У понедељак
21.10.2013. у Прес центру Удружења новинара Србије у Кнез Михаиловој 6 усред
Београда одржана је конференција за медије која би, у иоле нормалној држави са
иоле слободним медијима, представљала праву сензацију. На тој конференцији
Правно-политички савет Привремене скупштине Аутономне покрајине Косово и
Метохија представио је материјалне, необориве доказе који унапред
дисквалификују регуларност тзв. локалних избора који треба да се одрже на
„Косову” 3. новембра 2013.
Професор права Душко Челић, иначе расељен са Косова и Метохије после злочиначког НАТО-бомбардовања 1999, представио је „јавности” – односно оном безваздушном простору реалности који национални медији у Србији углавном игноришу – допис из Приштине којим су он и супруга, такође расељено лице, обавештени да им је одбијена пријава за гласање путем поште на новембарским „изборима”. Једини проблемчић у целој причи је тај што се ниједан од супружника Челић није пријавио да гласа на наведеним „изборима” – ни путем поште, ни на било који други начин. Што значи само једно – да су београдске власти „регистровале” ко зна колико хиљада расељених са КиМ да гласају на новембарским „изборима” мимо њиховог знања, и да су неовлашћено њихове личне податке предали у руке непризнате квази-државе у чијим највишим органима седе „лица са потернице” (по терминологији Светог Синода СПЦ), укључујући и терористе и трговце људским органима. Остављамо машти на вољу да смисли све могуће начине на које ће ти лични подаци моћи да буду злоупотребљени – од фиктивног преписивања преостале српске имовине, до лоцирања и физичког угрожавања свих потенцијалних противника „косовске државности”.
Удружење новинара Србије (УНС) тврди за себе да је „највећа и најзначајнија асоцијација професионалних новинара у Србији” а хвали се да и је „пуноправни члан Међународне федерације новинара (ИФЈ)”. Штавише, „циљеви удружења су били и остали: унапређење српског новинарства, одбрана слободе мисли и изражавања, заштита новинара и интереса професије, јачање новинарске солидарности и помоћ угроженим колегама”.[1] Циљеви УНС-а се очигледно не испуњавају. На конференцији за медије било је три новинара – агенција Инфобиро и Танјуг и месечника Геополитика. Новинари Политике, листа чији је главни и одговорни уредник председница УНС-а, нису били присутни. Не занима перјанице новинарства у Србији то што се краду и злоупотребљавају лични подаци грађана, и што се ти исти грађани потенцијално доводе и у животну опасност. Не занима их то што се од тзв. избора иза којих је у пуном капацитетом стао „демократски” Запад прави фарса, што се на исте пријављују људи мимо сопственог знања. По речима члана Правно-политичко савета Скупштине АП КиМ, адвоката Бранка Павловића, да је Милошевић ухваћен у оваквом лажирању избора, о томе би „брујала цела Србија”. Обавештени су и Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и тужилац. Од повереника за информације од јавног значаја је пренесена информација да тужилац једноставно није реаговао на мноштво сличних пријава које су му раније достављане.
