Priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije

Priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije od strane Rusije je legitimni čin koji odgovara opšteprihvaćenim medjunarodnim normama, moralu i istorijskim realijama. Ovako ruski političari i politikolozi ocenjuju ovaj dogadjaj. Upoznajemo vas sa mišljenjem nekih od njih.
Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Državne dume Konstantin Kosačov smatra priznanje nezavisnosti jedino mogućom varijantom za Rusiju. Poslanik je obratio pažnju na činjenicu da je Rusija poslednjih godina, praktički, sama branila principe medjunarodnog prava.
„Rusija je bila primorana da deluje ne samo odlučno, već i dosledno štiteći svoje državljane, život i bezbednost ljudi — kaže Konstantin Kosačov. – Pokušavali smo da to učinimo drugim sredstvima, ali nismo naišli na podršku u tome. Jednostavno smo se razuverili u spremnost naših partnera da štite život i bezbednost ljudi kada to ne odgovara njihovim interesima“.
U dotičnom slučaju reč je o Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima iz NATO-a. Tokom poslednjih godina oni su sa odredjenim ciljem preoružavali Gruziju i, samim tim, stvorili uslove za agresiju koju je Sakašvilijev režim početkom avgusta ostvario u Južnoj Osetiji. Pri tome, zvanični Tbilisi i njegovi zapadni pokrovitelji otvoreno su ignorisali st5aqv Rusije koja je vršila mirovnu misiju u zonama zakavkaskih konflikata i snosila odgovornost za razvoj situacije u regionu – podsetio je politikolog Aleksej Arbatov i nastavio.
„Zar Rusija nije upozoravala da nikada neće dopustiti rešavanje problema Južne Osetije i Abhazije pomoću sile? Ali Zapad se 90-ih godina i kasnije navikao da je ne shvata ozbiljno. Pa evo, sada je Rusija pokazala da je treba ozbiljno shvatati, da ima svoje interese i da je spremna da ih brani“.
Sa svoje strane, istoričar i predsednik Fonda „Istorijske perspektive“ Natalja Naročnicka misli da Južna Osetija i Abhazija imaju sva prava na samostalnost. Istorijski, Osetinci i Abhazi nisu bili u sastavu gruzijske države. Oni su dobrovoljno ušli u sastav Ruskog Carstva pre više od 200 godina, i to ranije od Gruzije. Posle raspada bivšeg SSSR-a Osetincima i Abhazima uskraćeno je pravo da odrede svoje državo uredjenje, iako se to predvidjalo zakonom iz 1990. godine i u Gruziji su već besneli medjuetnički konflikti – podsetila je gdja Naročnicka.
„Ped ovim konfliktom su zatvarani oči. Gruzija u tom trenutku čak nije kontrolisala svu teritoriju. Gruziju su priznali u granicama upravo one sovjetske socijalističke republike, a zatim proglasili konflikt separatističkim kao da je izbio na teritoriji države koja je u ovim granicama postojala barem 200 godina“.
Drugim rečima, istorijske realije žrtvovane su političkim računicama Sjedinjenih Država i njihovih partnera koji su već 90-ih godina kovali planove utvrdjivanja na Kavkazu. Danas se upravo oni revnosno zalažu za teritorijalni integritet Gruzije.
27.08.2008