Božić Bata - simbol pravoslavne vere i milosrđa

Sveti Nikola Mirlikijski Čudotvorac ili Božić Bata je veliki hrišćanski svetitelj koji se proslavio svojim Bogougodnim delima i milosrđem. Tajno poklanjanje i darivanje koje je Sveti Nikola za života činio su osnov mita o savremenom Deda Mrazu

Većina ljudi zna da je savremeni Deda Mraz nastao u okvirima kompanije Coca Cola kao njihova marketinška ikona. Medjutim, to i nije u potpunosti tačno. Coca Cola je samo već postojeće folklorne i narodne mitove o poklonima koje za Novu Godinu i Božić donosi deka sa Severa, iz Laponije, osmislila u jednoj jednostavnoj formi debelog i bradatog dekice u crvenoj boji Coca Cole koji deli poklone deci za Novu Godinu. Snažna marketinška kampanja koju je kompanija Coca Cola sprovodila da nametne svoja pića kroz ikonu novogodišnjeg darodavca stvorili su kod ljudi mit da je Deda Mraz oduvek bio takav kakav je sada. Naprotiv!

U pravoslavnoj tradiciji ne postoji Deda Mraz, odnosno postoji Sveti Nikola Mirlikijski Čudotvorac ili Božić Bata, veliki hrišćanski svetitelj koji se proslavio svojim Bogougodnim delima i milosrdjem. Tajno poklanjanje i darivanje koje je Sveti Nikola za života činio su osnov mita o savremenom Deda Mrazu. I dok je savremeni Deda Mraz ikona modernog potrošačkog društva u kome je cilj kupiti što više poklona i tako se pokazati, dotle je naš Božić Bata simbol darežljivosti i tajnog milosrdja da se pomogne onima kojima pomoć istinski i treba. Božić Bata je u pravoslavnoj tradiciji simbol naše dužnosti i potrebe da pomognemo onima koji nemaju i kojima je pomoć potrebna: nezbrinutoj deci i siročadima, beskućnicima, bolesnima i usamljenima.

Ko je Božić Bata?

Božić Bata je izvorno hrišćanski svetac Sveti Nikola Mirlikijski za koga se vezivao običaj da se uoči Nikoljdana 19 decembra ili za Božić, siromašnoj i bolesnoj deci ostavljaju novčići i slatkiši u čizmama ili čarapama koje deca, tom prilikom ostavljaju pored prozora ili pored ognjišta.

Žitije Svetog Nikole kazuju da je, sveti Nikola svojim tajnim dobročinstvom spasao tri devojčice čiji bezdušni, naglo osiromašeni otac, htede da ih proda u roblje jer nije mogao da ih hrani i gaji. Da bi ih spasao, sveti Nikola je noću, krijući se od sveta, kroz prozor kuće u kojoj su živele tri unesrećene devojčice, ubacio svežanj dukata kako bi ih spasao. Zlatne kovanice su upale u njihove čizmice i otuda dolazi ovaj običaj. Po drugoj verziji, sveti Nikola je isto to učinio ali je dukate ubacio kroz dimnjak a oni upadoše u čarapice koje su devojčice tu ostavile da se noću osuše.

Sveti Nikola je vremenom kombinovan sa drugim likovima, naročito onim iz predhrišćanske tradicije starih Slovena i starih Germana; sa germanskim Bogom Odinom i slovenskim zlim starcem Mrazom koji je otimao i odnosio nevaljalu decu – Deda Moroz, Deda Mraz …

Vremenom se Deda Mraz, pod uticajem hrišćanstva, preobratio u dobrog dekicu koji je poprimio lik i odelo Svetog Nikole. Po pravilu, slavio se, i danas se slavi zimi i dolazi deci počevši od dana i slave svetog Nikole pa do Nove godine, kako kod pravoslavaca i katolika, tako i, u novije vreme, kod svih ostalih religija i konfesija.

Interesantno je i to da u Srbiji Deda Mraz deci dolazi za Novu godinu ali ne pravoslavnu tj. Julijansku – 13 januara, već međunarodnu 1 januara, onu po Gregorijanskom kalendaru, kao i to da je starac Božić Bata, ranije dolazio za Božić, odakle mu dolazi i ime Božić Bata, a ne na dan svetog Nikole. Objašnjenja za ovu pojavu je mnogo ali nismo jedini kod kojih je tako. Slično je i u većini drugih evropskih zemalja dok se u nekima, npr. U Holandiji i Poljskoj, tradicija striktno poštuje pa tako „Sinterklas“ (u Holandiji) odnosno „Švjenti Mikolaj“ (u Poljskoj) deci u pohode dolaze baš na dan svetog Nikole.