О непријатељству
Запада према Србији говори Хоакин Флорес, политиколог из Лос Анђелеса који живи
у Београду, пријатељ српског народа, председник Центра за синкретичке студије,
антиглобалиста и члан Српске радикалне странке.
Колико је Запад био успешан у свом походу на Србију?
Упркос на Западу раширеном уверењу, НАТО рат против Србије је био само делимично успешан.
Ово је повезано са обновом Русије као велике силе, доласком Путина на власт, само десет година од колапса Совјетског Савеза. НАТО такође није успео да победи у борби за срца и умове Срба. Док свакако данас француске и немачке банке доминирају већином финансијског тржишта Србије, Срби ипак нису заборавили ко су, за разлику од неких других народа. Још увек у њима постоји слободарска искра отпора, спремност да се побуни против новог светског поретка.
Како оцењујете данашњу ситуацију у Србији?
- И поред свих проблема, Србија је данас у бољој позицији него што је Запад планирао да буде. Наравно, Запад јесте успео доста тога, уништили су вам привреду, извршили пљачкашку приватизацију, направили мрежу невладиних организација и успоставили контролу над медијима, али Србија још постоји.
Србија, какву су они желели, је Београдски пашалук, са Београдом као најсевернијим градом, и са утицајем приштинских власти дубоко у централној Србији. Такође, желели су независност Војводине, као међуфазу док се не припоји Мађарској. У том плану, Санџак је требало да буде држава за себе.
У својим текстовима истичете значај културне политике у обликовању јавног мњења. Каква је културна политка потребна у Србији?
- Кључно је трајно успостављање и промоција српског идентитета у култури и начину живота. То је оно што чини Србију јединственом.
У случајевима у којима су Срби већ прихватили западне конзумеристичке вредности као циљ по себи, то ствара незадовољство и немир, зато што ти конзумеристички снови не могу да се остваре. Такви онда себе изражавају у виду разних облика девијантних понашања. Ми можемо да пратимо паралелну промоцију западних вредности – раст проституције, коцкања, наркоманије, насиља и друштвене отуђености. Ово су све проблеми Србије, али ни приближно изражени као на Западу.
Док за некога може изгледати као да је културна политика секундарна у односу на економски проблем, у стварности је западна културна политика изузетна опасност за опстанак српског народа.
Део политике Запада је и рад на још већем смањењу српског наталитета. Америчка војна доктрина укључује дугорочну политику контроле раста популације, кроз коришћење осиромашеног уранијума који смањује плодност и повећава проценат малигних обољења и злочудних тумора.
Стално истичете да су Косово и Метохија срж српског идентитета?
- Нажалост, у овом тренутку немате могућност да повратите Косово и Метохију. Међутим на дуге стазе за то постоји шанса. Ако се САД повуку из базе Бондстил, Албанци неће бити у стању да одрже независност и по природи ствари, Космет ће се вратити Србији.
Колико је Запад био успешан у свом походу на Србију?
Упркос на Западу раширеном уверењу, НАТО рат против Србије је био само делимично успешан.
Ово је повезано са обновом Русије као велике силе, доласком Путина на власт, само десет година од колапса Совјетског Савеза. НАТО такође није успео да победи у борби за срца и умове Срба. Док свакако данас француске и немачке банке доминирају већином финансијског тржишта Србије, Срби ипак нису заборавили ко су, за разлику од неких других народа. Још увек у њима постоји слободарска искра отпора, спремност да се побуни против новог светског поретка.
Како оцењујете данашњу ситуацију у Србији?
- И поред свих проблема, Србија је данас у бољој позицији него што је Запад планирао да буде. Наравно, Запад јесте успео доста тога, уништили су вам привреду, извршили пљачкашку приватизацију, направили мрежу невладиних организација и успоставили контролу над медијима, али Србија још постоји.
Србија, какву су они желели, је Београдски пашалук, са Београдом као најсевернијим градом, и са утицајем приштинских власти дубоко у централној Србији. Такође, желели су независност Војводине, као међуфазу док се не припоји Мађарској. У том плану, Санџак је требало да буде држава за себе.