Суспензија уставно-правног поретка, неовлашћено предавање личних података грађана у руке међународних терориста и сецесиониста, гажење основних демократских изборних правила – све то није занимљиво ни за УНС ни за НУНС ни све друге „просветитеље” и „заштитнике демократских вредности” у Србији. Као ни чињеница да је, иако нико из Србије ван територије коју контролишу сецесионисти не може да пошаље писмо на било коју адресу на тој истој територији – на десетине хиљада дописа попут ових који су представљени на конференцији за медије већ стигло из Приштине у Србију. Према ознакама на коверти, пошиљке прво стижу у Ниш, одакле се дистрибуирају у локалне филијале Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
Треба рећи да је државна новинска агенција Танјуг направила извештај са скупа. Наравно, акценат у наслову је дат на вест која није ни нова ни ексклузивна: „Привремена скупштина КиМ опет позива на бојкот избора”, мада је у самом тексту у једном пасусу поменут и „случај Челић”, уз директан цитат.[2] Но, то далеко од тога да је то довољно. Стога, у интересу игнорисане јавности, следи текст једног од хиљаде дописа који су протеклих дана из Приштине достављени расељенима са КиМ широм Србије (овде је изостављен главни текст на албанском):
Професор права Душко Челић, иначе расељен са Косова и Метохије после злочиначког НАТО-бомбардовања 1999, представио је „јавности” – односно оном безваздушном простору реалности који национални медији у Србији углавном игноришу – допис из Приштине којим су он и супруга, такође расељено лице, обавештени да им је одбијена пријава за гласање путем поште на новембарским „изборима”. Једини проблемчић у целој причи је тај што се ниједан од супружника Челић није пријавио да гласа на наведеним „изборима” – ни путем поште, ни на било који други начин. Што значи само једно – да су београдске власти „регистровале” ко зна колико хиљада расељених са КиМ да гласају на новембарским „изборима” мимо њиховог знања, и да су неовлашћено њихове личне податке предали у руке непризнате квази-државе у чијим највишим органима седе „лица са потернице” (по терминологији Светог Синода СПЦ), укључујући и терористе и трговце људским органима. Остављамо машти на вољу да смисли све могуће начине на које ће ти лични подаци моћи да буду злоупотребљени – од фиктивног преписивања преостале српске имовине, до лоцирања и физичког угрожавања свих потенцијалних противника „косовске државности”.
Удружење новинара Србије (УНС) тврди за себе да је „највећа и најзначајнија асоцијација професионалних новинара у Србији” а хвали се да и је „пуноправни члан Међународне федерације новинара (ИФЈ)”. Штавише, „циљеви удружења су били и остали: унапређење српског новинарства, одбрана слободе мисли и изражавања, заштита новинара и интереса професије, јачање новинарске солидарности и помоћ угроженим колегама”.[1] Циљеви УНС-а се очигледно не испуњавају. На конференцији за медије било је три новинара – агенција Инфобиро и Танјуг и месечника Геополитика. Новинари Политике, листа чији је главни и одговорни уредник председница УНС-а, нису били присутни. Не занима перјанице новинарства у Србији то што се краду и злоупотребљавају лични подаци грађана, и што се ти исти грађани потенцијално доводе и у животну опасност. Не занима их то што се од тзв. избора иза којих је у пуном капацитетом стао „демократски” Запад прави фарса, што се на исте пријављују људи мимо сопственог знања. По речима члана Правно-политичко савета Скупштине АП КиМ, адвоката Бранка Павловића, да је Милошевић ухваћен у оваквом лажирању избора, о томе би „брујала цела Србија”. Обавештени су и Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и тужилац. Од повереника за информације од јавног значаја је пренесена информација да тужилац једноставно није реаговао на мноштво сличних пријава које су му раније достављане.
Суспензија уставно-правног поретка, неовлашћено предавање личних података грађана у руке међународних терориста и сецесиониста, гажење основних демократских изборних правила – све то није занимљиво ни за УНС ни за НУНС ни све друге „просветитеље” и „заштитнике демократских вредности” у Србији. Као ни чињеница да је, иако нико из Србије ван територије коју контролишу сецесионисти не може да пошаље писмо на било коју адресу на тој истој територији – на десетине хиљада дописа попут ових који су представљени на конференцији за медије већ стигло из Приштине у Србију. Према ознакама на коверти, пошиљке прво стижу у Ниш, одакле се дистрибуирају у локалне филијале Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије.
Треба рећи да је државна новинска агенција Танјуг направила извештај са скупа. Наравно, акценат у наслову је дат на вест која није ни нова ни ексклузивна: „Привремена скупштина КиМ опет позива на бојкот избора”, мада је у самом тексту у једном пасусу поменут и „случај Челић”, уз директан цитат.[2] Но, то далеко од тога да је то довољно. Стога, у интересу игнорисане јавности, следи текст једног од хиљаде дописа који су протеклих дана из Приштине достављени расељенима са КиМ широм Србије (овде је изостављен главни текст на албанском):
Нема коментара:
Постави коментар