Srbija je pred bankrotom

Priznanje je izrekao Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade. Ništa novo, znamo mi to već 20 godina

Priznanje je izrekao Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade. Reakcije (gotovo istovremene) pripadaju uglednom profesoru Ekonomskog fakulteta i Beograđanki koja je u ponedeljak ujutru pazarila šargarepu u piljarnici na uglu ulica Njegoševe i Baba Višnjine. Ova starija gospođa onda je prosiktala: „Šta, sad će da nam smanjuju penzije i plate“.

Tek posle ove siktave primedbe Vučićevo priznanje dobija gotovo istorijsku dimenziju „prvog petla koji je kukuriknuo“. Dakle, svi smo mi bar dve decenije znali da nam je država u bankrotu, ali to niko od političara nije hteo da nam kaže, a mi smo se pravili ludi. A kad političar ne kaže da se nešto desilo, to se onda i nije desilo. Zato smo se svi mi (uključujući, pre svega, naše političare) ponašali kao pijani milijarderi i slavili poslovicu „nema se, može se“.

Vučić je prvi uzeo u ruke „vruć krompir“ i priznao da je „car – go“.

Samo nakratko mučila me je dilema – da li možda prvi potpredsednik Vlade folira i namerno prikazuje da je državna blagajna gora nego što jeste, da bi kad nas spase postao nacionalni heroj. Verujem da to nije bio razlog njegovog priznanja da je država pred bankrotom. Jer, na mestu na kojem sedi Vučić ima odličan i precizan uvid u stanje javnih finansija. I da ga je muka naterala da, i po cenu gubitka popularnosti i siktavih komentara, javno saopšti istinu. Njegovo priznanje poslednji je apel nama građanima da se otreznimo od lažnih nada i nerealnih očekivanja kojih smo se naslušali od naših političara – kukavica. Poslednja velika prevara iz arsenala samoobmana je budžet – kad je usvajan krajem prošle godine ozbiljni ljudi upozoravali su da je to velika šarena laža, to je znao i ministar-autor tog budžeta, ali je plan javnih finansija za ovu godinu ipak proguran kroz parlament. Državu sada čeka (po najavi novog ministra finansija) treći rebalans budžeta da bi izbegla – bankrot.

Potrebno je mnogo truda i znoja da bi se bankrot izbegao. Prva pretpostavka za uspeh je priznanje faktičkog stanja i to je već pola obavljenog posla da bi se problem uspešno rešio. Vučićevo priznanje „zatvorilo je usta“ koalicionim partnerima sklonim populističkim paktovima s narodom i otvorilo put Vladi za mere, kakve je nedavno morala da preduzme Amerika.

Biće mnogo „Beograđanki iz piljarnice“ koje sikću na Vučićevo priznanje i mere Vlade. Nije to, nažalost, jedini deo društva koji neće da razume i prihvati istinu o srpskim javnim finansijama. Gledajući nedeljnu raspravu u Skupštini (dan kada je Vučić izrekao istinu o bankrotu), parlamentarci ozbiljno konkurišu za mesto među onima koji se prave da ne razumeju o čemu se radi.

P.S.

Ne bih da grešim dušu, ali čini mi se da nije liberalizam doveo Srbiju pred bankrot, kako tvrde lažni dušebrižnici koji su odlično profitirali i godinama ubirali dividende od podrške državnom intervencionizmu. Više su krivi političari-kukavice koji su krili istinu i lagali narod da država može da ih spase i tu laž „podmazivali“ kreditima.