Странице

четвртак, 7. новембар 2013.

Мајкл Снајдер: Сиромаштво у Америци је у стању апсолутне експлозије

Да ли сте знали да је број Американаца који су примаоци социјалне помоћи већи од броја Американаца који имају стално запослење? Да ли сте знали да су 1,2 милиона деце, која похађа државне школе, моментално бескућници?
Било ко да употреби израз „економски опоравак” како би описао шта се данас дешава у Сједињеним Америчким Државама би био изразито увредљив према скоро 150 милона Американаца за које се сматра да су или сиромашни, или су примаоци ниских личних доходака.
Да, ствари су одличне у Њујорку, Вашингтону, Сан Франциску, али скоро свугда другде економска ситуација наставља да постепено постаје све гора.
Овог момента разлика која постоји између богатих и сиромашних у Америци је таква да никад пре није виђена, и она почиње да ствара менталитет „хајдучије” који би могао да нанесе огроман социјални хаос у наступајућим годинама.
Бес према онима „који имају” наставља да се у Америци пење ка једном врло алармантном нивоу, и они „који немају” постају све више очајни. Током неког периода овај бес ће да прекипи, и онда, када се то буде десило, нећете желети да се нађете близу главних урбаних центара.
И поред невиђеног позајмљивања финансијских средстава последњих година од стране савезне Владе САД, као и поред невиђеног штампања новца од стране Централне банке САД, сиромаштво у САД наставља да се погоршава како године наилазе. 

Следеће су невероватних 29 чињеница које доказују да је сиромаштво у Америци у стању апсолутне експолозије: 

1) Шта можете да кажете за нацију где више људи прима милостињу од савезне Владе него што има стално запослење Према последњим цифрама издатих од стране Бироа за цензус САД, број особа које примају – условно одобрене – бенефиције је ВЕЋИ него број особа које у САД имају стално запослење.

2) Нове цифре су управо обелодањене, и оне показују да је број ученика који похађа државне школе, а који су бескућници, на свеопштем рекордном нивоу. Тешко је поверовати, али овог момента 1,2 милиона ученика који похађа државне школе нема домове. Та цифра се од последње рецесије увећала за 72 %.

3) Када сам ја растао, утисак је био да су скоро сви били из средње класе. Али, сада се све то изменило. Једна недавна студија је открила да скоро половина ученика из државних школа долази из домаћинстава са ниским личним примањима.

4) Како може било ко да демантује чињеницу да смо ми „социјалистичка” држава, када сваког месеца пола популације прима новац од савезне Владе ? Према последњим цифрама Бироа за цензус САД, 49,2 % свих Американаца прима бенефиције од најмање једног државног социјалног програма.

5) Знакови увећања сиромаштва се сада појављују чак и у најбогатијим деловима нације. Према новинама New York Post, њујоршки метро се „преплављује бескућницима”.

6) Према Бироу за цензус САД, цирка 1 од сваких 6 Американаца сада живи у сиромаштву. Број Американаца који сада живе у сиромаштву је на нивоу који није виђен од 60-тих година прошлог века.

7) Раздаљина између богатих и сиромашних у САД је сада на свеопштем рекордном нивоу. Они који су из категорије богатих ту чињеницу неће сматрати као неки већи проблем, али они који су с друге стране спектрa су и те како свесни овога.

8) Категорија „запослена сиротиња” је једна од најбрже растућих сегмената популације САД. Овог момента, цирка 1 у свака 4 радника који имају повремено запослење живи испод границе сиромаштва.

9) Према цифрама датих од стране Wal-Mart (познати ланац америчких самоуслуга/робних кућа), више од половине њихових запослених зарађује мање од 25,000 долара годишње.

10) Недавни чланак Businessweek навео је студију по основу које се установило да 300 запослених у Wal-Mart са седиштем у савезној држави Висконсин добија сваке године скоро милион долара на име социјалне помоћи, односно њима је сваке године потребно 900,000 долара како би преживели.

11) Америчка берза, барем овог момента, одлично напредује, али истовремено лична примања за просечне Американце настављају да опадају. Шта више, просечна лична примања за једно домаћинство у САД наставља да опада пет година узастопце.

12) Квалитет радних места у САД наставља да годинама уназад опада. Овог момента, 1 од свака 4 америчка радника има запослење које се плаћа 10 долара по часу, ако не и ниже.

13) Према истраживањима Gallup-a, а који су недавно обелодањени, 20 % свих Американаца ниje ималo довољно новца како би или они, или њихове породице, током неког момента претходне године могли купити храну. То је тек испод рекорда од 20,4 % који је постављен новембра месеца 2008. године.

14) Младе пунолетне особе данас нарочито осећају „ујед” сиромаштва. Америчке породице које имају породичног „старешину” који је испод 30 година старости, представљају ниво сиромаштва од 37 %.