У својим текстовима истичете значај културне политике у обликовању јавног мњења. Каква је културна политка потребна у Србији?
- Кључно је трајно успостављање и промоција српског идентитета у култури и начину живота. То је оно што чини Србију јединственом.
У случајевима у којима су Срби већ прихватили западне конзумеристичке вредности као циљ по себи, то ствара незадовољство и немир, зато што ти конзумеристички снови не могу да се остваре. Такви онда себе изражавају у виду разних облика девијантних понашања. Ми можемо да пратимо паралелну промоцију западних вредности – раст проституције, коцкања, наркоманије, насиља и друштвене отуђености. Ово су све проблеми Србије, али ни приближно изражени као на Западу.
Док за некога може изгледати као да је културна политика секундарна у односу на економски проблем, у стварности је западна културна политика изузетна опасност за опстанак српског народа.
Део политике Запада је и рад на још већем смањењу српског наталитета. Америчка војна доктрина укључује дугорочну политику контроле раста популације, кроз коришћење осиромашеног уранијума који смањује плодност и повећава проценат малигних обољења и злочудних тумора.
Стално истичете да су Косово и Метохија срж српског идентитета?
- Нажалост, у овом тренутку немате могућност да повратите Косово и Метохију. Међутим на дуге стазе за то постоји шанса. Ако се САД повуку из базе Бондстил, Албанци неће бити у стању да одрже независност и по природи ствари, Космет ће се вратити Србији.
То је такође
повезано са тежином економије Србије у поређењу са економијом Албаније. Шта има
већу гравитациону моћ? Економија од 12,5 милијарди ГДП Албаније, или 37,5
милијарди ГДП Србије?
Албанија нема алтернативу за разлику од Србије. Они нису саградили добре односе са Русијом, нити са осталим земљама БРИКС-а. У случају великих глобалних промена, Србија може много лакше да постане део Евроазијске уније.
За то време Албанци ће наставити да машу свуда заставом САД, не схватајући да тиме испадају јадни и смешни.
Шта се може научити из случаја Косово?
- Много ствари. Финасирање ОВК на Косову, ради потребе дестабилизације Србије, је добар пример како Запад подрива независност држава. Исто тако, Запад сам намерно креира проблеме капитализма, манипулишући финансијским тржиштем, вештачки стварајући оскудицу. Прави циљ Запада је контрола друштва, неоколонијално поробљавање, уништење традиционалних вредности, брисање свести, па чак и саме духовности народа.
Западу није довољно да само има економски поробљене народе, јер историја говори да то никада није била сигурна ствар. Робови се буне, дижу устанке. Зато им је потребно да поробе наше душе.
Највећа претња циљевима Запада у Србији је Српска радикална странка са својим бескомпромисним антиглобалистичким ставом и националним програмом – поручује Хоакин Флорес.
Албанија нема алтернативу за разлику од Србије. Они нису саградили добре односе са Русијом, нити са осталим земљама БРИКС-а. У случају великих глобалних промена, Србија може много лакше да постане део Евроазијске уније.
За то време Албанци ће наставити да машу свуда заставом САД, не схватајући да тиме испадају јадни и смешни.
Шта се може научити из случаја Косово?
- Много ствари. Финасирање ОВК на Косову, ради потребе дестабилизације Србије, је добар пример како Запад подрива независност држава. Исто тако, Запад сам намерно креира проблеме капитализма, манипулишући финансијским тржиштем, вештачки стварајући оскудицу. Прави циљ Запада је контрола друштва, неоколонијално поробљавање, уништење традиционалних вредности, брисање свести, па чак и саме духовности народа.
Западу није довољно да само има економски поробљене народе, јер историја говори да то никада није била сигурна ствар. Робови се буне, дижу устанке. Зато им је потребно да поробе наше душе.
Највећа претња циљевима Запада у Србији је Српска радикална странка са својим бескомпромисним антиглобалистичким ставом и националним програмом – поручује Хоакин Флорес.
Нема коментара:
Постави коментар