области. Међутим, овде обе земље морају деловати веома опрезно, јер ће неочекивани крах долара нанети удар како по Кини, тако и по Русији. Разлика је у томе што је цена тог питања за Русију много мања него за Кину: доларске резерве Русије неупоредиво су мање него код Кине.
Ово није први пут да се Русија суочава са претњама замрзавања или чак конфискације њених девизних резерви у иностранству. Тако је пре сто година, када се у ваздуху већ осећао мирис барута, Државна банка Руске Империје успела да извуче своје девизне депозите из немачких банака. А већ са Француском, која је као била савезник Русије у Атанти, царска влада се прерачунала. Французи су на почетку Првог светског рата замрзли руске девизне резерве у својим банкама. Други инцидент догодио се у совјетском периоду руске историје: после догађаја у Мађарској 1956. године појавила се претња замрзавања девизних рачуна СССР од стране Вашингтона у америчким банкама. Током 1957. године сви девизни рачуни “Внешторгбанка” (2) били су пребачени у банке Лондонског ситија. Тај новац је означио почетак тржишта евродолара и препород некадашње славе Лондона као међународног финансијског центра.
Данас стручњаци подсећају да ФРС представља трезор не само хартија од вредности него и злата из међународних резерви других земаља. Према неким проценама у трезорима Федералне резервне банке Њујорка на Менхетну налази се злато десетак светских земаља. И како су показали покушаји Немачке за репатријацијом свог злата из америчких трезора, то је изузетно тешко урадити. У медијима се понекад појављују информације да у америчким трезорима има и руског злата. Да напоменем да је Русија уочи првог светског рата такође имала одређену количину драгоценог метала у иностранству, али да је до 1. августа 1914. године све било премештено на чување у Државну банку Руске Империје.
Према подацима министарства САД, укупан обим државних хартија од вредности (облигације и други видови дужничких папира) на крају 2013. године је износио 12,3 трилиона долара. То је више од 70% укупног државног дуга САД. Отприлике 6,5 трилиона долара налазило се код различитих америчких инвеститора од којих је најкрупнији ФРС који је на свом билансу имао хартија од вредности у износу од 2,2 трилиона долара. Страним власницима припадало је 5,79 трилиона долара државних обвезница САД, а по тим показатељима на првом месту се налазила Кина (1,27 трилиона долара), на другом Јапан (1,18 трилиона долара). Русија заузима девето место са актовком од 138,6 милијарди долара или 1,1 од укупног обима америчких државних обвезница.
Рекло би се да у позадини таквих обима државних обвезница САД у глобалном финансијском систему, скраћење њихових резерви у трезору ФРС не изгледа значајно. Међутим, све то изгледа другачије у позадини онога што се са резервама тих хартија догађа у последњим годинама. Ако су на крају 2013. године акције хартија од вредности у трезору ФРС износиле 3. 020 милијарди долара, то су 12. марта 2012. године спале на 2. 855 милијарди долара, то јест, за 165 милијарди долара. Истовремено, на недељу од 5-12 марта 2014. године отпада 1/3 тог пада. Максимални недељни пад у прошлој години је забележен крајем јуна 2013. године (19.06. – 26.06.) и био је три пута мањи од садашњег мартовског пада. Ако претпоставимо да ће се излазак државних хартија од вредности из депоа ФРС наставити истим темпом као у периоду од 1. јануара до 12. марта текуће године, онда се залихе резерви ових хартија током 2014. године могу умањити за отприлике 1 трилион долара.
Детаље о рекордном скраћењу залиха државних обвезница САД није објавио ни ФРС, ни Министарство финансија САД. Појавиле су се различите верзије. Скоро сви аналитичари се слажу да је операцију са повлачењем хартија од вредности из депозитарија ФРС произвела Русија, али се стручњаци разилазе по питању даље судбине тих хартија… тешко је претпоставити да су хартије од вредности биле потребне Банки Русије како би их претворила у готовинску валуту и стабилизовала девизни курс рубље. Уколико би државне хартије од вредности веће од 100 милијарди долара биле изнете на тржиште, оно би аутоматски реаговало смањењем цена ових вредносних папира. Међутим, то се не догађа. Штавише, аналитичари су скренули пажњу да је наведене недеље (5-12. март) забележен пад приноса америчких државних обвезница. Ако је почетком марта принос од десетогодишњих хартија од вредности износио 2,73%, то је њихов принос 13 марта износио 2,63%. Према законима тржишта, уколико се на тржиште убаци папира од 100 милијарди долара, онда би то морало довести до супротног ефекта – снижењу њихових цена и порасту профитабилности.
