THE DAILY TELEGRAPH: Кијев против Истока Украјине користи - неофашисте

АМЕРИЧКИ ЧАСОПИС FOREIGN POLICY ТАКОЂЕ УПОЗОРИО ДА СУ БАТАЉОНИ ПОПУТ „АЗОВА” - НЕОНАЦИСТИЧКИ

         АУТОРИТЕТНИ амерички часопис Foreign Policy објавио је текст којим је своје читаоце упозорио да се устаници југоистока Украјине боре против – неонациста.
         Притом је указао на пример припадника украјинског добровољачког батаљона „Азов”. Чак је цитирао речи заменика командира батаљона Олега Однороженка да је политичка платформа „Азова” заснована на „доктрини нациократије” коју су разрадили украјински националисти после 1930. године.
         Foreign Policy је својим читаоцима предочио да су се тадашњи украјински националисти борили не само против СССР него и да су, ратујући на страни Хитлерове Немачке, масовно убијали Јевреје и Пољаке.
         Часопис је, нагласивши да „Азов” подржава садашњу владу Украјине, указао да су његови симболи: „црно сунце”, које је широко коришћено у време Трећег Рајха, и „вучја кука”.
         Недавно је The Daily Telegraph упозорио да ће се Европска унија „загрцнути када схвати да су добровољачки батаљони које Кијев користи против истока Украјине заправо неофашистичке структуре”.

Nema tog tajkuna koji bi se prijavio na ovakav konkurs

Profesor makroekonomije na Ekonomskom fakultetu BU Danica Popović u komentaru za Politiku kaže da je Vučić zaista hteo da skine tajkune sa grbače naroda, dovoljno je bilo da država pokrene stečajni postupak. U tom slučaju bi svaki tajkun bankrotirao.

Koga za direktora „Železnice”? Milana Beka, naravno. Vlada traži kandidata a on hoće. Zašto da ne?

Nebitan je sad onaj cirkus koji je početkom meseca napravio odbor „Železnica”, koji je za nekoliko sati imenovao i opozvao novog generalnog direktora – ljudi smo, šta sad. Kao što je sasvim nebitno i to kakav je bio stari direktor – koliko je tartufa pojeo na naš račun, ili, koliko je tunela do Vrčina napravio za svoju familiju. Niti je važno raspravljati o tome ko ga je tu uopšte i postavio.
Bitna su dva pitanja: otkud tajkuni u srpskom javnim preduzećima i drugo – na šta će taj novi cirkus da liči?
Na prvo pitanje odgovor znamo (ovde ga stavljam zbog istorijskog pamćenja) – lično ih pozvao premijer. Otvoren poziv, izazov, takoreći. Na koji je jedini odgovorio Milan Beko: „ ... Nisam mogao da odbijem ponudu premijera Vučića. Kao neko ko je toliko ukazivao na probleme u kojima se nalazi srpsko društvo i ekonomija, bio bih krajnje nepošten prema sebi kada bih ovakvu ponudu odbio”.
Što je već fascinantan sklop događaja, odnosno pravi cirkus: tajkun koji se kandiduje zbog poštenja i premijer koji je slavu stekao hapšenjem Miškovića, govoreći: „Tek kad tajkune sklonimo sa grbače naroda, moći ćemo nešto da uradimo!”. A sad zove tajkune u pomoć. Ko će ovo da raspetlja?
Ovde je najlakše abolirati premijera, jer, kao što dobro znamo, grbača naroda i železnica nisu jedno te isto, te skidanje sa jedne i postavljanje na drugu uopšte ne mora da bude protivrečan čin. Možda je premijer Vučić to pročitao negde u spisima Maksa Vebera, ko bi sad to znao da kaže.... Mnogo je teže abolirati tajkuna koji državi duguje više od šest miliona evra neplaćenog poreza i koji se sada, zbog poštenja, onog najvišeg, prema samom sebi, kandiduje na visoki državni položaj.
I naravno, negira da je baš toliko dužan državi. Kaže, u poreski dug su mi uračunali i obaveze koje su zastarele. To jest, kaže – ja te pare nikome (više) ne dugujem. Je li to tačno, je li to zakonito? Jeste. Je li to moralno? Nije, odavde pa do večnosti!
I tu dolazimo do jedne bitne sporedne stvari koja se svodi na pitanje: Zašto je suđenje Miškoviću toliko traljavo prošlo? Odgovor je: suviše su mu čisti papiri. Kako, čisti? Pa lepo. Kao i svi tajkuni, Mišković drži pare van zemlje – svi su oni Kiprani, Holanđani, Italijani... I svi imaju po desetak ili više (povezanih) firmi, pa čik da vidim ko će da uđe u trag papirima i poslovima kojima se bave. Krunu legaliteta im čuva srednji i visoki nivo vlasti srpske države, to su oni koji im čiste papire, ili kroje zakone po njihovoj meri. Može i jednostavnije: neke zakone jednostavno na njih ne primenjuju.
Već čujem naprednjačke bubnjeve i zapevanja tipa: sve su to radili „žuti” – što je tačno. Ali, ali... ovo poslednje upravo rade ti naši vajni spasioci, narodnjaci!
Na primer, da je Vučić zaista hteo da skine tajkune sa grbače naroda, dovoljno je bilo da država pokrene stečajni postupak – skoro da nema tajkuna koji do izlaska ovog broja „Politike” ne bi bankrotirao. Nije tačno da bi time zemlja izgubila tolika radna mesta u tajkunskim firmama. Svakome ko iole razmišlja jasno je da su tajkunske firme, svojom nelojalnom konkurencijom, više ljudi ostavile bez (legalnog i pošteno vođenog) posla nego što su radnih mesta ikada otvorile. Kao što su mnoge uterali u stečaj tako što im godinama ništa nisu plaćali, a posle im dugovi zastareli, pa se još time hvale.
Onda se narodu s pravom čini da je novi zakon o radu nepravedan, jer država njime sirotinji ukida privilegije, dok tajkunima ne ukida ništa, već ih još poziva u fotelje važnih javnih preduzeća. Ljude, čiju poslovnu biografiju krasi činjenica da ih od od bankrota deli samo onaj Puškinov stih „sad zavisi od vaše volje...”.
Jasan je onda i interes tajkuna da vode srpska javna preduzeća – ponuda koja se ne može odbiti! Ali, ostaje nejasan interes (i ponašanje) države. Zašto u Srbiji ne bi mogao da se raspiše konkurs, da se kandidatima zada profitni cilj, pa da se od „Železnice”, gubitaša, napravi uspešna firma. Da se budućim direktorima kaže samo jedno: svaki gubitak plaćate iz džepa – i to odmah – pa izvolite!
Nema tog tajkuna koji bi se prijavio na ovakav konkurs – zbog poštenja ili bilo čega drugog. Javili bi se oni koji znaju struku i znaju legalno da rade, a takvih ima.
Samo ih nema tamo gde premijer kandidate proziva po imenu, i po dugovima koje su ostavili ovom narodu.

