Srpsko zdravstvo najlošije u Evropi

Izvršni direktor istraživanja „Evropski indeks korisnika zdravstvenih usluga” Arne Bjernberg, po čijem je istraživanju Srbija opet zauzela poslednje mesto, ocenio je da je jedan od razloga to što je srpska lekarska profesija „potčinjena političarima i birokratama”.

On u intervjuu za današnje izdanje lista Politika istakao da su istraživači bili šokirani saznanjem da u Srbiji postoji „iluzija da se nedostaci u stručnom rukovođenju i upravljaju mogu nadoknaditi stalnim povećanjem broja zakonskih propisa”.

„Izgleda da je srpska lekarska profesija u izvesnoj meri potčinjena velikoj grupi političara i birokrata. Šta će ministarki zdravlja u zemlji sa 7,5 miliona stanovnika sedam pomoćnika”, upitao je Bjernberg.

On je objasnio da se istraživanje, odnosno analiza i upoređivanje zdravstvene zaštite u 35 evropskih zemalja obavlja još od 2004. godine i da se ono radi za potrebe Evropskog parlamenta.

Prema tom istraživanju, Srbija je 2013. i 2012. godine zauzela poslednje mesto, a neki od kriterijuma koji su posmatrani su: broj obavljenih operacije u roku od 90 dana od dijagnoze, početak terapije raka do 21 dana od dijagnoze, pregled skenera u roku od sedam dana, smrtnost beba na rođenju, smrtnost od infarkta srca, porast stope umiranja od raka.

Takođe, ocene se rade i na osnovu dostupnosti usluga u zdravstvu, stope urađenih mamografija, listi lekova, bolničkih infekcija izazvane baketerijom MRSA, ostvarenosti prava na mišljenje drugog lekara, postojanju kataloga usluga, elektronskog zakazivanja pregleda.

Istraživanje je pokazalo da Srbija troši 1.200 dolara po glavi stanovnika godišnje za zdravstvo, što je mnogo više od suseda.

„Tokom naše nedavne posete čuli smo objašnjenje da zdravstvenoj zaštiti u Srbiji nedostaje novca za oporavak. Trošenje novca na pravi način napravilo bi razliku”, rekao je Bjernberg.

Govoreći o listama čekanja, on je kazao da one ne zavise od novca, već od „mentalnog stanja”.

Upitan kako da Srbija popravi svoju poziciju, odgovorio je - reforma i transparentnost.

„Svi građani treba da imaju obavezno zdravstveno osiguranje, a poželjno je da ga pružaju osiguravajuće ustanove koje se međusobne takmiče,” rekao je on.

Prema istraživanju, ispred Srbije su Rumunija (34), Bugarska (31) Albanija (30), i bivše jugoslovenske republike - Slovenija (18), Hrvatska (20) i Makedonija (28).

Najbolja u pružanju zdravstvenih usluga je Holandija, dok je Švajcarska na drugom, Island na trećem mestu.