Bajatovića je iz
ugla Amerike potrebno smeniti zato što je Srbijagas partner u izgradnji Južnog
toka. I iz ugla Srbije ga treba smeniti, ali ne sad
Tema je komplikovana i zato odmah iznosim stavove koji će olakšati čitanje:
1. Zorana Mihajlović traži smenu Bajatovića odmah zato što je njen zadatak da zaustavi izgradnju Južnog toka;
2. Bajatovića, naravno, treba smeniti, ali ne dok se ne završi sva papirologija potrebna za realizaciju Južnog toka;
3. Osnovno pitanje na koje treba dati odgovor je, kako i pod kojim sve uslovima Srbijagas može poslovati, tako da ne stvara tekuće gubitke;
4. Sve što smo imali prilike da čujemo od zvaničnika pokazuje u najboljem slučaju po njih ogromno ne razumevanje kako se upravlja složenim sistemima i potpuna nesposobnost da se sagledaju svi odlučujući aspekti problema. A problem je stvaran, nije izmišljen niti je posledica samo korupcije i zle namere.
Bajatovića je iz ugla Amerike potrebno odmah smeniti zato što je Srbijagas partner u izgradnji Južnog toka i, ako se ovlada pozicijom direktora, onda je mogućnost opstrukcije u dobijanju svih dozvola i papirologiji, koju je neophodno podneti, ogromna. Vi kao sve hoćete, samo nikako da radite kako treba i stalno vam treba još neko razjašnjenje, još neka analiza itd., itd.
Kada Mihajlovićka kaže da će se „ugrožavanje energetske stabilnosti Srbije” izbeći smenom direktora, onda dubinom besmislice koju izgovara, kao da će dugovi, a naročito stvarnje tekućih gubitaka, nestati promenom menadžmenta u nedelji pred grejnu sezonu, podcrtava i čini vidljivijim stepen histerije koji postoji oko početka izgradnje Južnog toka.
Na moje neprijatno iznenađenje – a verujem da niko ne misli da sam ja naročito naivan i neobavešten čovek, svi drugi predlozi koje smo čuli i od Dačića (povećanje cene) i naročito od Radulovića (konverzija potraživanja u kapital), jednako su daleko od stvarnog početka rešavanja problema Srbijagasa. Uz ogradu da ne sporim činjenicu da ti predlozi nisu do te mere besmisleni kao ono što izgovara Amerika kroz lik ministarke Mihajlović.
PROBLEMI SRBIJAGASA
Tema je komplikovana i zato odmah iznosim stavove koji će olakšati čitanje:
1. Zorana Mihajlović traži smenu Bajatovića odmah zato što je njen zadatak da zaustavi izgradnju Južnog toka;
2. Bajatovića, naravno, treba smeniti, ali ne dok se ne završi sva papirologija potrebna za realizaciju Južnog toka;
3. Osnovno pitanje na koje treba dati odgovor je, kako i pod kojim sve uslovima Srbijagas može poslovati, tako da ne stvara tekuće gubitke;
4. Sve što smo imali prilike da čujemo od zvaničnika pokazuje u najboljem slučaju po njih ogromno ne razumevanje kako se upravlja složenim sistemima i potpuna nesposobnost da se sagledaju svi odlučujući aspekti problema. A problem je stvaran, nije izmišljen niti je posledica samo korupcije i zle namere.
Bajatovića je iz ugla Amerike potrebno odmah smeniti zato što je Srbijagas partner u izgradnji Južnog toka i, ako se ovlada pozicijom direktora, onda je mogućnost opstrukcije u dobijanju svih dozvola i papirologiji, koju je neophodno podneti, ogromna. Vi kao sve hoćete, samo nikako da radite kako treba i stalno vam treba još neko razjašnjenje, još neka analiza itd., itd.
Kada Mihajlovićka kaže da će se „ugrožavanje energetske stabilnosti Srbije” izbeći smenom direktora, onda dubinom besmislice koju izgovara, kao da će dugovi, a naročito stvarnje tekućih gubitaka, nestati promenom menadžmenta u nedelji pred grejnu sezonu, podcrtava i čini vidljivijim stepen histerije koji postoji oko početka izgradnje Južnog toka.
Na moje neprijatno iznenađenje – a verujem da niko ne misli da sam ja naročito naivan i neobavešten čovek, svi drugi predlozi koje smo čuli i od Dačića (povećanje cene) i naročito od Radulovića (konverzija potraživanja u kapital), jednako su daleko od stvarnog početka rešavanja problema Srbijagasa. Uz ogradu da ne sporim činjenicu da ti predlozi nisu do te mere besmisleni kao ono što izgovara Amerika kroz lik ministarke Mihajlović.
