Najavio rat u SFRJ 1991, niko nije reagovao!

Početkom 1991. godine Mustać izjavio da će biti sukoba i da je on neizbežan

Jugoslovenska Savezna državna bezbednost je dočekala raspad zemlje pod rukovodstvom Zdravka Mustaća, ali se i u okrnjenom sastavu održala sve do sredine devedesetih godina prošloga veka. Mustać je bio apsolutista, kreativan, ali i samostalan u radu i bez straha od mogućih posledica za učinjeno. I nije imao problema sa nadređenima. Direktni akteri ondašnjih dešavanja tvrde da je Mustać obilato koristio veoma blag i popustljiv stav ondašnjeg saveznog sekretara SSUP Petra Gračanina.

Milošević verovao u Petra Gračanina

- Bio je vrlo arogantan i nepristupačan čovek, koji je, dok razgovarate sa njim gledao kroz vas i nikako vas nije gledao u oči - tvrdi i danas jedan od bivših funkcionera policije. - Ostao je upamćen po jednoj šokantnoj izjavi na Kolegijumu, s početka 1991. godine, kada je pred svima rekao da će biti rata i da je on neizbežan?! Tražili smo objašnjenje, ali on nije ništa dalje govorio, a Petar Gračanin, kao i mnogo puta ranije, nije na te njegove reči uopšte reagovao.

Vrlo je zanimljiva i činjenica da Milošević, koji je krajem osamdesetih godina bio na vrhuncu političke moći i popularnosti u narodu, nije imao pravu sliku stanja u jugoslovenskoj SDB, pa ni u srpskoj tajnoj policiji.
- Milošević je previše cenio i verovao u mogućnosti i uticaj Pere Gračanina, koji je već bio u poznim godinama - priča bivši čelnik srpske policije. - Govorili smo mu da čika Pera više nije za tu funkciju, a on nam je odgovarao da mu imponuje njegova ranija karijera i imidž. S druge strane, Pera Gračanin je uživao u činjnenici da ga Milošević poštuje, da mu se obraća biranim rečima...

Bio je to period kada je srpska tajna policija tražila novog šefa, jer je bio smenjen Dragan Mitrović. Posle neuspelog pokušaja da se na njegovo mesto postavi Duško Mihajlović (koji je, inače, bio raniji stipendista DB), Milošević čini još jednu grešku:

- Odlučuje se da na čelo srpskog DB postavi Zorana Janaćkovića, za koga mu je i Radmilo Bogdanović rekao da nije dobar izbor, jer je, između ostalog, studirao devet godina i da mu je prosek ocena bio jedva nešto preko šest. Ali, kao po nekom nepisanom pravilu, prvo je rekao da ga neće postaviti, da bi posle nekoliko dana pogazio svoju reč. Tako je Janaćković postao šef srpske tajne policije, ali je i on, posle vrlo kratkog vremena, smenjen čime je Milošević samo dokazao koliko je opet pogrešio u izboru kadrova... Za sve ovo vreme, Služba je trpela i bila u apsolutno podređenom položaju u odnosu na, i dalje moćnu, SDB!

Mustać preuzeo hrvatsku tajnu službu

Ovakve okolnosti su išle naruku vrhu jugoslovenske Državne bezbednosti, koja je i krajem osamdesetih radila "po svome", bez ikakve ozbiljnije kontrole i u samom vrhu države. Njihov dotadašnji šef, Zdravko Mustać, odlazi u Zagreb i postaje glavni stožernik hrvatskih službi bezbednosti, dok mu je desna ruka, u novim okolnostima, bio Josip Perković. Teren za njegov odlazak je pripreman mesecima, tako da je, po nekim nezvaničnim podacima, sa njim u Hrvatsku otišla i obimna dokumentacija i mnogi dosijei službe. Međutim, iz same Savezne Udbe ima i onih koji ne veruju u takve priče:

- Mustać je bio, i pored svega, veliki profesionalac, otišao je "svojima" dostojanstveno i nije tačno da je sa sobom odneo neka dosijea - tvrde pojedini bivši operativci SDB. - I tokom svih godina rata, pa i kasnije, veoma se korektno ponašao prema našima i nije zloupotrebljavao ono što je znao o ranijem radu Službe.
Savezna Udba, iako u okrnjenom kadrovskom sastavu u "maloj" Jugoslaviji, funkcionisala je držeći svoje stečene pozicije u društvu i saradničkoj mreži spolja sve do sredine devedesetih. Sve do trenutka kada je jedan operativac, na jednoj proslavi u kafani, učinio neoprostivu grešku.

Pijani operativac iz Crne Gore se odao, Milošević nije oprostio

- Onako skoro pijan, jedan naš kolega, Crnogorac, ne vodeći računa da ga za susednim stolom sluša ministar srpske policije Sokolović, na sav glas počeo je da se hvali u stilu "mnogo smo jaki, slušamo koga hoćemo i kad hoćemo, pa čak i Miloševića".... - priča operativac koji je do poslednjih dana bio u Saveznoj policiji. - Naravno da je Sokolović to odmah preneo Miloševiću. Bilo je to vreme kada se u javnosti pronela priča kako Milošević prisluškuje i predsednika Dobricu Ćosića.

Milošević je odmah naredio Stanišiću, čelniku srpske DB, da zauzme zgradu Saveznog SUP i time stavi tačku na njihovu moć i uticaj u društvu... Posle nedugog oklevanja i priprema, Stanišićevi ljudi su upali unutra i zauzeli zgradu! Savezna Udba je iseljenja iz svoje zgrade u Kneza Miloša i prebačena je u zgradu SIV u Novom Beogradu.

Preostalim operativcima je ponuđeno da pređu u srpsku DB ili da budu prevremeno penzionisani. Kod većine nije bilo dileme - penzionisani su! Sa njima u penziju je otišla i ogromna saradnička mreža građena decenijama u zemlji i svuda po svetu. Time je stavljena tačka i na obračune sa političkim protivnicima. Egzekutori su postali slobodni strelci - bez državnog posla.