Komentatora Anatolija Bolgareva

Prebacivanje krivice na nevinog svojstveno je nizu licemernih zapadnih političara koji govore o dogadjajima u Južnoj Osetiji. Rusija je izvršila invaziju u suverenu državu ugrozivši demokratsku vladu koju je izabrao narod. Takva dejstva nisu prihvatljiva u 21. veku – izjavio je gn Buš, lider zemlja koja je svojevremeno bacila atomske bombe na japanske gradove i koja u 21. veku vedri i oblači u okupiranom Iraku. Za gazdu Bele kuće nema značaja to što je soldateska gna Sakašvilija zbrisala sa lica zemlje osetinska sela i skoro potpuno razorila Chinvali, što je poginulo hiljadu i po civila i što je armija izbeglica porasla za 35 hiljada.
Sada u svetu niko ne može delovati onako kao za vreme hladnog rata. Reagovanje Rusije na najnovije osetinske dogadjaj bilo je neadekvatno. Želimo da ona bude odgovoran igrač na medjunarodnoj sceni. To je već rezonovanje gna Solane koji je rukovodio NATO-om kada je ovaj blok nemilosrdno bombardovao projektilima sa punjenjem od urana jugoslovenske gradove i koji je bezočno odvojio od suverene države znatan deo njene teritorije, Kosovo.
Sva ova retorika ima jedan jedini cilj. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je sa tim u vezi da je evidentna uporna namera da se gruzijski agresor izda za žrtvu.
Daleko je, medjutim, od toga da su svi na Zapadu rusofobi. Prema pisanju italijanskog lista „Corijere dela sera“, Francuska i Nemačka stale su na čelo „fronta opreza“ i francuski predsednik je posetio Moskvu. Kao rezultat, plan Medvedeva-Sarkozija čini osnovu mirovnog procesa na Kavkazu. Nikakvih ultimatuma Rusiji! Nikakve kazne! Da – dijalogu – izjavio je ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner posle obilaska kampa osetinskih izbeglica.
Saveznici ne treba da reaguju na uslovne reflekse – kaže njegov nemački kolega Frank Valter Štajnmajer.
Britanski list „Indipendent“ dao je, po našem mišljenju, trezvenu ocenu situacije koja je vredna pažnje. Jedna od najopasnijih tvrdnji – čitamo u ovom izdanju – postale su, sigurno, reči da Rusija, navodno, želi da promeni režim u Gruziji. Ruski zvaničnici su kategorički to demantovali. Zašto je onda strancima toliko teško da poveruju da Moskva želi upravo to što njeni lideri govore: da se postigne situacija koja je bila pre gruzijske invazije u Južnu Osetiju? Namere Rusije bile su protumačene apsolutno pogrešno. I to je važno. Ako stranci tvrde o motivima i zadacima Moskve koje ona nema, to će u dugoročnoj perspektivi iskomplikovati rešavanje mnogih medjunarodnih problema. Došlo je vreme da se više ne rukovodimo najgorim stereotipima i da se prema postsovjetskim liderima Rusije odnosimo kao prema odgovornim ljudima koji brane legitimne interese svoje zemlje.
Tuga napaćenih ljudi, sahrana rodjaka, teško postupna normalizacija života zahvaljujući, pre svega, humanitarnoj pomoći Rusiji – takav je danas Chinvali. Kad odjednom, koncert simfonijske muzike! Da li je to zamislivo? Maestro svetskog glasa, umetnički rukovodilac sanktpeterburškog Marijinskog teatra Valerij Gergijev, nije mogao a da ne dodje u razoreni grad. Pregledavši njegove ruševine, muzičar je rekao: „Gadjanje žena, dece i staraca iz tenkova – to je bruka i sramota! To je težak zločin!“ Ispred polusrušene zgrade parlamenta, uz svetlost stotina sveća, on je dirigovao izvodjenjem 7. simfonije koju je Dmitrij Šostakovič komponovao u opsadjenom Lenjingradu. Fašisti nisu uspeli da zauzmu grad na Nevi. Pretrpela je fijasko i vojna avantura Mihaila Sakašvilija.
27.08.2008