Srbija „dokazuje“ nevinost

Nemački mediji komentarišu srpsko viđenje pisma koje je Oskar Poćorek poslao u Beč, godinu dana pre Sarajevskog atentata. To pismo se u Beogradu vidi kao dokaz nevinosti, ali mu se učitavaju značenja koja ne sadrži.

Srbija predstavlja svoju istinu o Prvom svetskom ratu, piše nemačka novinska agencija dpa, komentarišući otkrivanje pisma koje je guverner BiH Oskar Poćorek poslao austrougarskom ministru Bjelinskom tačno 13 meseci pre sarajevskog atentata. „Srpski istoričari prenose da je iz pisma jasno kako je Habzburška monarhija godinu dana pre početka rata već planirala veliki vojni sukob. (…) Međunarodna stručna javnost samo odmahuje glavom na sadržaj pisma koji je objavio Arhiv Srbije. Pismo nije ništa posebno, rekao je jedan od najpoznatijih poznavalaca Svetskog rata, austrijski istoričar Manfrid Rauhenštajner“, prenosi dpa. Agencija komentariše da srpski istoričari i mediji pismu (to jest srpskom prevodu prekucanog pisma) učitavaju značenja koja u tekstu pisma ne stoje. „Bečki vojni guverner zaista govori o neminovnom velikom ratu kroz nekoliko godina, kao i da će se Srbija u svakom budućem ratu boriti kao otvoren i ogorčen protivnik na strani naših neprijatelja. Međutim, Srbiju treba učiniti bezopasnom tako što bi se sjedinila sa monarhijom bar u obliku jedne trgovinske, carinske i vojne konvencije, predlaže tadašnji zvaničnik.“

Ugledni listovi na nemačkom jeziku prenose vest dpa uz svoje komentare. „U pismu nema ni govora o preventivnom vojnom udaru ili konkretnom planu za napad“, piše minhenskiZidojče cajtung. „Time je, izgleda, propao pokušaj Beograda da se rastereti pripisane krivice. Na izbijanje velikog krvoprolića je Poćorek bio odgovoran na drugačiji način – prestolonaslednik Ferdinand je upravo na njegov poziv došao u Sarajevu da bi prisustvovao jednom vojnom manevru.“ Velt prenosi da Poćorekovi predlozi austrijskom dvoru ne dokazuju ništa. „Pismo oslikava raspoloženje koje tada pokretalo bečku politiku. Postoji, međutim, snažna sumnja da li su teze iz prepiske dvojice drugorazrednih funkcionera zaista bili deo zvanične vladajuće politike. Na posletku, imamo i činjenicu da Austrija sredinom 1914. uopšte nije bila spremna za rat, nakon što su evropski političari omanuli u mirnom rešavanju Julske krize“, navodi list. Osvrće se i na najavljeni dokumentarac Emira Kusturice, „višestrukog pobednika festivala u Kanu i Veneciji“, koji će navodno izneti čitavu istinu o Prvom svetskom ratu. To je pokušaj beogradske politike da spasi voljene i ukorenjene istorijske interpretacije, piše Velt. „Atentat u Sarajevu tako postaje lakmus-papir za spremnost da se Prvi rat konačno shvati kao evropska tragedija umesto kao klanica nacionalne istorije.“

Tagesšpigel objavljuje autorske osvrte sedam nemačkih istoričara na Veliki rat. Nama najzanimljiviji komentar piše Ute Frevert, direktorka odseka Istorija i osećaji na Institutu Maks Plank. Ona primećuje da je sećanje ostalo u najvećoj meri nacionalno. Osvrćući se na knjigu istoričara Kristofera Klarka„Mesečari“, u kojoj se govori da krivica za rat leži u raznim evropskim prestonicama, Frevertova piše: „Nemačka publika je zahvalno prihvatila Klarkovo relativno ‘oslobađanje od krivice' nemačkog carstva. Sa druge strane, na Klarkovu oštru kritiku terorističkih metoda Beograda u Srbiji su reagovali u stilu – not amused. Uprkos naporima brojnih istoričara, ne može biti govora o panevropskom sećanju. Povest ostaje nacionalna, vrela i osetljiva, čak i onda kada potiče iz druge ruke.“