У чланку „Америчка дуговања: врх и база глечера” дат је широки дијапазон
процена о величини дуга САД. Данас је та земља опет пред неопходношћу да повећа
плафон задуживања државе, јер ће у супротном већ у новембру економија Америке
пасти у кому. Али – да ли за Америку постоји граница при њеном задуживању? Чиме
она гарантује отплату својих дугова? Најзад – да ли је она уопште у стању да
враћа те своје дугове?
Блефирање са америчким БДП-ом
Најчешће се степен дужничке задужености земље мери помоћу показатеља који се добија као однос величине задужености и БДП-а. Према званичним подацима Министарства финансија САД, ниво државне задужености у овом тренутку износи 106% БДП-а. Речено другим речима, чак и уколико би Америка прекинула сву своју делатност (уколико престане да једе, пије, гради, вози се аутомобилом, греје просторије, производи оружје, ратује у различитим деловима планете и сл.) она не би могла да за годину дана отплати своје државне дугове.
За разлику од многих других земаља структура БДП-а у Сједињеним Државама показује да се цео производ америчке економије троши и потроши. Само земље у којима је потрошња мања од производње могу нешто да уштеде и тако да тиме отплаћују своја дуговања. У многим земљама са периферије светског капитализма учешће БДП-а је на нивоу 20 – 30% БДП-а. На терет уштеђеног дела БДП-а оне покривају своје дужничке обавезе (плаћају камате, уплаћују основни доспели део дуга). А у Америци се наведена рата – учешће већ налази око нуле или чак има негативни предзнак. То значи да САД троше више него што производе, односно живе од задуживања, или другачије речено: паразитирају на рачун других земаља. А то значи да БДП САД-а не може да се сматра као гаранција за отплату дуговања.
Чак и уколико би Америка могла да уштеди 20 или 30% БДП-а и тај износ да користи за отплату својих дуговања – она тешко да би могла да се било када извуче из њих.
Прво, зато што државни дуг представља само онај део глечера америчке задужености који вири изнад воде. Ако се саберу сва дуговања у економском сектору (домаћинстава, држава САД и општина, финансијског и нефинансијског сектора), „сакривених” обавеза власти, социјалних обавеза државе, дуг Америке износи најмање 1000 ( једну хиљаду)% БДП-а.
Друго, зато што значајан део БДП-а САД данас чини „пену”, само мало изнад 1/5 дела БДП-а представља производ реалног сектора економије. Остало су услуге финансијског сектора, различитих посредника и консултаната. Амерички политичари то називају „постиндустријско друштво”. У ствари – то је најобичнија финансијска подвала. Статистичке службе САД на поводцу воде финансијски шпекуланти, и оне се на тржишту фондова, тржишту некретнина и осталим тржиштима баве надувавањем статистичких мехурова. Озбиљни кредитори одлично знају да разликују пену од „сувог остатка” и зато од својих дужника захтевају измирење дуга не преко финансијске „пене”, већ управо кроз стварно постојеће вредности. Наравно, и данас „пена” постоји у статистици многих земаља (захваљујући упорности експерата ММФ-а који су потпомагали да се усаврше национални системи за статистички обрачун). Међутим, како то признају озбиљни експерти, управо је статистика САД данас по сразмерама фалсификовања БДП-а потпуно ван конкуренције. Уосталом, ако бисмо, на пример, упоређивали САД и Кину преко номиналних цифара БДП-а, а не по „сувој материји” (тј. робама и услугама реалног сектора економије) онда је ова друга одавно превазишла Америку.
