"Telekom" kupljen preko veze

Milorad Jakšić, bivši direktor PTT, svedoči o tome kako je prodat sistem srpskih telekomunikacija

Italijani uspeli da izbegnu licitaciju uz pomoć srpske vrhuške, "Telekom" prodat u bescenje, tvrdi Jakšić

Pregovori vođeni daleko od očiju javnosti, ugovori menjani preko noći, gomila čudnih posrednika, prodaja bez licitacije... Tako je Srbija ostala bez velikog dela "Telekoma Srbije", sigurno najprofitabilnijeg državnog sistema. Onog momenta kada je otvoreno pitanje regularnosti prodaje "Telekoma", čitav posao prerastao je u aferu međunarodnih razmera.

Milorad Jakšić, bivši generalni direktor PTT, koji je svojevremeno smenjen samo zbog toga što nije želeo da potpiše ugovor o prodaji "Telekoma", svedoči o tome šta je prethodilo sklapanju ugovora koji su tadašnje srpske vlasti javnosti predstavile kao "posao stoleća".

- Za srpski "Telekom" Italijani su bili zainteresovani još početkom 1994. godine kada je prvi put u Srbiju od početka rata na teritoriji bivše SFRJ, doputovala delegacija iz Italije - kaže Jakšić. - Tada se, na preporuke iz Vlade u ime Telekoma Italije pojavio izvesni grof i ponudio bajkovitu sumu od 10 milijardi maraka. Jasno je bilo da je reč o neozbiljnom pregovaraču, ali uprkos svemu sa njima se razgovaralo, bez obzira što se znalo da od takvog posla nema vajde.

U to vreme, priča Jakšić, uprkos izolaciji i sankcijama, PTT "Srbija" obavljao je ozbiljne pripreme za privatizaciju koje su počele još početkom 1993. godine. Firma koja je izabrana za konsultanta je bila CES Mekon.

- Mada je u to vreme čitava priprema oko vlasničke transformacije PTT izgledala kao iluzoran posao, bili smo svesni da neko bolje vreme moramo dočekati spremni - tvrdi Jakšić. - Za razliku od nekih političara, ljudi iz PTT su na vreme shvatili da su telekomunikacije privredna grana u strahovitoj ekspanziji i da bi nas svako zaostajanje za svetom skupo koštalo. Na inicijativu PTT tada je i formirano ministarstvo telekomunikacija, tražena je izrada novog zakon. CES Mekon je izvršio procenu vrednosti, ali znalo se da se sa tim analizama nije moglo ići na međunarodnu licitaciju, već da je potrebno angažovati neku od svetski priznatih kuća. U junu 1996. godine angažovana je firma NAT Vest, koja je trebalo da uradi svoju procenu.

U jeku priprema za međunarodnu licitaciju, na kojoj je nadmetanjem velikih kompanija trebalo da bude postignuta najbolja moguća cena, ponovo se pojavljuju Italijani, koji traže da licitacije ne bude i da se deo "Telekoma" proda direktnom nagodbom.

- Sve se to događalo mesec dana pre nego što je NAT Vest trebalo da počne procenu vrednosti - kaže Jakšić. - Na moje insistiranje da bi, kao i svi drugi, trebalo da učestvuju na licitaciji, Italijani u prvom momentu "omekšavaju" i pristaju na utakmicu. Posle tih prvih razgovora načinili smo i dokument kojim je precizirano da će Italijani učestvovati na licitaciji posle procene vrednosti imovine "Telekoma" te da će imati prednost samo u slučaju da njihova ponuda bude identična sa drugom najvećom. Međutim, Italijani odbijaju da ga potpišu, insistirajući da dokument bude preveden na italijanski. A onda nastupa šok: u "prevedenom" dokumentu se niotkuda pojavila nova klauzula o direktnoj prodaji. O licitaciji ni reči! Odbio sam to da potpišem.

Tada nastupa zatišje pred buru. "NAT Vest" i oditorska kuća "Prajs Voterhaus", kao i domaći stručnjaci nastavljaju posao oko procene vrednosti "Telekoma", istovremeno tražeći nove partnere.

- Ideja je bila da u posao "uvučemo" velike telekomunikacione sile poput "Frans telekoma" ili "Dojče telekoma", koje bi svoje nacionalne gigante poput "Alkatela" i "Simensa" stimulisale da rade u kooperaciji sa srpskim firmama - tvrdi Jakšić.