PROBLEMI SRBIJAGASA
Centralno pitanje Srbijagasa uopšte nisu dugovi, nego
neprekidno pravljenje tekućih gubitaka. Da bi se to rešilo, neophodno je
istovremeno sagledati sledeće segmente:
a) Kako organizovati rad celokupne privrede i toplana kao najvećih potrošača gasa kako bi se potrošnja kretala u ugovorenom rasponu 40 odsto leti i 60 zimi;
b) Optimalizacija investicija i tehničko-tehnološkog održavanja sistema;
v) Smanjenje transportnih troškova i kroz Mađarsku i kroz Srbiju;
g) Optimalizacija zaposlenih i smanjenje fiksnih troškova;
d) Racionalizacija korišćenja sopstvene imovine;
đ) Racionalizacija finansijskog poslovanja;
e) Na osnovu prethodnih analiza, utvrditi cenu gasa koja bi obezbeđivala da se ne stvaraju novi gubici;
ž) Ponovna analiza svih segmenata u modelu primene cene gasa utvrđene na opisani način;
z) Predalaganje rešenja koje je održivo.
Tek kada se ovo uradi, na red dolazi pitanje dugova. I eventulana konverzija, o kojoj govori Radulović. To je kao da imamo pacijenta kome treba presaditi jetru. Potreban nam je donor, silne analize da jetra odgovara pacijentu, ogroman tim od 15 i više stručnjaka na čelu sa vrhunskim hirurgom, terapija koju ćemo primeniti nakon operacije da bi se smanjio rizik od odbacivanja i tako dalje. A potreban nam je i anesteziolog, da pacijenta uvede u anesteziju. To je u našem slučaju konverzija duga u kapital. To što je pacijent uspavan, ne znači ništa u pogledu nefunkcionisanja jetre. Uzrok nije otklonjen. A to su tekući gubici.
Samo da bih približio čitaocima složenost neophodnih analiza, ovom prilikom samo ću malo razviti tačku a).
Reč je o tome da ostvarujete povoljniju cenu gasa ako imate višegodišnji ugovor sa Gaspromom, ali onda morate garantovati stabilnost povlačenja količina gasa u ugovorenom rasponu. Inače vam sleduju sankcije koje gas čine skupljim nego da ga nabavljate po kratkoročnim ugovorima. I onda je sistem potpuno neodrživ.
Da biste to postigli, morate da isključite rad glavnih potrošača koji nisu vezani za grejanje u periodu 15. decembar – 15. februar, kao što su npr. Azotara ili Petrohemija.
SMISAO GASNIH ELEKRANA
a) Kako organizovati rad celokupne privrede i toplana kao najvećih potrošača gasa kako bi se potrošnja kretala u ugovorenom rasponu 40 odsto leti i 60 zimi;
b) Optimalizacija investicija i tehničko-tehnološkog održavanja sistema;
v) Smanjenje transportnih troškova i kroz Mađarsku i kroz Srbiju;
g) Optimalizacija zaposlenih i smanjenje fiksnih troškova;
d) Racionalizacija korišćenja sopstvene imovine;
đ) Racionalizacija finansijskog poslovanja;
e) Na osnovu prethodnih analiza, utvrditi cenu gasa koja bi obezbeđivala da se ne stvaraju novi gubici;
ž) Ponovna analiza svih segmenata u modelu primene cene gasa utvrđene na opisani način;
z) Predalaganje rešenja koje je održivo.
Tek kada se ovo uradi, na red dolazi pitanje dugova. I eventulana konverzija, o kojoj govori Radulović. To je kao da imamo pacijenta kome treba presaditi jetru. Potreban nam je donor, silne analize da jetra odgovara pacijentu, ogroman tim od 15 i više stručnjaka na čelu sa vrhunskim hirurgom, terapija koju ćemo primeniti nakon operacije da bi se smanjio rizik od odbacivanja i tako dalje. A potreban nam je i anesteziolog, da pacijenta uvede u anesteziju. To je u našem slučaju konverzija duga u kapital. To što je pacijent uspavan, ne znači ništa u pogledu nefunkcionisanja jetre. Uzrok nije otklonjen. A to su tekući gubici.
Samo da bih približio čitaocima složenost neophodnih analiza, ovom prilikom samo ću malo razviti tačku a).
