Прича о златној рибици

„У наредних десет дана ће бити расписан јавни позив за избор за новог саветника за приватизацију ”Нафтне индустрије Србије„, који ће извршити процену вредности ове компаније” – изјавио је крајем јула државни секретар Министарства економије Србије Небојша Ћирић. Влада је већ донела одговарајућу одлуку. „То је једини начин да се утврди колико компанија стварно вреди и да ли је понуда од 400 плус 500 милиона евра, коју предлаже Гаспромнефт, реална или не” — објаснио је Ћирић одлуку кабинета.
Подсетимо да је продаја НИС-а део међувладиног споразума потписаног 25. јануара у Москви, који предвиђа изградњу гасовода „Јужни ток” на територији Србије, подземног спремишта гаса „Банатски двор” и куповину 51% акција „Нафтне индустрије Србије” по горе наведеној цени.
Слика неће бити потпуна ако се не дода да „Јужни ток” граде на паритетној основи „Гаспром” и италијанска компанија ЕНИ. Претпоставља се да ће гасовод проћи по дну Црног мора до Бугарске, а затим преко Србије, Мађарске, Словеније и Аустрије до севера Италије. Други крак иде преко Грчке до југа Италије. Ови подаци су занимљиви због броја земаља које чекају још само на одлуку Србије.
А сада о новцу. Изградња Јужног тока гарантује земљама-учесницама пројекта додатну зараду од транзита руског гаса. Средњеевропска тарифа за транзит хиљаду кубика гаса на сто километра је од 2,4 до 3,2 долара, и ако се има у виду да је планирани капацитет „Јужног тока” негде око 30 милијарди кубних метара гаса годишње, то значи стотине милиона долара за буџет земаља-транзитера. А једна од њих требала би да буде и Србија.
Али чини се да Србију брину друга питања. Није довољно то што се Скупштина Србије заглавила у протоколарним питањима, па из тих разлога, наводно, још није ратификовала међувладин гасни споразум, него се и влада бацила у сумње колико је реална цена понуђена за НИС.
Да покушамо да пренесемо ситуацију у некакву једноставнију раван, ближу свакодневици. Рецимо, комшија вам предлаже да купи ваш стари ауто, да уложи у оправку још толико па и више новца, и да га потом обоје возите.
Осим тога, за ауто вам треба и гориво, и зато вам комшија нуди изградњу на вашем земљишту још и пумпе на коју ће долазити по бензин цео комшилук, а проценат од продаје иде вама у џеп. И све то у условима страшне несташице горива. А затим када почиње да вам се врти у глави од пребројавања пара, ви се још питате, — а да нисам ја дао ауто за мале паре? Нешто слично већ је било описано, — у причи о старцу и златној рибици.
А сада о разлозима из којих нова српска влада доноси овако, благо речено, чудну одлуку. Први је најављен у јавности – постоји решење да се преиспитају сви споразуми, наслеђени од прошле владе. Пожељно све до укидања, јер признати да је претходни кабинет могао да учини нешто корисно за народ исто је што и признати пораз. Иначе, као куриозитет делује чињеница да је цео финансико-економски блок садашњег кабинета претекао из оног јучерашњег.Само су мало прерасподелили функције.
Осим тога, постоји мишљење да покушај преиспитивања нафтно-гасног споразума са Русијом има везе са лобистима алтернативног „Јужном току” пројекта „Набуко”. Овај магистрални гасовод је замишљен као покушај да се гас из Средње Азије спроведе у земље ЕУ мимоилазећи Русију. Учествују у овом конзорцијуму земље као што су Аустрија, Турска, Бугарска, Румунија, Мађарска. Приметно је да неке од њих учествују у оба пројекта. И таквих ће земаља бити све више.
Зашто?
Питајмо експерте. „Иако се ЕУ труди да што мање енергетски зависи од Русије, за Европу је као и раније најважнија стабилност испорука, а ”Набуко„ има велике проблеме са ресурсном базом –споразум ни са земљама Средње Азије, ни са Ираном још није постигнут” – изјавила је ових дана генерални директор компаније „2К Аудит” Тамара Касјанова. Знају ли то у Београду? Наравно да знају. Али онима који лобирају поништавање нафтно-гасног споразума са Русијом — а промена цене за НИС томе и води, као и потрази за стабилнијим партнером – интереси Европе и саме Србије очигледно нису приоритет.
Уосталом, губитак у случају одбацивања споразума није само економске природе. Одуговлачење са ратификацијом и игре око већ уговорене цене за НИС већ лоше утичу на узајамне односе две земље. Поставља се и логично питање – ако се са сваком променом владе у Србији буду ревидирали и међудржавни споразуми , може ли се Србија сматрати поузданим партнером?
Мислим да на то питање одговор зна само председник земље Борис Тадић, који је у своје време осветио потписивање овог документа сопственим присуством. Документ који данас настоји да поништи влада коју је сам и формирао.

01.08.2008

Glas Rusije/Voice of Russia
http://www.ruvr.ru/main.php?lng=scr&q=8177&cid=108&p=01.08.2008