Jednostavno, a nemoguće ili šta mediji ne smeju da pitaju političare

Živi se lošije nego prošle godine, a jedino medijima sve što vlast govori izgleda logično jer su oni važan deo u sistemu kolonizacije Srbije

Ovim tekstom pokazujem koliko mediji, naročito oni u državnom vlasništvu (zbog povećane odgovornosti prema građanima, a ne samo prema korisnicima): Večernje Novosti, Politika, tzv. Javni servis, Tanjug mogu da na sasvim jednostavan način građanima ukažu na obmane kojima ih političari na vlasti obasipaju. Razumljivo, i uz korišćenje blažih izraza od obmane (gruba neistina, veoma neistinito, sasvim daleko od svake realnosti itd.). I, naravno, pošto se to uporno ne događa, onda je jedino ispravan zaključak da je u uspostavljenom sistemu to nemoguće.

Sasvim slučajno izbor je pao na nedavne tvrdnje gospodina (sve u rukavicama) Vučića: (1) da će protiv SNS (čitaj Vučića) u kampanji za parlamentarne izbore biti utrošeno 100 miliona evra; (2) da je vlada postigla uspeh u 2013. godini što pokazuje i rast BDP od 2,4 odsto; i (3) da je smanjena nezaposlenost i istovremeno ostvaren rast zaposlenosti za pet odsto.

1.

Na prošlim izborima, svi se toga još uvek sećamo, bili smo kao nikad do tada bombardovani političkim porukama svih većih izbornih lista. Na tu kampanju – molim vas obratite pažnju – jednovremeno i za parlamentarne, i za predsedničke, i za grad Beograd (ostale zanemarujem) SNS je potrošila 11 miliona evra, DS 10, SPS šest, URS sedam, LDP četiri, DSS 2,5, Dveri 1,5 i ostali oko dva miliona evra. Dakle, total – oko 44 miliona.

Prema tome, naše političko tržište ne može da apsorbuje više od 44 miliona, a Vučić kaže da će samo protiv njih biti angažovano 100 miliona evra. Ako od 44 miliona oduzmemo 11 milona evra za kapanju SNS, vidimo da Vučić u ovoj banalnoj stvari „sasvim, potpuno i u celini ne govori istinu“, najmanje tri puta uvelićavajući ono što je uopšte moguće.

Za potrebe ovog teksta ostavljam van razmatranja zbog čega bi bilo loše ili zabranjeno napadati vlast, naročito ovakvu vlast koja uništava sve što još valja u Srbiji. Ako bismo koristili podatke o troškovima kojima barata Transparentnost Srbija, za parlamentarne i predsedničke izbore stranke su ukupno utrošile polovinu navedene sume – oko 22 miliona evra, od čega SNS oko četiri miliona. Dakle, po toj računici, total mogućeg medijskog napada na SNS i Vučića je oko 18 miliona, što u odnosu na fantastičnih 100 miliona evra, prema Vučićevoj tvrdnji, iznosi manje od petine. Prema toj računici, Vučić „se udaljio od istine u meri koja prevazilazi sve običaje tradicionalno istini nesklonih političara u Srbij“ za više od pet puta.

Dakle, ovo je konzervativan, po g. Vučića najpovoljniji pristup (zasnovan na mojim saznanjima za koja držim da su tačnija od Transparentnosti Srbija), i u tom slučaju, sve i kada se jedan sekund ne bi potrošio na promociju neke iborne liste nego samo protvi SNS, Vučić „ne govori istinu“ tri puta.

E sad, zamislite Dnevnik RTS u kome novinar postavlja pitanje g. Vučiću: „Kako možete da kažete da će se protiv vas potrošiti 100 miliona evra kada je to teorijski nemoguće“; pa „Kako da vam verujemo u drugim stvarima, kada u ovim u kojim možemo da lako prekontrolišemo da li govorite istinu vidimo da uvećavate stvari tri do pet puta?“ Itd.

Veoma je važno da to rade mediji, a ne politički protivnici, zato što, kada to rade politički protivnici, uvek ostaje kod građana utisak da su se “nešto opet prepucavali političari“. Pravo otrežnjenje može doći samo iz medija. Ili iz gladnog stomaka, pa onda više nikakvo pravilo nije važno.

2.

Rast BDP od 2,4 odsto je prognoza. U ovom trenutku nije moguće izaći sa tačnom procenom, zato što se ona radi pošto svi privredni subjekti dostave svoje završne račune za 2013. godinu. Treba da se podsetimo da je ista ta statistika, baš kada je reč o BDP, „korigovala“ svoj podatak za 2009. godinu za fantastičnih 100 odsto! Korigovali su podatke i za druge godine, i sada znamo da je zvanična statistika uvek izveštavala da je rast bitno veći nego što je stvarno bio.

