Жуков није ни помислио да o Немцима каже оно што је Шеридан о Индијанцима

ПОГЛЕД ИЗ УКРАЈИНЕ НА ОБАМИНУ РЕТОРИКУ О „ИЗУЗЕТНОСТИ“

АМЕРИКАНАЦА И ЊИХОВЕ ДРЖАВЕ

У данашњим „изузетним“ САД - 76 одсто грађана живи од плате до плате, 52 одсто добија мање од 30 хиљада долара годишње, што је најниже плаћање рада за северноамеричко друштво. Једна трећина становништва те земље приморана је да се понекад обрати за социјалну помоћ, док 47 милиона добија бонове за намирнице, а огромна већина главне куповине обавља на кредит

Геноцид над Индијанцима је - типичан однос северних Американаца према малим народима

Жуков никада није писао да је најбољи Немац - мртав Немац. Ни Суворо0в није писао да је најбољи Пољак - мртав Пољак. А „истакнути војсковођа“ САД, Шеридан, поучавао је своје војнике: „Најбољи Индијанац је - мртав Индијанац“

Свих пет индијанских племена лојалних Вашингтону лишено је 1831. године своје плодне земље и исељено на неродне равнице Оклахоме

Од 100 хиљада депортованих - на путу је страдало 15 хиљада, односно 15%. Ради поређења: од 493 хиљаде Чечена и Ингуша, које је Стаљин иселио 1944, на путу су страдала 1272 - односно мање од 1%. Од 183.000 депортованих Татара - погинуо је 191, тј. мање од 1%

Ниво наталитета међу „латино“ и азијским досељеницима и Афро-Американцима који живе у САД указује: до 2042 садашња бела већина постаће мањина. Да ли ће нова већина тада данашње господаре живота подсетити на увреде из прошлости, чији корени допиру до времена робовласништва?

Пише: Јуриј ГОРДЕНКО, политиколог, Кијев

         КАДА са говорнице Генералне Скупштине ОУН-а слушамо изјаве председника САД, Обаме, о томе да су Сједињене државе „изузетне“ -  присећамо се и речи Макса Вебера о лицемерју пуританског морала.

         Историја САД почела је од два догађаја.

         Године 1620. на америчку обалу је ступила група од 102 пуританца. За свој идеал је прогласили принцип слободе и демократије. Сматра се да је од тога почело формирање северноамеричке нације. 

         Готово истовремено на северноамеричку обалу стигла је и прва партија афричких робова, коју су брзо покуповали колонисти. То је и разумљиво, ма каква демократија без робова?!

         Ова два догађаја - протестантска (у пуританској варијанти) етика и ропство провлаче се као црвена линија кроз читаву историју САД.

         Пуританизам - енглески огранак калвинизма - тврди да је индикатор блаженства на небу збир сакупљених богатстава у земном животу. Другачије речено, похлепа - није порок, већ неопходан услов за одлазак у рај.

         Како је приметио истраживач протестантске етике, Макс Вебер, постоји само један услов - у земаљском животу је потребно поштовати аскетизам, штедљивост и марљивост, који су усмерени на грамзивост. Никакве моралне забране нису потребне!

         Кад се погледа окружење данашњег просечног Американца, није тешко приметити да је у његовој свести главна тежња да било којим путем демонстрира своју „успешност“.

         Једном сам имао прилике да слушам руководиоца америчке агенције за регрутацију. Основно правило за писање CV јесте - писати о својим непрекидним достигнућима у образовању и каријери. 

         Јасно је да сваки човек има своје биолошке циклусе - успоне и падове. Међутим, у северноамеричком друштву, чак је недопустиво да се о томе говори. Ти мораш да бацаш прашину у очи, али да пишеш о својим непрестаним успесима и о томе да умеш да радиш све.

         Према последњим истраживањима у данашњим САД, 76% грађана живи од плате до плате, 52% добија мање од 30 хиљада долара годишње, што је најниже плаћање рада за северноамеричко друштво.

         Једна трећина становништва те земље приморана је да се понекад обрати за социјалну помоћ, а 47 милиона добија бонове за намирнице. Огромна већина главне куповине обавља на кредит.

         Зар је њима до оцена рада владе, кад од јутра до вечери морају да размишљају како да врате кредит и добију нови, а број грађанских парница по једном човеку, што је постало својеврсни бизнис, већи је него у било којој другој земљи?

         И све ово се уклапа у пуритански морал. Јер, он учи да треба сакупљати и гомилати - само то оправдава твоје постојање.

         Данас то згртање иде на туђ рачун - земља живи на дуг. Кад је Обама дошао на власт ниво спољног дуга  у односу на БДП износио је 70%. Данас 107%.

