Badnje
veče spaja Badnji dan i Božić. Uveče domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu,
badnjak i slamu. Pečenicu dvojica muškaraca nose na ražnju, stupaju desnom
nogom preko praga i pozdravljalju domaćicu rečima: „Dobro veče, srećno Badnje
veče“. Domaćica posipa pečenicu i domaćina sa zobi, odgovarajući: „Dobro veče!
Čestiti vi i vaša pečenica“.
Pečenica
Kod
Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime, mlado svinjče, a u nekim
krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se veselica. Peče se na Tucindan
i na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid, gde stoji do
Božića, kada se servira. Kokoš, guska, patka ili ćurka u mnogim krajevima ne
smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol
nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.
Česnica
je napravljana od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Mesi se prvog
dana Božića, pre izlaska sunca. Ona se okreće kao slavski kolač, preliva vinom
i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo
česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine.
Slama i
kvocanje
Posle
badnjaka, u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući, ispod i oko stola za
ručavanje. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera stavlja razne slatkiše,
voće, sitne poklone i igračkice koje deca traže i usput pijuču kao pilići.
Položajnik
Položajnik
je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane
sa: „Hristos se rodi“, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru
govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i
veselja, koliko varnica, toliko parica“, nabrajajući sve čega misli da u
domaćinovoj kući treba da se umnoži.
Od
Božića do Bogojavljenja ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i
otpozdravljaju sa: „Vaistinu se rodi!“. Oni koji nisu u mogućnosti da lično
čestitaju praznik, obično pošalju božićnu čestitku na kojoj je odštampan tekst
„Mir Božji - Hristos se rodi“. Dobro je da čestitka stigne nekoliko dana pre Božića.
Šta valja
raditi na Božić:
1. Sve što vam
je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi jer tada više
neće predstavljati problem.
2. Vodom u
kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili
se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.
3. Testo koje
ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su
slabo rodile da bi naredne godine dale više ploda.
4. Negde se
gata na plećku od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke
ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.
5. Od konopca
kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u
dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje
se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.
Нема коментара:
Постави коментар