Najvažnija je činjenica da ničeg novog nema u privredi Srbije, osim što je (a) Fijat počeo da proizvodi automobile u obimu koji je četiri puta veći od onog iz 2012. godine, u skladu sa planom proizvodnje koji je usvojen pre investiranja, što sasvim sigurno nema veze sa ovom vladom; i (b) 2013. godina nije bila sušna, dok je prethodna 2012. godina bila jedna od najgorih zbog ogromne suše.

Otuda sledi da se Vučić hvali kišom i činjenicom da je Fijat, po redovnom toku stvari, počeo da proizvodi automobile u znatno većem obimu. Ne bi me čudilo da nam Vučić uskoro u nekom nastavku njegove sapunice na televizijama objasni da je zaslužan i za kišu.

Isključivo ova dva elementa čine razliku BDP između 2012. i 2013.godine veću od rasta od 2,4 odsto. Samo je povećani izvoz Fijata veći od 2,4 odsto BDP (uz dodatak da je u februaru 2012. bilo veoma hladno, tako da privreda praktično nije radila, što je takođe oborilo BDP u toj godini, odnosno, korigujem se – osim ako g. Vučić ne tvrdi da je zaslužan i što nije bilo velikih mrazeva u 2013. godini). Kad se tome doda i rast poljoprivredne proizvodnje, koji dodatno uvećava BDP za više od jedan odsto i odsustvo mraza u 2013. godini, onda ustvari vidimo da je u svim oblastima u kojima bi vlada mogla biti odgovorna došlo do recesije.

Sam rast će naknadno, kada se izbori završe, biti prepolovljen, ali i ako reč je o čistoj „maštovitosti velikih razmera od strane političara“ da je ova vlada nešto uradila. Obratite pažnju, sam Vučić insistira na tome da smo povećali izvoz, naročito u Italiju i SAD, a to je isključivo Fihat (Fijat je napravio poslovno spajanje sa Krajslerom u SAD i preuzeo tamošnju prodajnu mrežu).

Kako bi bilo lepo otvoriti novine i čitati tekstove koji štite građane od reklamnih poruka političara, jednostavno i jasno im ukazujući kako stvari zaista stoje.

3.

Ovo oko zapošljavanja je posebno inventivno. Treba razlikovati stopu nezaposlenosti – ona se zasniva na broju ljudi koji su prijavljeni na birou za traženje posla. Taj broj može se smanjiti i ako dođe do povećanja smrtnosti, drugačije klasifikacije ko se smatra nezaposlenim (npr., uputimo neki broj ljudi na obuku i, dok su na obuci, ne uključujemo ih u broj nezaposlenih), naglog penzionisanja, većeg broja mladih koji se i ne prijavljuju na biro za zapošljavanje itd. Stopa zaposlenosti bi morala objektivnije da nam kaže koliko ljudi stvarno ima posao.

Nikada ne postoji direktna korelacija kako je ovde prikazano da se broj nezaposlenih smanjio za pet odsto, a broj zaposlenih se povećao za pet odsto upravo zato što na prvu cifru utiče, pored zapošljavanja i otpuštanja, veći broj drugih faktora. Očigledno su štimovali cifre nabrzinu i, pošto računaju da ih mediji neće dirati, nije im zaparalo uši da providno „odstupaju od svakog razumevanja činjeničnog navoda“.

Ono što je najzanimljivije, jeste specifikacija gde su to zaposlili novih više od 100.000 ljudi? Kada bi to dali, onda bi se, naravno, videle dve stvari: nije reč o tolikom broju, a ono što jesu zaposlili su sve neproizvodni partijski kadrovi, i to na višim pozicijama sa diplomama Megatrenda.

Dakle, katastrofalan ekonomski potez g. Vučića i ove vlade jeste zapošljavanje nepotrebnih partijskih kadrova vladajuće koalicije na mestima na kojima već rade nepotrebni partijski kadrovi predstavlja se kao uspeh. I niko u medijima da ih dovede u neprijatnost bilo kakvim pitanjem.

A može i ovako: neka nam daju spisak novih investicija koje su zaposlile više ljudi nego što je otpušteno u 2013. godini. Pošto ta radna mesta nisu ni u Fijatu ni u poljoprivredi (isto oru, seju i žanju, samo je sada bilo kiše), a da je pritom u tim delovima došlo do recesije. Kako recesija, a investirao si toliko da imaš novih 100.000 zaposlenih. Eto pitanja za naše novinare. Jednostavno, zar ne?

Ovo kao sam prikazao sasvim se podudara sa običnim uvidom svakog čoveka – živi se lošije nego prošle godine. Jedino medijima sve što vlast govori izgleda logično. Naravno da ne, prosto oni su važan deo u sistemu kolonizacije Srbije. Zbog toga je i jednostavno nemoguće.