Umesto da radimo,
mi smo zamislili da će stranci doći da razviju našu privredu. Ovo je, naravno,
kapitalna budalaština
Ministar privrede Srbije Saša Radulović poručio je u autorskom tekstu za Nedeljnik da je priča o stranim investitorima kapitalna budalaština i da fokus konačno treba staviti na domaće privrednike i sistemske zakone kojima bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.
- Srbija vodi promašenu ekonomsku politiku u poslednjih 10 godina. Ekonomsku politiku baziranu na javnoj potrošnji, uvozu, državnoj privredi, subvencijama, bacanju novca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i večitoj nadi u strane investitore koji će preporoditi Srbiju. Ovo živo blato nas je koštalo ne samo tih 10 izgubljenih godina, već i 300.000 izgubljenih radnih mesta, uništene privrede, javnog duga na nivou 60% BDP-a i deficita koji ove godine a i naredne, prelazi 6%.
Naša nada u strane investitore kao spasioce Srbije je mitskih dimenzija. Umesto da radimo, mi smo zamislili da će stranci doći da razviju našu privredu. Ovo je, naravno, kapitalna budalaština. Svi investitori, domaći ili strani, posluju zbog profita. Ako sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Domaći investitori - napisao je Radulović u oštrom autorskom tekstu u kojem je skenirao sve probleme srpske privredem naglasivši „da je za rast ekonomije moramo da olakšamo poslovanje i popravimo poslovni ambijent, a da su za to ključna dva zakona - Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji.
Ministar je u Nedeljniku detaljno razložio svoj plan, ali je kao ”ključnu subvenciju„ istakao smanjivanje nameta na rad.
”Najbolja i najtransprentnija i najefikasnija „subvencija” jeste smanjenje nameta na rad. U Srbiji, kad legalno zaposlite radnika, da biste mu dali minimalac od 180 evra, državi morate da platiti još 120. Takođe, ako jedan moler ili veb-programer pogode posao za 300 evra, da bi poslovali legalno, od tog novca 120 moraju da daju državi. To je nerazumno. Ne postoji poreska policija na svetu koja to može da utera. Problem našeg poreskog sistema nije što nam je prosečna poreska stopa prevelika, već što nema progresivnosti. Na prvih 300 evra koje zaradite, a koji su potrebni za biološko održanje čoveka, država hoće da uzme 120.
Ova poreska politika je glavni uzročnik zapošljavanja na crno ili na sivo (deo plate legalno, a deo na ruke). Računa se da imamo preko 500.000 zaposlenih na crno i da je veličina sive ekonomije i crnog tržišta oko 30% BDP. I Stros Kan je uočio da je veličina sive ekonomije i prevođenje njenog malog dela najveća kratkoročna šansa za značajan rast„.
Ministar je u Nedeljniku otkrio svoj predlog da se doprinosi na teret poslodavca smanje sa 17,9% na 10%. Doprinosi na teret zaposlenog bi pali sa 19,9% na 15%. Bio bi uveden progresivan porez na dohodak, i to tako da bi na bruto platu do 15.000 porez bio 0%, od 15.000 din. do 50.000 din. 20%, od 50.000 din. do 150.000 din. 30% i 40% preko 150.000 din. Drugi korak bi u narednim godinama bilo dalje smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15% na 10% (do kraja 2014.god), dalje na 5% i konačno u potpunosti ukinuto. Preduslov daljeg smanjenja je proširenje obuhvata i bolja naplata poreza. Uvođenjem ovakvog poreskog sistema za značajan broj firmi koje zapošljavaju na crno, nestao bi ekonomski interes za to. Porezi i doprinosi na minimalac bili bi oko 28% umesto današnjih 60%.
Ministar privrede Srbije Saša Radulović poručio je u autorskom tekstu za Nedeljnik da je priča o stranim investitorima kapitalna budalaština i da fokus konačno treba staviti na domaće privrednike i sistemske zakone kojima bi se olakšalo poslovanje u Srbiji.
- Srbija vodi promašenu ekonomsku politiku u poslednjih 10 godina. Ekonomsku politiku baziranu na javnoj potrošnji, uvozu, državnoj privredi, subvencijama, bacanju novca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i večitoj nadi u strane investitore koji će preporoditi Srbiju. Ovo živo blato nas je koštalo ne samo tih 10 izgubljenih godina, već i 300.000 izgubljenih radnih mesta, uništene privrede, javnog duga na nivou 60% BDP-a i deficita koji ove godine a i naredne, prelazi 6%.
Naša nada u strane investitore kao spasioce Srbije je mitskih dimenzija. Umesto da radimo, mi smo zamislili da će stranci doći da razviju našu privredu. Ovo je, naravno, kapitalna budalaština. Svi investitori, domaći ili strani, posluju zbog profita. Ako sami sebi ne pomognemo neće nam niko pomoći. Glavni fokus ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Domaći privrednici. Domaći investitori - napisao je Radulović u oštrom autorskom tekstu u kojem je skenirao sve probleme srpske privredem naglasivši „da je za rast ekonomije moramo da olakšamo poslovanje i popravimo poslovni ambijent, a da su za to ključna dva zakona - Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji.
Ministar je u Nedeljniku detaljno razložio svoj plan, ali je kao ”ključnu subvenciju„ istakao smanjivanje nameta na rad.
”Najbolja i najtransprentnija i najefikasnija „subvencija” jeste smanjenje nameta na rad. U Srbiji, kad legalno zaposlite radnika, da biste mu dali minimalac od 180 evra, državi morate da platiti još 120. Takođe, ako jedan moler ili veb-programer pogode posao za 300 evra, da bi poslovali legalno, od tog novca 120 moraju da daju državi. To je nerazumno. Ne postoji poreska policija na svetu koja to može da utera. Problem našeg poreskog sistema nije što nam je prosečna poreska stopa prevelika, već što nema progresivnosti. Na prvih 300 evra koje zaradite, a koji su potrebni za biološko održanje čoveka, država hoće da uzme 120.
Ova poreska politika je glavni uzročnik zapošljavanja na crno ili na sivo (deo plate legalno, a deo na ruke). Računa se da imamo preko 500.000 zaposlenih na crno i da je veličina sive ekonomije i crnog tržišta oko 30% BDP. I Stros Kan je uočio da je veličina sive ekonomije i prevođenje njenog malog dela najveća kratkoročna šansa za značajan rast„.
Ministar je u Nedeljniku otkrio svoj predlog da se doprinosi na teret poslodavca smanje sa 17,9% na 10%. Doprinosi na teret zaposlenog bi pali sa 19,9% na 15%. Bio bi uveden progresivan porez na dohodak, i to tako da bi na bruto platu do 15.000 porez bio 0%, od 15.000 din. do 50.000 din. 20%, od 50.000 din. do 150.000 din. 30% i 40% preko 150.000 din. Drugi korak bi u narednim godinama bilo dalje smanjenje doprinosa na teret zaposlenog sa 15% na 10% (do kraja 2014.god), dalje na 5% i konačno u potpunosti ukinuto. Preduslov daljeg smanjenja je proširenje obuhvata i bolja naplata poreza. Uvođenjem ovakvog poreskog sistema za značajan broj firmi koje zapošljavaju na crno, nestao bi ekonomski interes za to. Porezi i doprinosi na minimalac bili bi oko 28% umesto današnjih 60%.
Нема коментара:
Постави коментар