Друга верзија оштрог скраћења државних обвезница САД изгледа уверљивије. Русија је остварила премештање својих хартија од вредности из америчког у неки други трезор, који се налази изван сфере непосредног утицаја Вашингтона. Стручњаци ово извлачење повезују са догађајима у Украјини и на Криму и очекивањима санкција против Русије од стране САД. Ту функцију могу да испуне (и испуњавају) централне банке неких земаља, па тако и оне које се налазе у оф-шор зони. Укупна слика расподеле светских резерви хартија од вредности САД по трезорима, не постоји у отвореним изворима. Постоје изолована сведочења о федералним резервама неких депозитара. Тако је Централна Банка Белгије крајем 2013. године имала на чувању државних обвезница САД у вредности од 568,8 милијарди долара, при чему су њихове резерве за последњих месец дана прошле године увећане за 28%.
Уколико су операцију са извлачењем хартија од вредности из трезора ФРС спровели руски инвеститори, онда би требало рачунати да се Русија неће на томе зауставити. Због чега? Због тога што је чување државних хартија од вредности САД повезано са ризиком. Вашингтон може против Русије увести своје санкције, а затим натерати и своје савезнике (ту исту Белгију) да се придружи тим санкцијама. У министарству се тиме бави одељење које се зове Office of Foreign Assets Control (OFAC). У оваквој ситуацији следећи корак Русије морао би бити претварање актива под називом US Treasuries у ликвидну валуту, пожељно да то не буду САД долари. Имајући у виду велики девизни дуг државних предузећа према нерезидентима, та валута би се могла искористити на гашење тих дугова. Као и за куповину актива руске привреде који припадају страним инвеститорима. Постоје и други начини да се искористи девизна ликвидност. Њихово чување на депозитним рачунима страних банака није пожељно у светлу очекиваних санкција.
Остаје нејасно због чега је Вашингтон дозволио тако велико повлачење својих хартија од вредности из трезора ФРС. Очигледно су страховали од таквих потеза Москве који би имали непредвидиве последице за доларски систем. Познато је да је Вашингтон у прошлости већ остваривао “тиху” блокаду повлачења. Тако је после катастрофе на нуклеарној електрани “Фукушима”, за ликвидацију последица хаварије, Јапан затражио велику количину готовог новца. Они су у ту сврху предвиђали извлачење велике количине хартија од вредности из трезора ФРС, али је то извлачење блокирао Вашингтон. Јапан није због тога подигао прашину.
* * *
О избављењу од доларских резерви размишља и њихов највећи власник – Кина. Заменик председника Народне банке Кине у новембру прошле године је изјавио да Кина прекида са даљњим скупљањем државних обвезница САД. Кина је брзо прешла са речи на дела: у последњем месецу 2013. године, Поднебесна (1) се избавила од државних обвезница САД у вредности од 47,8 милијарди долара, тако скративши размер власништва над тим хартијама за 3, 6%, до 1, 27 трилиона долара. Кина је по други пут у својој економској историји продала рекордну количину државних хартија од вредности САД.
Иако су неки аналитичари наговестили да Русија и Кина делују координирано по питању скраћења својих доларских резерви, не виде се јасни знаци сарадње у тој области. Међутим, овде обе земље морају деловати веома опрезно, јер ће неочекивани крах долара нанети удар како по Кини, тако и по Русији. Разлика је у томе што је цена тог питања за Русију много мања него за Кину: доларске резерве Русије неупоредиво су мање него код Кине.
Ово није први пут да се Русија суочава са претњама замрзавања или чак конфискације њених девизних резерви у иностранству. Тако је пре сто година, када се у ваздуху већ осећао мирис барута, Државна банка Руске Империје успела да извуче своје девизне депозите из немачких банака. А већ са Француском, која је као била савезник Русије у Атанти, царска влада се прерачунала. Французи су на почетку Првог светског рата замрзли руске девизне резерве у својим банкама. Други инцидент догодио се у совјетском периоду руске историје: после догађаја у Мађарској 1956. године појавила се претња замрзавања девизних рачуна СССР од стране Вашингтона у америчким банкама. Током 1957. године сви девизни рачуни “Внешторгбанка” (2) били су пребачени у банке Лондонског ситија. Тај новац је означио почетак тржишта евродолара и препород некадашње славе Лондона као међународног финансијског центра.
Данас стручњаци подсећају да ФРС представља трезор не само хартија од вредности него и злата из међународних резерви других земаља. Према неким проценама у трезорима Федералне резервне банке Њујорка на Менхетну налази се злато десетак светских земаља. И како су показали покушаји Немачке за репатријацијом свог злата из америчких трезора, то је изузетно тешко урадити. У медијима се понекад појављују информације да у америчким трезорима има и руског злата. Да напоменем да је Русија уочи првог светског рата такође имала одређену количину драгоценог метала у иностранству, али да је до 1. августа 1914. године све било премештено на чување у Државну банку Руске Империје.
Нема коментара:
Постави коментар