Саврмени систем глобалне тираније

У ЧЕМУ ЈЕ ВЕЗА ИЗМЕЂУ НАСТАНКА АМЕРИКЕ, ЦРНАЧКОГ РОПСТВА И САВРЕМЕНОГ СИСТЕМА ГЛОБАЛНЕ ТИРАНИЈЕ 

- Расна супериорност Обаме? Али, како? Први тамнопути председник Америке - чији најближи рођаци још увек живе у Кенији - па расиста? Одговор је исто толико једноставан, колико је и изненађујући
- Цивилизацију - по америчким социолозима - оличава искључиво савремени Западни свет. А у центру тог света... су наравно Сједињене Америчке Државе, у чијем центру су опет протестантска затворена елитна друштва која полажу право на управљање светом са дозвољеним одступањем од свих правила
- Отуда „цивилизацијска изузетност америчке нације”, па свако ко се њој заклео - потпуно и без роптања - постаје део те цивилизације расне надмоћи, без обзира на порекло и боју коже
- Протестантска есхатологија тврди да ће западни хришћани и Јудеји „на крају пута” имати исту судбину, а да православци и други нехришћански народи Евроазије оличавају „свиту антихриста” која ће иступити против сила „Добра” и нанети велику штету „праведнима”, али да ће на крају „бити сломљени и поражени”

Пише: Валериј КОРОВИН, директор Центра за геополитичка испитивања (Москва)

Председник САД Барак Обама наставља да инсистира на својим тврдњама о изузетности америчке нације. Због тога је чак започео расправу са Владимиром Путином, који је подвргао критици сам термин „изузетности”.
Са говорнице ОУН Обама је изјавио: „Вероватно се многи неће сложити, али ја сматрам Америку изузетном”.
У чему је изузетност америчке нације, у чему су њене нарочите, ексклузивне особине?
Покушаћемо да откријемо, одакле уопште Американцима идеја о изабраности, јер су они - ослањајући се на ту идеју - створили савремени систем глобалне тираније.
Познато је да су оци-оснивачи америчке државности били белци англосаксонци који су исповедали радикалне облике протестантизма - истински калвинисти, прави пуританци који су себе ставили на једну страну, а остале хришћане, поготово нехришћане - на другу.
Они су само себе сматрали правима, па су и америчко друштво формирали као друштво одабраних. Отуд протестантска концепција Born Again - „поново рођених” или на други начин - „Рођених одозго”.
Први бродови са освајачима Америке били су попуњени представницима баш оваквих радикалних протестантских секти, којима је већ тада било доста нелагодно у претежно католичкој Европи.
Они су у Новом Свету видели шансу да оснују потпуно своје, друштво одабраних Богом људи, друштво „рођених одозго”.
Не треба да чуди што је ова „изабраност” ускоро добила систематизовано образложење, нити што је једна од њених особености диспензационализам (од лат. dispensatio, dispensationis - управљање са дозвољавањем да се одступа од правила).
Ова теолошка концепција се ширила у различитим протестантским покретима у САД током XIX иXX века.
А диспензационализам недвосмислено тврди да ће се финална битка историје одвијати између хришћана империје Добра, коју оличавају САД, и јеретичког становништва евроазијске империје Зла. Конкретно: да ће на страни зла бити Руси и народи Истока који су се ујединили око њих.
Ова протестантска есхатологија тврди да ће западни хришћани и Јудеји „на крају пута” имати исту судбину, а да православци и други нехришћански народи Евроазије оличавају „свиту антихриста” која ће иступити против сила „Добра” и нанети велику штету „праведнима”, али да ће на крају „бити сломљени и поражени”.
На бази таквог односа „према осталима”, односно неизабранима, од самог зачетка нове америчке државности формирала се идеја ропства, која је сурово поделила људе у Северној Америци на белце-газде и црнце-робове.
Треба истаћи да су последња ограничења права и слобода за црнце била су укинута тек 50-их - 60-их година двадесетог века. Али, ако су црнци у америчком друштву сматрани за људе друге категорије, Индијанци од самог почетка уопште нису сматрани за људе. Њих су, у најбољем случају, изједначавали са животињама, а у најгорем - са неживим стварима.
Индијанци нису били ни белци ни протестанти, чак нису били ни хришћани, њихово израбљивање није било могуће и зато су газде америчког континента сматрале за своје искључиво право да изврше над њима геноцид, да их потпуно униште као неупотребљив материјал.
Баш у тренутку када је у Мексику укинуто ропство, Америка је почела рат за шпанске територије у тој земљи. При том је америчка нација прогласила да је шпански Мексико назаднији од САД.
Борба за прогрес и слободу - као објављени разлог отимања шпанских територија - у суштини је била борба за очување ропства у јужним државама, пре свега - у Тексасу. 

