Korak u svestan poraz

SAD ili nisu htele, ili nisu bile u stanju da spreče agresiju Gruzije na Južnu Osetiju.

To je rezultiralo pogibijom ljudi, ozbiljnim zaoštravanjem situacije u Zakavkazju i nanošenjem štete rusko-američkim odnosima – izjavio je premijer Rusije Vladimir Putin u intervjuu za američki TV-kanal Si-en-en.
Kada je počela gruzijska agresija, Vladimir Putin se nalazio u Pekingu, gde je tog dana otvarana Letnja olimpijada. On se sastao sa američkim predsednikom Džordžom Bušem i saopštio mu da je Tbilisi počeo borbena dejstva. Taj je odgovorio da niko ne želi rat. Nade da će se administracija Sjedinjenih Država koja je mnogo toga učinila za učvršćivanje Sakašvilijevog režima i preoružavanje gruzijske vojske umešati u konflikt i da će prekinuti agresivna radnje gruzijskog rukovodstva nisu se opravdale. Amerika ništa nije učinila.
Zašto? U samim Sjedinjenim Državama i drugim zemljama iznose se različite verzije toga. Jedna od njih je sledeća: zvanični Vašington bio je blagovremeno informisan o nameri Gruzije da silom razreši konflikte sa Južnom Osetijom i Abhazijom, te je faktički pomagao tome. Uspostavljanje kontrole Tbilisija nad ovim republikama odgovaralo je planovima Pentagona koji je izabrao Gruziju za svoje uporište u kavkaskom regionu. Odande je mogao neposredno ugrožavati Iran i Rusiju. To u izvesnoj meri potvrdjuju informacije da su se u zoni borbenih dejstava nalazili američki državljani, što se sada proverava.
Konflikt u Južnoj Osetiji mogao je imati i unutarpolitičku američku dimenziju i Vladimir Putin je ovu stranu pitanja pomenuo u intervjuu za Si-ern-en.
"Ukoliko se moje pretpostavke potvrde, onda se javljaju sumnje da je neko u ma specijalno izazvao ovaj konflikt sa ciljem zaoštravanja situacije i stvaranja prednosti za jednog od kandidata u borbi za položaj predsednika Sjedinjenih Država. Potreban je manji pobednički rat. Ako ne uspe, može se prebaciti krivica nas, napraviti od nas lik neprijatelja i, zahvaljujući takvom patriotizmu, postići konsolidacija zemlje oko izvesnih političkih snaga".
Postoji još jedno objašnjenje zašto je uloga Vašingtona prvih časova gruzijske agresije bila pasivna. Nije, naime, mogao da zaustavi svoju marionetu. Sakašvili je, izgleda, već sanjao o lovorikama velikog kavkaskog vojskovodje, pa se oglušio kako o nagovaranja svojih gazda, tako i o glas razuma.
Ali ne može se isključiti i verzija da su sva 3 navedena faktora imala svoju ulogu u nedavnim dogadjajima u Južnoj Osetiji.