Inostrani oditori trebalo je da završe procenu vrednosti "Telekoma" sredinom februara 1997. godine, posle čega je trebalo da bude raspisana licitacija. Do nje međutim, nikada nije došlo. Naime, pre nego što su pripremne radnje za prodaju okončane, tačnije 15. januara, u Beograd su ponovo došli Italijani. Jakšić kaže da je u početnim fazama pregovora sa Italijanima učestvovao i funkcioner JUL Ljubiša Ristić, ali da mu nije bila poznata njegova uloga.

- Tada Italijani stižu sa još neverovatnijim dokumentom, tačnije sa Pismom o namerama - kaže Jakšić. - Ne samo da su želeli da deo "Telekoma" kupe bez licitacije, nego je u dokumentu koji su doneli stajalo i da im prodajemo deo telekomunikacionog sistema RTS, da će buduća zajednička firma imati dva generalna direktora i još gomila neverovatnih nebuloza. Mirko Marjanović, tadašnji predsednik Vlade Srbije, poručio mi je da je ugovor, što se njega tiče, sasvim uredu i da se može potpisati za 15 minuta. Odgovorio sam mu da telekomunikacioni sistem RTS nije u mojoj nadležnosti, da je ugovor pun manjkavosti i na kraju mu poručio da tako nešto može samo on da potpiše, jer PTT je državno preduzeće, a on je bio predsednik vlade.

Posle ovog sastanka Jakšić je smenjen, što mu je, kako kaže, saopštio Marjanović lično, ali nikada nije dobio zvanično obrazloženje o smeni.

Verovatno se neće ni saznati za koliko je para "Telekom" mogao biti prodat, ali upućeni tvrde da je i pored tadašnjih sankcija i ograničenja, mogao biti sklopljen znatno povoljniji ugovor po Srbiju. Jakšić procenjuje da je ta suma mogla biti dva do tri puta veća.

- Italijani su do sada verovatno već izvukli uložene pare - tvrdi Jakšić. - A da su u čitav posao ušli samo da bi izvukli profit na brzinu, pokazuje i činjenica da je novac ulagan isključivo u mobilnu telefoniju, dok je fiksna mreža potpuno zapostavljena. U međuvremenu čitava kompanija stagnira, službe u "Telekomu" rade bez ikakve organizacije, što je dovelo ovo preduzeće u jako težak položaj. Umesto da država od "Telekoma" ubira profit, ubrzo će morati da ga spasava. Zar tu ima logike? "Telekom", koji je u ono vreme godišnje ostvarivao profit od 1,2 milijarde maraka nije trebalo ni prodavati u momentu kada smo bili pod blokadom. Osim toga, italijanskom partneru dato je tri odsto mesečnih prihoda na ime znanja, iskustva i stručne pomoći, a nigde se ne plaća toliko. Nije trebalo da im damo više od jedan odsto prihoda u te svrhe, a kakvu su nam zapravo pomoć pružili, najbolje znaju ljudi koji su sada u "Telekomu".

Otkud Grci?

Jakšić kaže da su još neke stvari oko prodaje "Telekoma" ostale nejasne. Osim što su pregovori sa Italijanima tekli vrlo neuobičajenim tokom, nije mu jasno, kako kaže, otkuda su se, u momentu sklapanja ugovora pojavili i Grci.
- Njih niko nije pominjao kao potencijalne kupce srpskog "Telekoma". Kao i Italijani i Grci su u posao upali "s neba" - kaže Jakšić.

Maslovarić pritiskao

Jakšić priča da se sastanak sa Italijanima, koji je bio upriličen kod Marjanovića, odvijao pod vrlo čudnim okolnostima.
- Sastanak je trajao 12 sati. Pored Marjanovića, koji je predsedavao, bili su tu članovi italijanske delegacije, ljudi iz CES Mekona i tadašnji jugoslovenski ambasador u Vatikanu Dojčilo Maslovarić - priča Jakšić. - Italijanima se strašno žurilo. Govorili su da "Pismo o namerama" koje su doneli mora sada da bude potpisano i da se ne vraćaju nazad bez obavljenog posla. Na moju primedbu da će tender za "Telekom" biti gotov za dve nedelje, niko se nije osvrtao - ni naši, ni Italijani. Maslovarić me je sve vreme pritiskao, bio je vrlo agresivan. Govorio je da taj dokument mora biti potpisan i da Italijani moraju dobiti deo "Telekoma" direktnom prodajom. U jednom trenutku upitao sam ga da li je on naš ambasador u Italiji, ili italijanski u Jugoslaviji, pošto mi se činilo da više radi u njihovom interesu. Italijani su svaki čas govorili da im se strašno žuri, da kasne na avion i gurali da se dokument potpiše.