15) Као што сам пре пар недеља написао, 1 од сваких 5 домаћинства у САД зависи од (државних) маркица за храну. Назад, током 70-тих година прошлог века, цирка 1 од сваких 50 Американаца је био примаоц маркица за храну. 


17) Према једној рачуници, број Американаца који сада зависи од маркица за храну превазилази укупне популације савезних држава Аласке, Арканзаса, Конектиката, Делавера, савезног града Вашингтона, Хаваја, Ајдахоа, Ајове, Канзаса, Мејна, Мисисипија, Монтане, Небраске, Неваде, Њу Хампшира, Њу Мексика, Северне Дакоте, Оклахоме, Орегона, Род Ајланда, Јужне Дакоте, Јутах, Вермонт, Западне Вирџиније, као и Вајоминга.

18) Нама се говори да живимо у „најбогатијој нацији” на овој планети, а и поред тога, више од 1 од свака 4 детета у САД је регистровано у државном програму примаоца маркица за храну.

19) Просечна добит од једне маркице за храну се, по дану, своди на цирка 4 долара по особи.

20) Процењује се да ће цирка 50% сво деце у САД бити примаоци маркица за храну пре него што достигну 18 година старости.

21) Данас, цирка 17 милиона деце у САД гледају у несигурност исхране. Другим речима, то значи да 1 од сваких 4 деце у држави живи без могућности да има приступ храни која има довољно витамина за здрав живот.

22) Биће можда тешко да се поверује, али цирка 57% деце у САД моментално живи у домаћинствима за које се сматра да су или „ниског личног дохотка”, или су „осиромашена”.

23) Број деце која сваког дана живи на свега 2,оо долара, или мање од тога, се попео на 2,8 милиона. Број се повећао за 130% од 1996. године.

24) У Мајамију 45 % деце живи у сиромаштву.

25) У Кливленду, више од 50% деце живи у сиромаштву.

26) Према недавно обелодањеном извештају, 60% сво деце у граду Детројиту живи у сиромаштву.

27) Према студији организације „Feeding America”, више од 37 милиона Американаца се сада опслужују од стране „народних шпајиза” и „народних кухиња”.

28) Савезна Влада САД је током протеклих пет година потрошила невероватних 3,7 билиона долара на програмима социјалне помоћи.

29) Обелодањени су извештаји по основу којих 4 од сваких 5 пунолетних грађана у САД, барем у неком периоду у својим животима „се бори са незапосленошћу, сиромаштвом на прагу, или са зависношћу на социјална примања”, prosjacenjem 


Ове цифре сиромаштва постаје горе годином за годину, без обзира шта наши политичари предузимају.
Па, јел постоји неко ко би још увек желео да изнесе аргуменат да ми идемо „на путу економског опоравка” ?
Као што сам горе навео, они „који немају” постају све више бесни на оне „који имају”. На пример, само проверите овај извод из недавног чланка New York Post:
„Манијак који је у Бруклину искасапио мајку и њено четворо младе деце је признао да је то урадио јер је био љубоморан на њихов начин живота, изнео је, у недељу, полицијски извор.
Породица је имала превише. Њихова примања, као и начин живота, је био бољи него његов, изнео је полицијски извор”.
На жалост, ово није усамљени инцидент. Уздуж читавог Западног света менталитет „хајдучије” наставља да се увећава. Ово је нешто о чему сам толико забринут да је то постало велики део моје нове књиге. Овог момента, чак и богати холивудски типови као што су Russell Brand заговарају „револуцију” социјалистичког типа као и „масовну расподелу богатства”.
Можда Brand не разуме да би оно што он заговара значило и расподелу већине његовог богатства, које би му било одузето.
Када следећи велики талас економског колапса буде наступио, ја се плашим да ће сав овај бес и фрустрација, а који се међу сиротињом гомила, прекипети на неке врло застрашујуће начине. Верујем да ћемо видети огроман скок у криминалу и да ћемо након тога видети како се уздуж Америке насеобине пљачкају и пале.
Међутим, ја нисам једини који размишља на овакав начин. Нови филм на телевизијском каналу National Geographic, насловљен „Амерички Мрак”, покушава да дочара социјални хаос који би могао да експлодира у случају дужег националног губитка електричне мреже … када ћете научити шта то значи да будете потпунио беспомоћни.
Шта би ви радили уколико би вам се нешто овако десило ?
Како би ви поступили према очајним, гладним људима који би се појавили испред ваше ограде, тражећи храну ?
А шта би било ако би ти људи били наоружани и ако не би „учтиво” тражили вашу храну ?
Немојте игнорисати шта се овог момента дешава у Америци. Поставља се бина за нека врло хаотична времена.
Припремите се док још увек можете. 

Нема коментара: