Energetski sporazum - Srbija, Rusija

Енергетски споразум између Русије и Србије поново заузима прве стане српских листова. Повод је, истина, поприлично сумњив. Све чешће и чешће се појављују некакве сплетке, случајне омашке и претпоставке, сасвим сувишне у тако озбиљном послу као што је изградња гасовода из Русије у Европу. Штампа углавном размишља на тему да ли ће мистар економије Динкић успети да пресуди потписаном у присутству предеседника двеју земаља споразуму, и да ли ће опозиција пустити најзад ратификацију овог документа на скупштински дневни ред.
На речима, истина, сви су спремни за сарадњу. Исти тај Динкић уверава јавност да ће споразум бити ратификован у првој поливи септембра, а лидер опзиције радикал Тома Николић чак тражи ванредну седницу српског парламента 2. септембра искључиво у циљу ратификације гасног споразума са Русијом.
Али, ако се мало дубље копне испада да Динкић одмах после ратификације планира да ревидира све његове услове, од цене за НИС, за шта је чак за велике паре најмио ревизоре из „Дилојт Туша“, — они, као, боље од „Гаспрома“ знају колико компанија кошта, — до повећања капацитета српске деонице гасовода. Узгред, ту би требао да бира шта је важније, — капацитет гаса на коме Србија може реално да заради, или НИС са његовом једнократном вредношћу, јер ако се рачуна на побољшање услова око гаса, не би требало истовремено лицитирати око цене за нафтну компанију. Тако се седа између две столице.
Динкићеви маневри, уосталом, не збуњују само посматраче. Министар енергетике Петар Шкундрић био је приморан да посети да озбиљна држава мора да стане иза онога што је највише државно руководство Србије потписало.
Сад неколико речи о опозицији, која на све могуће начине изражава подршку Русији и свему што је за њу везано. Ни ту није све баш тако једноставно. Без обзира на изјаве о прворазредном значају енергетског споразума, опозиција је спремна да га ратификује само на специјално заказаној ванредној седници парламента. А ако власти одлуче да наставе ону прекинуту у јулу, на којој је поред осталих питања стајао и потписани у Москви документ, онда ће се наћи важније теме од гаса.
А време иде. Док српски политичари решавају своја унутрашња, често дневна питања, чека их не само једна од највећих енергетских компанија у свету, — „Гаспром“, већ и италијански концерн „Ени“ праћен бројним европским партнерима, који желе да се придруже пројекту. И само жеља руског руководства да помогне Србији претворивши је у једног од значајних гасних играча на континенту ограничава тежњу наших партнера да пренесу трасу гасовода на територију Румуније.