New-Yorka-živi-u-siromastvu-ili-blizu-siromastva_1430_3993(Адванце, WSWS)
Њујорк је главни град светских финансија, град у којем елита с Волстрита остварује незамислив профит, но Њујорк је такође и један од економски најнеједнакијих градова на свету. Један од доказа таквог стања је и студија градске Комисије за Економске Перформансе према којој преко 20% становника Црвене јабуке живи у беди.
Нова студија, под називом „ЦЕО мерење сиромаштва, 2006-2011″ показује како су економски показатељи све лошији те како број сиромашних становника у овом граду постаје све већи. Комисија је усвојила другачија мерења од федералних агенција када је реч о мерењу сиромаштва те истичу како је прави број сиромашних у Њујорку-у већи за 2% до 3% од бројки с којима у јавност излази федерална агенција.
Њујорк је један од најскупљих градова на свету. У класу ”сиромашних„, према овом истраживању, спадају четверочлане (двоје одраслих, двоје деце) породице које имају годишња примања мања од 30,945 УСД. Према том индексу 46% становника Њујорка живи испод 150% нивоа сиромаштва што показује да готово половина становника живи у сиромаштву или близу сиромаштва.
Занимљиво је истакнути како се у студији наводи како је незапосленост током 2011. донекле пала, но притом није дошло до повећања примања. То значи да се плате смањују, а нова радна места – на основу којих студија закључује да је на снази опоравак – далеко су лошије плаћена у поређењу с истим радним местима пре почетка рецесије.
У периоду од 2010. до 2011. проценат сиромашних у Њујорку, према истраживању ЦЕО-а, порастао је са 20,9 на 21,3%. Бројка би вероватно била и већа да није било смањења пореза на примања у 2011. Но та мера је сада истекла. У истом периоду такође се знатно повећао број људи који користе бонове за храну. Студија предвиђа како би стварна бројка, да није дошло до имплементације ових мера, била 23,6%.
Постотак запослених у Њујорку 2011. износио је 67%, исто колико и 2005., но 2008. – Непосредно пре избијања економске кризе – та бројка је износила 70,8%, што показује како је поново дошло до негативног тренда. 2008. 59,8% имао је стални посао, 2010. та бројка се смањила за 3,5%.
У истом периоду дошло је и до пораста броја особа које се налазе у екстремном сиромаштву, тј 50% испод нивоа сиромаштва. Према федералним статистикама тај број се повећао са 6,9 на 7,9%. Према ЦЕО-у, са 5,1 на 5,6%.
1. марта ове године америчке федералне власти увећали су резове који би могли знатно погодити становнике САД-а с ниским примањима. Дугорочно незапослени, који тренутно добијају помоћ од федералних власти, могли би ускоро да остану без тих права. Процјене говоре како би 575,000-750,000 жена и деце могло да остану без ових државних давања до краја ове године.
Нове мере које уводи градоначелник Блумберг, који је иначе милијардер, многе раднике који имају посао ће гурнути испод границе сиромаштва. То се догодило ис Програмом за заштиту радних места (ЕПП) према којем ће се возачима аутобуса у граду – којима је до сада годишња плата износила око 35,000 УСД, једва изнад границе сиромаштва – плаћа смањити за 7,5%, чиме одмах падају у сиромашну класу. Укидање овог и сличних програма могло би довести до знатног смањења плата за многе раднике, а део ће остати и без посла.
У граду у којем се окреће толики новац чињеница да половина живи у сиромаштву или близу сиромаштва је поражавајућа, но осликава континуирани тренд све већег јаза између богатих и сиромашних у САД-у.”
Њујорк је главни град светских финансија, град у којем елита с Волстрита остварује незамислив профит, но Њујорк је такође и један од економски најнеједнакијих градова на свету. Један од доказа таквог стања је и студија градске Комисије за Економске Перформансе према којој преко 20% становника Црвене јабуке живи у беди.
Нова студија, под називом „ЦЕО мерење сиромаштва, 2006-2011″ показује како су економски показатељи све лошији те како број сиромашних становника у овом граду постаје све већи. Комисија је усвојила другачија мерења од федералних агенција када је реч о мерењу сиромаштва те истичу како је прави број сиромашних у Њујорку-у већи за 2% до 3% од бројки с којима у јавност излази федерална агенција.
Њујорк је један од најскупљих градова на свету. У класу ”сиромашних„, према овом истраживању, спадају четверочлане (двоје одраслих, двоје деце) породице које имају годишња примања мања од 30,945 УСД. Према том индексу 46% становника Њујорка живи испод 150% нивоа сиромаштва што показује да готово половина становника живи у сиромаштву или близу сиромаштва.
Занимљиво је истакнути како се у студији наводи како је незапосленост током 2011. донекле пала, но притом није дошло до повећања примања. То значи да се плате смањују, а нова радна места – на основу којих студија закључује да је на снази опоравак – далеко су лошије плаћена у поређењу с истим радним местима пре почетка рецесије.
У периоду од 2010. до 2011. проценат сиромашних у Њујорку, према истраживању ЦЕО-а, порастао је са 20,9 на 21,3%. Бројка би вероватно била и већа да није било смањења пореза на примања у 2011. Но та мера је сада истекла. У истом периоду такође се знатно повећао број људи који користе бонове за храну. Студија предвиђа како би стварна бројка, да није дошло до имплементације ових мера, била 23,6%.
Постотак запослених у Њујорку 2011. износио је 67%, исто колико и 2005., но 2008. – Непосредно пре избијања економске кризе – та бројка је износила 70,8%, што показује како је поново дошло до негативног тренда. 2008. 59,8% имао је стални посао, 2010. та бројка се смањила за 3,5%.
У истом периоду дошло је и до пораста броја особа које се налазе у екстремном сиромаштву, тј 50% испод нивоа сиромаштва. Према федералним статистикама тај број се повећао са 6,9 на 7,9%. Према ЦЕО-у, са 5,1 на 5,6%.
1. марта ове године америчке федералне власти увећали су резове који би могли знатно погодити становнике САД-а с ниским примањима. Дугорочно незапослени, који тренутно добијају помоћ од федералних власти, могли би ускоро да остану без тих права. Процјене говоре како би 575,000-750,000 жена и деце могло да остану без ових државних давања до краја ове године.
Нове мере које уводи градоначелник Блумберг, који је иначе милијардер, многе раднике који имају посао ће гурнути испод границе сиромаштва. То се догодило ис Програмом за заштиту радних места (ЕПП) према којем ће се возачима аутобуса у граду – којима је до сада годишња плата износила око 35,000 УСД, једва изнад границе сиромаштва – плаћа смањити за 7,5%, чиме одмах падају у сиромашну класу. Укидање овог и сличних програма могло би довести до знатног смањења плата за многе раднике, а део ће остати и без посла.
У граду у којем се окреће толики новац чињеница да половина живи у сиромаштву или близу сиромаштва је поражавајућа, но осликава континуирани тренд све већег јаза између богатих и сиромашних у САД-у.”
Нема коментара:
Постави коментар