BIOLOG SA HARVARDA TVRDI:

Srbi su najstariji narod, svi evropski narodi imaju 40 % njihovih gena!

Anatolij Kljosov, američki znanstvenik ruskog porijekla, tvrdi kako je analizom gena utvrdio da su Srbi najstariji narod. U svojoj analizi tvrdi da Srbi potječu od Noinog sina, te da je Balkan pradomovina svih Slavena.

Biolog s Harvarda objavio je niz knjiga u kojima tvrdi da je Balkan pradomovina svih Slavena pa i Rusa. Analizom gena, R1A1 koji je najčešći u dinaridskom području Balkana i naziva se ‘ilirskim’, zaključio je kako su od Srba potekli svi današnji Slaveni, te većina europskih naroda, piše beogradski Telegraf.
Ti su geni stari 12.000 godina, dok su drugi stari oko 4 do 7 tisuća godina, a svi indoeuropski narodi u Europi imaju više od 40 posto tog gena, kako tvrdi 67-godišnji Kljosov.
Prema studiji više od 60 posto tog gena imaju južni Slaveni u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a ista se koncentracija nalazi na sjeveru Europe, u Danskoj, na sjeveru Njemačke, na jugu Skandinavije i u Velikoj Britaniji.
Tako su se, prema tvrdnjama iz analize Anatolija Kljosova, potomci Noinog sina prvo naselili u donjem toku Dunava, što je prostor današnje Srbije, a od tamo su otišli na sjever.
Na osnovu mutacija genetske haplo grupe Kljosov je zaključio da su Slaveni došli s Balkana. Osim toga zaključio je kako je i indijska kasta arijevaca nastala dolaskom Slavena s područja Srbije u Indiju, prije više od 3.850 godina.
Praslaveni dinarskih gena koji su na Balkanu živjeli prije 12.000 godina došli su nakon više od 200 generacija u istočnu Europu, a petsto godina kasnije dolaze sve do južnog Urala. Zatim se pojavljuju u Indiji.
Ova je teorija izazvala burne reakcije diljem svijeta. Ruski biolog Kljosov od 1990. živi u SAD.