Залог који се зове „активе америчке економије”
Озбиљни кредитори пре свега гледају не на способност клијента да генерише некакве финансијске токове уз чију би помоћ покривао своје обавезе по кредитима, већ чиме клијент обезбеђује кредит који му је потребан. То може бити банкарска гаранција, јамство – кауција. Али најчешће је то постојећа имовина, тј. хипотека. Да можда Америка, која је већ појела цео свој бруто-производ, не поседује велике резерве у имовини, помоћу којих може да врати своје дугове? Збир читаве имовине коју је створила економија неке земље свих претходних година и деценија, заједно са природним ресурсима које је та земља добила од Бога, прихваћено је да се назива националним богатством. Америка не води статистику свог комплетног националног богатства. Постоје само процене стручњака. Пре десет година научници Одељења за економију Руске академије наука су израчунали (методологијом Светске банке) национално богатство САД, Русије, појединих група земаља и читавог света (стање из 2000.године). Па ето, националног богатство САД (заједно са природним ресурсима) је процењено на 24 билиона долара. Процена националног богатства Русије је била 2,5 пута већа од америчког (пре свега – захваљујући природним богатствима). Јасно да процену националног богатства САД за ову, 2013.годину, треба, због обезвређивања америчког долара, увећати. Отприлике четири пута. Добиће се око 100 билиона долара. То ће бити довољно да се плате такозване обавезе Америке по уговорима. А да би се вратили сви дугови, заједно са социјалним обавезама из здравства и пензијама (ми смо их назвали „консолидовани дуг”) – једноставно – нема пара.
За поједине елементе националног богатства (актива) САД, постоје неке процене које су направили амерички економисти. Као пример можемо да наведемо рад Џејмса Џексона „Сједињене Државе као чисти дужник нације: преглед међународне инвестиционе позиције”, који је објављен крајем прошле године, а написан по наруџбини неколико америчких конгресмена (The United States as a Net Debtor Nation: Overview of the International Investment Position. James K. Jackson Specialist in International Trade and Finance. November 8, 2012 // Congressional Research Service // 7-5700).У Џексоновом истраживању се о активама САД, стање за 2011год, наводе следећи подаци, у билионима долара:
Блефирање са америчким БДП-ом
Најчешће се степен дужничке задужености земље мери помоћу показатеља који се добија као однос величине задужености и БДП-а. Према званичним подацима Министарства финансија САД, ниво државне задужености у овом тренутку износи 106% БДП-а. Речено другим речима, чак и уколико би Америка прекинула сву своју делатност (уколико престане да једе, пије, гради, вози се аутомобилом, греје просторије, производи оружје, ратује у различитим деловима планете и сл.) она не би могла да за годину дана отплати своје државне дугове.
За разлику од многих других земаља структура БДП-а у Сједињеним Државама показује да се цео производ америчке економије троши и потроши. Само земље у којима је потрошња мања од производње могу нешто да уштеде и тако да тиме отплаћују своја дуговања. У многим земљама са периферије светског капитализма учешће БДП-а је на нивоу 20 – 30% БДП-а. На терет уштеђеног дела БДП-а оне покривају своје дужничке обавезе (плаћају камате, уплаћују основни доспели део дуга). А у Америци се наведена рата – учешће већ налази око нуле или чак има негативни предзнак. То значи да САД троше више него што производе, односно живе од задуживања, или другачије речено: паразитирају на рачун других земаља. А то значи да БДП САД-а не може да се сматра као гаранција за отплату дуговања.
Чак и уколико би Америка могла да уштеди 20 или 30% БДП-а и тај износ да користи за отплату својих дуговања – она тешко да би могла да се било када извуче из њих.
Прво, зато што државни дуг представља само онај део глечера америчке задужености који вири изнад воде. Ако се саберу сва дуговања у економском сектору (домаћинстава, држава САД и општина, финансијског и нефинансијског сектора), „сакривених” обавеза власти, социјалних обавеза државе, дуг Америке износи најмање 1000 ( једну хиљаду)% БДП-а.