         Морал згртања то оправдава. Земља се спокојно односи према чињеници да је постала светски паразит. Штавише, са каубојском дрскошћу прича свету о својој „изузетности“.

         Ипак, још страшније је друго: Са првим робовима у Северну Америку дошао је и циничан однос према слабијим или зависним.

         Неки код нас воле да говоре о ужасима руске историје. Недавно се, чак и неоспорно, паметан новинар, какав је Максим Шевченко, пожалио на ужасе и недела која је чинила руска армија за време Кавкаског рата у XIX веку.

         Свакако да се у руској историји могу наћи моменти који морају изазвати осуду. Али, при том због нечег заборављају како су поступци Русије по својој хуманости и човечности за три копља надмашивали западне земље.

         Много се говорило о хуманизму очева-оснивача САД. А зашто су 1861. године руски велепоседници - по вољи монарха Александра II и без иједног пуцња - пристали да дају слободу својим кметовима? А робовласници САД, обрнуто, устали су против свог председника Линколна само због сумње да их може лишити робова!

         Геноцид над Индијанцима је  - типичан однос северних Американаца према малим народима. Од детињства се сећамо романа Ф. Купера и лика Чингачука из племена Мохиканаца. Ови последњи су иступили на страни северно-Американаца у рату за независност. За то су им браћа белог лица богато „захвалила“  - иселила их у пустињу и отела земљу за своје плантаже.

         Смрт од глади покосила је Мохиканце, а данас тај народ не постоји. Још пет јужних племена сами северно-Американци су називали  „пет цивилизованих племена“ због њихове лојалности и високог нивоа културе. Али, то није сачувало Црвенокошце од „доброте“ владе САД.

         Свих пет племена лишено је 1831. године своје плодне земље и исељено на неродне равнице Оклахоме.

         Од 100 хиљада депортованих - на путу је страдало 15 хиљада, односно 15%. Ради поређења: од 493 хиљаде Чечена и Ингуша, које је Стаљин иселио 1944. г. на путу је страдало 1272, односно мање од 1%. Од 183.000 депортованих Татара - погинуо је 191, тј. мање од 1%.

         Ово није због тога да би се оправдали Стаљинови злочини, него због очигледности. Узгред, за време Кавкаских ратова у XIX веку, ипак није било депортације Чечена или Дагестанаца.

         Да би истребила што више Индијанаца - америчка армија је користила тактику „спаљене земље“. Првенствено су истребили све бизоне у Северној Америци (30 милиона грла!) Разлог: да не би припали Индијанцима! Буфало Бил се прославио тиме што је за 1,5 годину убио 4280 тих незаштићених животиња. Њиховим лобањама облагали су огромне пирамиде! Први еколошки рат у историји!

         Жуков никада није писао да је најбољи Немац - мртав Немац. Ни Суворо0в није писао да је најбољи Пољак - мртав Пољак. А „истакнути војсковођа“ САД, Шеридан, поучавао је своје војнике: „Најбољи Индијанац је - мртав Индијанац“!

         Данас САД имају прилично проблема. Ниво сиромаштва достигао је 16,1%, што одговара нивоу из 1965. када је Линдон Џонсон прогласио почетак изградње „Великог америчког друштва без сиромашних“.

         Ниво наталитета међу „латино“ и азијским досељеницима и Афро-Американцима који живе у САД указује: до 2042 садашња бела већина постаће мањина.

         Да ли ће нова већина тада данашње господаре живота подсетити на увреде из прошлости, чији корени допиру до времена робовласништва?

         Мало експерата сумња да ће до 2023. јуан постати друга светска резервна валута. Чак и земље лојалне Вашингтону, земље Персијског залива, желе да до 2015. ограниче обрачун у доларима и пређу на нову валуту „халиџи“.

         При том, нико не жели брзо урушавање економије САД. Јер, Вашингтон се задужио 4 трилиона долара у читавом свету, а у садашњој фази његов банкрот може да изазове ланчану реакцију неплаћања и да сруши читав светски финансијски систем.

         Сигуран сам да прекоокеанске пријатеље, који су прешли сваку меру, није сувишно подсећати да је Русија дала САД-у најскупоценији поклон у историји, продајући им Аљаску за бесцење, а не обрнуто!

         Да у годинама Грађанског рата у САД управо руска флота поред америчке обале није дозволила интервенцију Француске и да је тиме спасила Вашингтон од окупације!

         И да се у XVIII веку читава континентална Европа, укључујући и Русију, ујединила у одбрани 13 северноамеричких држава од Велике Британије. Али, не ради тога да би данас слушала бунило о „америчкој изузетности“.