Reč je o tome da ostvarujete povoljniju cenu gasa ako imate višegodišnji ugovor sa Gaspromom, ali onda morate garantovati stabilnost povlačenja količina gasa u ugovorenom rasponu. Inače vam sleduju sankcije koje gas čine skupljim nego da ga nabavljate po kratkoročnim ugovorima. I onda je sistem potpuno neodrživ.
Da biste to postigli, morate da isključite rad glavnih potrošača koji nisu vezani za grejanje u periodu 15. decembar – 15. februar, kao što su npr. Azotara ili Petrohemija.
SMISAO GASNIH ELEKRANA
To dalje znači da
takvi subjekti moraju svoje remonte da planiraju u zimsko vreme, veoma precizno
i odgovorno, a istovremeno da u periodu koji prethodi remontima obezbede zalihe
svojih proizvoda kako tržište ne bi ostalo bez snabdevanja.
To povlači pitanje finansiranja tih zaliha u prvoj godini (posle sve ide u okviru tekućih prihoda i rashoda), ko to plaća i iz kojih sredstava.
To dalje znači da se mora obezbediti plasman proizvoda tim subjektima inače je sistem neodrživ.
Istovremeno se mora analizirati i isključenje grejanja na gas u Beogradu kako bi se smanjila količina utrošenog gasa u zimskom periodu i vraćanje na projekat grejanja toplovodom od termoelektrane Obrenovac. Ako se sećate, svojevremeno je gasni lobi preko pokojnog Bogdanovića uspeo da već pložene cevi iskopa i proda kako bi se Beograd potpuno besmisleno grejao na gas, a topla voda i dalje oticala Savom.
Analiza mora da obuhvati i mogućnost povećanja potrošnje gasa preko izgradnje gasnih elektrana, koje bi radile u letnjem periodu i uticaj tako proizvedenih kilovata na cenu struje. I inače se mora napraviti cela studija paritetnih cena enrgenata.
U svakom od ovih sistema se takođe mora voditi računa o optimalizacijama kako bi bili u stanju da plaćaju za utrošeni gas.
I da ovde stanem, mislim da ste shvatili o kako složenom pitanju je reč, čak i kada se zadržimo površno samo na jednom segmentu neophodne analize.
Sada ponovo zamislite odgovore tipa „cenu treba povećati” – kao da cenu, uz sve postojeće troškove, možeš dizati koliko ti se hoće, a ne koliko privreda i građani mogu da izdrže, ili konverzija dugova u kapital, ili smena Bajatovića.
ZAŠTO GA STVARNO TREBA SMENITI
To povlači pitanje finansiranja tih zaliha u prvoj godini (posle sve ide u okviru tekućih prihoda i rashoda), ko to plaća i iz kojih sredstava.
To dalje znači da se mora obezbediti plasman proizvoda tim subjektima inače je sistem neodrživ.
Istovremeno se mora analizirati i isključenje grejanja na gas u Beogradu kako bi se smanjila količina utrošenog gasa u zimskom periodu i vraćanje na projekat grejanja toplovodom od termoelektrane Obrenovac. Ako se sećate, svojevremeno je gasni lobi preko pokojnog Bogdanovića uspeo da već pložene cevi iskopa i proda kako bi se Beograd potpuno besmisleno grejao na gas, a topla voda i dalje oticala Savom.
Analiza mora da obuhvati i mogućnost povećanja potrošnje gasa preko izgradnje gasnih elektrana, koje bi radile u letnjem periodu i uticaj tako proizvedenih kilovata na cenu struje. I inače se mora napraviti cela studija paritetnih cena enrgenata.
U svakom od ovih sistema se takođe mora voditi računa o optimalizacijama kako bi bili u stanju da plaćaju za utrošeni gas.
I da ovde stanem, mislim da ste shvatili o kako složenom pitanju je reč, čak i kada se zadržimo površno samo na jednom segmentu neophodne analize.
Sada ponovo zamislite odgovore tipa „cenu treba povećati” – kao da cenu, uz sve postojeće troškove, možeš dizati koliko ti se hoće, a ne koliko privreda i građani mogu da izdrže, ili konverzija dugova u kapital, ili smena Bajatovića.
ZAŠTO GA STVARNO TREBA SMENITI
Za kraj mala ilustracija zašto Bajatovića treba smeniti. Kada
smo radili reorganizaciju NIS 2002. godine, u čijem sastavu je tada bio i
Srbijagas, transportovano je oko 2,2-2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Zaposlenih je bilo oko 650 i plan je bio da se taj broj smanji na 470. Danas se
transportuje oko 1,2-1,3 milijarde godišnje, dakle duplo manje, a zaposlenih je
preko 1.300.