Друго, зато што значајан део БДП-а САД данас чини „пену”, само мало изнад 1/5 дела БДП-а представља производ реалног сектора економије. Остало су услуге финансијског сектора, различитих посредника и консултаната. Амерички политичари то називају „постиндустријско друштво”. У ствари – то је најобичнија финансијска подвала. Статистичке службе САД на поводцу воде финансијски шпекуланти, и оне се на тржишту фондова, тржишту некретнина и осталим тржиштима баве надувавањем статистичких мехурова. Озбиљни кредитори одлично знају да разликују пену од „сувог остатка” и зато од својих дужника захтевају измирење дуга не преко финансијске „пене”, већ управо кроз стварно постојеће вредности. Наравно, и данас „пена” постоји у статистици многих земаља (захваљујући упорности експерата ММФ-а који су потпомагали да се усаврше национални системи за статистички обрачун). Међутим, како то признају озбиљни експерти, управо је статистика САД данас по сразмерама фалсификовања БДП-а потпуно ван конкуренције. Уосталом, ако бисмо, на пример, упоређивали САД и Кину преко номиналних цифара БДП-а, а не по „сувој материји” (тј. робама и услугама реалног сектора економије) онда је ова друга одавно превазишла Америку.
Залог који се зове „активе америчке економије”
Озбиљни кредитори пре свега гледају не на способност клијента да генерише некакве финансијске токове уз чију би помоћ покривао своје обавезе по кредитима, већ чиме клијент обезбеђује кредит који му је потребан. То може бити банкарска гаранција, јамство – кауција. Али најчешће је то постојећа имовина, тј. хипотека. Да можда Америка, која је већ појела цео свој бруто-производ, не поседује велике резерве у имовини, помоћу којих може да врати своје дугове? Збир читаве имовине коју је створила економија неке земље свих претходних година и деценија, заједно са природним ресурсима које је та земља добила од Бога, прихваћено је да се назива националним богатством. Америка не води статистику свог комплетног националног богатства. Постоје само процене стручњака. Пре десет година научници Одељења за економију Руске академије наука су израчунали (методологијом Светске банке) национално богатство САД, Русије, појединих група земаља и читавог света (стање из 2000.године). Па ето, националног богатство САД (заједно са природним ресурсима) је процењено на 24 билиона долара. Процена националног богатства Русије је била 2,5 пута већа од америчког (пре свега – захваљујући природним богатствима). Јасно да процену националног богатства САД за ову, 2013.годину, треба, због обезвређивања америчког долара, увећати. Отприлике четири пута. Добиће се око 100 билиона долара. То ће бити довољно да се плате такозване обавезе Америке по уговорима. А да би се вратили сви дугови, заједно са социјалним обавезама из здравства и пензијама (ми смо их назвали „консолидовани дуг”) – једноставно – нема пара.
За поједине елементе националног богатства (актива) САД, постоје неке процене које су направили амерички економисти. Као пример можемо да наведемо рад Џејмса Џексона „Сједињене Државе као чисти дужник нације: преглед међународне инвестиционе позиције”, који је објављен крајем прошле године, а написан по наруџбини неколико америчких конгресмена (The United States as a Net Debtor Nation: Overview of the International Investment Position. James K. Jackson Specialist in International Trade and Finance. November 8, 2012 // Congressional Research Service // 7-5700).У Џексоновом истраживању се о активама САД, стање за 2011год, наводе следећи подаци, у билионима долара:
Основни
капитал приватног сектора – 35,2,
Основни капитал државног сектора – 11,2,
Финансијске активе америчке економије – 44,8,
Све активе америчке економије – 95,4.
Ако се изврши оваква подела, у том случају половина америчке економије (47%) спада у финансијске активе које припадају „пени”. „Суве” активе (основни капитал) је процењен на 46,4 билиона долара. За исплату социјалних обавеза – већ више нема актива.
Може да се наведе и процена актива америчке економије која постоји у „калкулатору дуга САД”. Према стању од почетка октобра 2013. све активе САД су износиле 104,9 билиона долара. Појединачни елементи тог показатеља су следећи (у билионима долара): активе малог бизниса – 8,5, активе корпорација – 20,1, активе домаћинстава – 76,3. Очигледно је да значајан део актива спада у финансијску „пену”, али калкултор не врши поделу актива на финансијске и стварне. Ми смо у прошлом чланку навели оцену професора Лауренса Котликова, који сматра да је консолидовани дуг Америке још 2011.године премашио 220 билиона долара. Тако, ако је веровати подацима калкулатора, активе америчке економије (заједно са финансијским активама) нема чак ни да се покрије половина консолидованог дуга. Па, у том случају...