У САД се ропство сматрало за модерно, а његово одсуство - дивљаштвом. Људи, који су практиковали ропство, припадали су изабраној нацији, јер су схватали истинску разлику између црнаца и белаца, изабраних Богом. Они, који су ратовали за укидање ропства - проглашавани су за дивљаке јер су самим тим чином изједначавали себе са „субхуманим врстама”.
Такав приступ се отворено декларисао све до 60-их година XX века. А нешто раније, 20-их година, представник племена Пигмеја се приказивао у зоолошком врту у кавезу са мајмунима, док га нису, на инсистирање протестаната црне коже, извадили оданде.
Све ово потврђује да је америчка култура у својој основи од почетка - апсолутно расистичка.
Идеја о америчкој изабраности лежи у основи америчког спољнополитичког курса. Већи део представника америчке елите до данашњег дана представља еталон екстремних биолошких расиста. То је подлога за идеју о уништавању свих других народа, нарочито ако се не подчињавају америчкој вољи.
Овде нема ничег чудног ако узмемо у обзир одакле све потиче. Схватајући ово, треба прихватати америчку цивилизацију онаквом каква је, без икаквих илузија.
До данашњег дана Америком управљају затворени клубови, тајне организације, као што је например „Лобања и кости”, чији су чланови били Џ. Буш-сениор и Џ. Буш-јуниор.
Исте те затворене организације држе сву војну индустрију и сву економију, а притом на основну масу сопственог становништва гледају као на потрошни материјал за учвршћивање сопствене моћи.
Филозофија америчких елита то је филозофија прагматизма - истинито је оно што је корисно за америчке елите - it works - ово функционише, кажу амерички политичари, а значи да је истинито.
Функционише оно што је ефикасно, а највећи ефекат - уверена је елита „изабраног народа” - производи сила. Значи, ефикасно је оно што се ослања на силу - ко је јачи, тај је и у праву.
Овде долазимо до најзанимљивије тачке: до онога што и јесте тема разматрања и објекат нарочите пажње не само Владимира Путина, већ и вођа већине земаља у свету.
Актуелни председник САД Барак Хусеин Обама је носилац радикалних облика шизоидне расистичке свести америчких елита, притом - у њиховим патолошким формама.
Изабраност од Бога и расна супериорност америчке расе - то покреће актуелног газду Беле куће, и то, нажалост, уопште није шала.
Расна супериорност Обаме? Али, како? Први тамнопути председник Америке - чији најближи рођаци још увек живе у Кенији - па расиста? Одговор је исто толико једноставан, колико је и изненађујући.
Најразумљивије је суштина америчког расизма изложена у раду Џона Хобсона „Евроцентрична концепција светске политике”, у којој је аутор потпуно разоткрио западни расизам на научној бази.
Ради се о томе - ако је веровати анализи Хобсона да сви постојећи модели америчке теорије међународних односа све што је изван граница Америке сматрају за територије потенцијалног поробљавања, а Русију - држећи се потпуно расистичког приступа - за империју зла.
Цивилизацију - по америчким социолозима - оличава искључиво савремени Западни свет. А у центру тог света... су наравно Сједињене Америчке Државе, у центру којих су протестантска диспензационалистичка затворена елитна друштва која полажу право на управљање светом.
Отуда „цивилизацијска изузетност америчке нације”, па свако ко се њој заклео - потпуно и без роптања - постаје део те цивилизације расне надмоћи, без обзира на порекло и боју коже.
Зато је „Америка - изнад свега!” Све остало биће самлевено у америчкој машини која „жртвујући крв и богатство” доноси дивљацима и варварима цивилизацију.
У томе је мисија и наводно виши циљ - Manifest Destiny - америчке нације на челу са њеном „од бога избраном” елитом, чији је неодвојиви део Барак Хусеин Обама, 44. председник САД.
Дакле: он зна о чему говори када изговара: „Ја сматрам Америку изузетном”...