Konflikt u Gruziji

Cilj oružanog konflikta uspostavljanje kontrole nad tranzitom nafte i gasa u regionu

Učesnici jučerašnje diskusije u Moskvi, najveći domaći eksperti za energetsku politiku, smatraju da osnovni cilj oružanog konflikta koji je inicirala Gruzija nije samo uspostavljanje kontrole nad tranzitom nafte i gasa u regionu. Tom prilikom iznesena su mišljenja da je podrška Gruzije od strane Zapada objektivno uslovljena težnjom da se liši svake kontrole trasa strateškog gasovoda Baku-Tbilisi-Erzerum kojim će gas transportovati iz Srednje Azije u Evropu uz zaobilaženje Rusije. Eksperti su ubedjeni da je naftovod Baku-Tbilisi-Džejhan koji takodje zaobilazi Rusiju instrumenat pritiska na Moskvu. A ovde već stupaju na snagu zakoni geopolitike. Iako nije uspeo, oružani konflikt Gruzije sa Južnom Osetijom je eksperimentalno huškanje kavkaskih naroda na Rusiju – smatraju analitičari. Po njihovom mišljenju, sledeći zadatak ovih huškača je zaoštravanje rusko-azerbejdžanskih odnosa. Ovu misao formulisao je direktor Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin.
„Glavni razlog ovog rata bio je energetski rat. Štaviše, gn Sakašvili imao je bezumne garancije od strane Zapada na visokom političkom nivou bezuslovne informativne podrške. To što su zapadni mediji prećutkivali izjavu koju je Dmitrij Medvedev dao prvog dana rata nije moguće postići bez ozbiljnih napora na najvišem nivou od strane naših zapadnih partnera. Razlog ovakve bezuslovne podrške Gruzije protiv Rusije je pragmatičan interes koji naši zapadni partneri, posebno Amerikanci, i ne kriju. Postoji strateški zadatak da se gas iz Srednje Azije transportuje u Evropu uz zaobilaženje Rusije“.
Sa svoje strane, šef odseka za Kavkaz u Institutu za zemlje ZND-a Mihail Aleksandrov smatra da je konflikt koji je isprovocirao Sakašvili deo strategije Zapada čiji je cilj njegova kontrola nad Severnim Kavkazom. …
Ova strategija izradjena je 2004. godine i odražena u Istambulskom kominikeu NATO-a. Područje Severnog Kavkaza već se razmatrao kao region važnih strateških interesa Alijanse koji je trebalo da se, kao i Centralna Azija, faktički nadje pod njenim kontrolom. I ovde su rešavani širi zadaci, nego kontrola nad energetskim resursima. Da je Rusija ustuknula u konfliktu za Južnu Osetiju, počeli bi otpadanje celog regiona od nje i brza integracija Azerbejdžana i Gruzije u NATO, blokiranje kontakata Rusija sa prikaspijskim državama i podrška separatizma i terorizma na ruskoj teritoriji.
Po mišljenju analitičara, ovaj rat nije imao osetnog uticaja na svetsko energetsko tržište. Jer, Rusija nije imala za cilj presecanje saobraćajnice za snabdevanje svetske privrede ugljovodonicima. Istraživanje pravih razloga gruzijske agresije nisu završena, te se svakog dana otkrivaju globalni ciljevi manjeg krvavog rata.