Да ли је Америка уопште у стању да отплаћује своја дуговања?
Под отплатом дуга се подразумева редовно плаћање камате која се обрачунава на основни део дуга. Не само обични Американци, већ и многи политичари имају врло мутну представу о томе, колико је Америка у стању да отплаћује своје дугове. Да покушамо да рашчистимо најједноставније питање: колико Америка троши за отплату званичног државног дуга? Тај дуг се плаћа из федералног буџета САД. У прошлој финансијској години, која је завршена 30.септембра, трошкови за плаћање камата по државном дугу САД (трошкови камате) су изнели приближно 220 милијарди долара. Уз укупан обим трошкова федералног буџета од приближно 3,5 билиона долара, учешће трошкова камате је било 6,2%. У принципу – то је прилично умерен показатељ, ако се узме у обзир шта се све дешавало у историји САД. Тако је 1929/30 финансијске године показатељ трошкова владе за камате износио 21,2%. Тада је у земљи настала Велика криза, влада је покушавала да своје буџетске трошкове нагло повећа, преко кредита, како би спасила америчку економију. Али су државни кредити, са своје стране, изнедрили су огромне трошкове камата, каквих до тада није било. 1947/48. финансијске године релативни ниво трошкова камата је износио 15,%. То је био резултат активног државног задуживања у време Другог светског рата. Можемо да погледамо последње године. На пример, 2010/11. финансијске године трошкови камата су износили 454 милијарде долара, или 12,6% свих трошкова федералног буџета. Врло озбиљан ниво! Упоређења ради: исте финансијске године трошкови у буџету за Министарство одбране су имали релативни ниво од 18,8%. Односно трошкови камата су износили 2/3 војних трошкова САД.
Основни капитал државног сектора – 11,2,
Финансијске активе америчке економије – 44,8,
Све активе америчке економије – 95,4.
Ако се изврши оваква подела, у том случају половина америчке економије (47%) спада у финансијске активе које припадају „пени”. „Суве” активе (основни капитал) је процењен на 46,4 билиона долара. За исплату социјалних обавеза – већ више нема актива.
Може да се наведе и процена актива америчке економије која постоји у „калкулатору дуга САД”. Према стању од почетка октобра 2013. све активе САД су износиле 104,9 билиона долара. Појединачни елементи тог показатеља су следећи (у билионима долара): активе малог бизниса – 8,5, активе корпорација – 20,1, активе домаћинстава – 76,3. Очигледно је да значајан део актива спада у финансијску „пену”, али калкултор не врши поделу актива на финансијске и стварне. Ми смо у прошлом чланку навели оцену професора Лауренса Котликова, који сматра да је консолидовани дуг Америке још 2011.године премашио 220 билиона долара. Тако, ако је веровати подацима калкулатора, активе америчке економије (заједно са финансијским активама) нема чак ни да се покрије половина консолидованог дуга. Па, у том случају...
Да ли је Америка уопште у стању да отплаћује своја дуговања?
Под отплатом дуга се подразумева редовно плаћање камате која се обрачунава на основни део дуга. Не само обични Американци, већ и многи политичари имају врло мутну представу о томе, колико је Америка у стању да отплаћује своје дугове. Да покушамо да рашчистимо најједноставније питање: колико Америка троши за отплату званичног државног дуга? Тај дуг се плаћа из федералног буџета САД. У прошлој финансијској години, која је завршена 30.септембра, трошкови за плаћање камата по државном дугу САД (трошкови камате) су изнели приближно 220 милијарди долара. Уз укупан обим трошкова федералног буџета од приближно 3,5 билиона долара, учешће трошкова камате је било 6,2%. У принципу – то је прилично умерен показатељ, ако се узме у обзир шта се све дешавало у историји САД. Тако је 1929/30 финансијске године показатељ трошкова владе за камате износио 21,2%. Тада је у земљи настала Велика криза, влада је покушавала да своје буџетске трошкове нагло повећа, преко кредита, како би спасила америчку економију. Али су државни кредити, са своје стране, изнедрили су огромне трошкове камата, каквих до тада није било. 1947/48. финансијске године релативни ниво трошкова камата је износио 15,%. То је био резултат активног државног задуживања у време Другог светског рата. Можемо да погледамо последње године. На пример, 2010/11. финансијске године трошкови камата су износили 454 милијарде долара, или 12,6% свих трошкова федералног буџета. Врло озбиљан ниво! Упоређења ради: исте финансијске године трошкови у буџету за Министарство одбране су имали релативни ниво од 18,8%. Односно трошкови камата су износили 2/3 војних трошкова САД.