Ili, forsiraju se „projekti gasifikacije” u Vojvodini, a postojeći sistemi prave gubitke i ljudi se isključuju sa gasa. Dakle investira se potpuno neracionalno.
Samo u ovim stavkama sasvim nepotreban trošak koji pravi Srbijagas je oko 14 miliona evra godišnje. Da i tu ne idemo dalje u analizu. Jasno je.
Skladištnje gasa kao mogućnost da se sačuva odnos 40-60 je samo krajnja mera, zato što skladištenje bitno povećava cenu gasa. Skladište prevashodno služi za krizne situacije, kada redovnih isporuka gasa nema. Otuda su sve priče o kupovini gasa kad je jeftiniji i prodaji kad je skuplji sasvim neosnovane.
I da vas zatrpam sa još dva podatka, kako biste u kasnijim raspravama na ovu temu – a rasprave i to žestoke tek predstoje – lakše donosili zaključke. Mi imamo danas instaliranu gasnu infrastrukturu za oko 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Dakle, postojeći kapacitet koristimo sa oko 20 odsto (što, naravno, utiče na cenu). I prihvatljivi transportni troškovi gasa, kada je reč o ozbiljnim kupcima, iznose četiri dolara na hiljadu kubika na 100 kilometara. Lakše će vam biti da sami sagledavate postojeće transportne troškove kroz Mađarsku, cenovni sistem kroz Srbiju, prihode od Južnog toka itd.
Ukratko, od ovih na vlasti se rešenje ne može ni očekivati ne samo zato što su lošeg karaktera nego očigledno nemaju potreban kapacitet. Gornji nivo „optimizma” se razborito završava na nivou da neće valjda zaustaviti izgradnju Južnog toka.
Ovu konstataciju ne treba mešati sa njihovom popularnošću. Niko nije popularniji od Bajatovića u Srbijagasu. Mi svi ostali to preko državnih garancija za dugove plaćamo, a Bajatović se veseli za sve pare. Tu i tamo njegova svita u pijanstvu, vraćajući se sa bahanalija, zgazi po nekog biciklistu, i tu nam se stvarno sve smuči. Ali posle se pojavi Zorana Mihailović i gore potisne zlo.
Ili, forsiraju se „projekti gasifikacije” u Vojvodini, a postojeći sistemi prave gubitke i ljudi se isključuju sa gasa. Dakle investira se potpuno neracionalno.
Samo u ovim stavkama sasvim nepotreban trošak koji pravi Srbijagas je oko 14 miliona evra godišnje. Da i tu ne idemo dalje u analizu. Jasno je.
Skladištnje gasa kao mogućnost da se sačuva odnos 40-60 je samo krajnja mera, zato što skladištenje bitno povećava cenu gasa. Skladište prevashodno služi za krizne situacije, kada redovnih isporuka gasa nema. Otuda su sve priče o kupovini gasa kad je jeftiniji i prodaji kad je skuplji sasvim neosnovane.
I da vas zatrpam sa još dva podatka, kako biste u kasnijim raspravama na ovu temu – a rasprave i to žestoke tek predstoje – lakše donosili zaključke. Mi imamo danas instaliranu gasnu infrastrukturu za oko 5,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Dakle, postojeći kapacitet koristimo sa oko 20 odsto (što, naravno, utiče na cenu). I prihvatljivi transportni troškovi gasa, kada je reč o ozbiljnim kupcima, iznose četiri dolara na hiljadu kubika na 100 kilometara. Lakše će vam biti da sami sagledavate postojeće transportne troškove kroz Mađarsku, cenovni sistem kroz Srbiju, prihode od Južnog toka itd.
Ukratko, od ovih na vlasti se rešenje ne može ni očekivati ne samo zato što su lošeg karaktera nego očigledno nemaju potreban kapacitet. Gornji nivo „optimizma” se razborito završava na nivou da neće valjda zaustaviti izgradnju Južnog toka.
Ovu konstataciju ne treba mešati sa njihovom popularnošću. Niko nije popularniji od Bajatovića u Srbijagasu. Mi svi ostali to preko državnih garancija za dugove plaćamo, a Bajatović se veseli za sve pare. Tu i tamo njegova svita u pijanstvu, vraćajući se sa bahanalija, zgazi po nekog biciklistu, i tu nam se stvarno sve smuči. Ali posle se pojavi Zorana Mihailović i gore potisne zlo.
Нема коментара:
Постави коментар