Од
2010/11. до 2012/13 финансијске године државни дуг САД је повећан за неколико
билиона долара, а камата је мања преко два пута. То је сасвим просто: смањене
су камате на државне кредите, зато што је Федерални систем резерви укључио
штампарију новца да ради пуном паром, и то је названо „количинска олакшица”.
Ако се повећава понуда новца – његова вредност неизбежно опада. Постоји више
објашњења зашто је Америци требала „количинска олакшица”. Мислим да је
најважнији разлог била потреба да влада дође до јефтиног и скоро бесплатног
новца (стопа у Федералном систему резерви је одавно на нивоу од 0,25%).
Међутим, не може се бесконачно седети на игли „количинске олакшице”. На то је,
већ више пута, упозоравао председник ФЕД-а Б.Бернанке. Када престану „количинске
олакшице”, камата ће прво почети полако да расте, али ће затим брзина раста
камата нагло да се повећава. Озбиљни економисти сматрају да при нормалним
условима (тј. када „количинске олакшице” не буду деформисале стварне
показатеље) већ почетком следеће деценије ће трошкови за камате у влади САД
доћи до цифре од 1 билион долара. Можемо се позвати и на Буџетску управу
конгреса САД, која прогнозира да ће 2021.године трошкови камата бити већи од
војног буџета земље. Уосталом, аутори таквих прогноза говоре да су њихови
прорачуни хипотетички. Вероватноћа да ће САД као јединствена држава доживети
почетак следеће деценије је далеко од 100%. Вероватноћа њеног банкрота је врло
висока, а економске, социјалне и политичке последице тог банкрота је немогуће
предвидети.
Обрачунавање и плаћање камата се врши не само на државни дуг САД, већ и на дугове држава које чине САД, општина, банака, корпорација, домаћинстава. Експерти су последњих година више пута покушавали да израчунају укупан обим трошкова који се плаћају по свим дуговањима САД. Најновија процена је 2,8 билиона долара. Релативно изражено – то је 17,5% БДП-а САД. Односно: земљи је, како не би још више тонула у дужничко блато, при очувању садашњег нивоа потрошње потребно да сваке године раст БДП-а буде минимално 17,5%. А Америка, од 2007.године, када је почела финансијска криза, тапка у месту. У најбољем случају годишњи раст њеног БДП-а износи нула процената. Не треба бити пророк да би се закључило: Америку чека банкрот, и то не само због државног дуга, већ и због свих осталих врста задуживања…
Обрачунавање и плаћање камата се врши не само на државни дуг САД, већ и на дугове држава које чине САД, општина, банака, корпорација, домаћинстава. Експерти су последњих година више пута покушавали да израчунају укупан обим трошкова који се плаћају по свим дуговањима САД. Најновија процена је 2,8 билиона долара. Релативно изражено – то је 17,5% БДП-а САД. Односно: земљи је, како не би још више тонула у дужничко блато, при очувању садашњег нивоа потрошње потребно да сваке године раст БДП-а буде минимално 17,5%. А Америка, од 2007.године, када је почела финансијска криза, тапка у месту. У најбољем случају годишњи раст њеног БДП-а износи нула процената. Не треба бити пророк да би се закључило: Америку чека банкрот, и то не само због државног дуга, већ и због свих осталих врста задуживања…
Нема коментара:
Постави коментар