Немачки блогер о „Путину”

Зла дела Владимира Владимировића Путина

Ниједан човек прошлог века није тлачио свет горе од Владимира Путина. Ево списка његових злих дела:

Планета гори

Просто је немогуће навести сва Путинова зла дела јер он са својим активностима почиње још у 18. веку!
Током индијанских ратова на северноамеричком континенту је Путин извршио геноцид и поклао 2 милиона урођеника!

Од 1964 до 1975 је руски диктатор решио да понизи Вијетнам и целу југоисточну Азију. 4 милиона људи је тада изгубило свој живот.
„Agent Orange”, грозно руско изумеће, је послужило као инструмент да многе шуме нестану и висока концентрација диоксина до дана данашњег ствара болесне Вијетнамежане као што им дарује неплодност и побачаје током трудноће.

Путин је правио циркус и у Лаосу, Камбоџи и Кореји. Никада званично није смело да се објави колико људи је морало да страда и плати животом.

Већ 1953 се Путин постарао за пуч иранског председника Мохамеда Мосадегха и уместо њега инсталирао бруталног диктатора шаха Резу Пахлавија. Када је народ Ирана тог злотвора 1979 скинуо са престола и демократски изабрао Ајатолу Коменија, Путин је одмах пожурио да наоружа суседни Ирак и 8 година да га шаље у крвави рат против Ирана.
Отровни гас којим је касније Садам Хусеин читаве курдске регионе усмртио није био немачки, амрички или француски - правио га је Путин лично и персонално. Поред свега тога је исти тај Путин тадашњим санкцијама 500.000 ирачке деце послао у сигурну смрт. Како рече једна његова блиска сарадница, то је била цена коју је вредело платити.

1965 је Путинова војна машинерија организовала пуч у Домениканској Републици и инсталирала хунту. Тако је Путин створио и тамо крвави дугогодишњи грађански рат.

1977 је Путин успео и Ел Салвадор да увуче у десетогодишњи крвави грађански рат.

Од 1981 је Путинова тајна служба подизала муџахедине у Афганистану и радикализовала их у коранским школама на самој граници са Пакистаном. Тако је Путин стварао темељ за све радикалне исламске групације попут Ал Каиде, Ал Нусре, ИСИС-а. Само Путину захваљујемо салафисте, вахабите и такфиристе.

Хондурас 1982, Либан 1983, Гренада 1983, Никарагуа 1985, Хаити 1986, Либија 1986 - само неколико од многих Путинових крвавих станица.

1988 је Путин лично суршио путнички авион са 290 путника изнад Хормуса и окривио Иран.

1989 је Путин наредио окупацију Панаме.
1990 је Путин одлучио да помогне нарко-картелима и подржао у Колумбији паравојне формације.

1991 је Путин улетео у Кувајт.

1992 је Путин бившу СФРЈ бомбама сахранио, као и 1999 Србију.

1994 је лично Путин устоличио бруталног диктатора Jean- Bertrand Aristide-а на Хаитију иако га је народ био најурио.

2001 је Путин без разлога напао Афганистан и раскомадао га.

2003 следи Ирак. Путин не може ни њега да смисли.

Изнад Афганистана, Србије и Ирака је Путин лично неколико стотина тона радиоактивне уранијумске муниције испалио и тако унаказио ове делове света за следећих 4-5 милијарди година.
Недавно је Путин финансирао фашистичку багру у Кијеву. Дао им је 5 милијарди Долара да би фашисти дошли на власт. Он жели Европу да уведе у рат против САД - подразумева се да се то треба догодити на европском терену!
Путинове војне базе се налазе свуда у свету. У Египту, Џибутију, у Кенији и Афганистану, у Бахраину, Грузији и Ираку, у Јапану и Катару, у Киргизији, Кувајту, Пакистану, Саудијској Арабији, Јужној Кореји и Турској, у Уједињеним Арапским Емиратима, Аустралији и на Новом Зеланду, у Немачкој, Бугарској, на Космету, у Грчкој, Италији, Пољској, Румунији, Шпанији, Мађарској, Коста Рики, Ел Салвадору и на Греланду, на Куби, Хондурасу, у Колумбији, Парагвају и Перуу - свуда се Путин укрцао.
Закључак: миран света је са Путином немогућа мисија.Он зна врло добро да би рат, ако га не би наметнуо свету, избио у његовој земљи, као што често можемо видети на тв-у. Зато је његов полицијски апарат моћан и претворен у паравојну групу која се према сопственом народу опходи злочиначки. А то што он своја зла дела пребацује на друге и кривицу даје увек другима - то је најмањи проблем. 

Kapitalizam koji je Srbija trazila

SMRT ZBOG POSLA
Radila na četiri mesta, umrla spavajući između smena
Amerikanka preminula je dok je u kolima pokušavala da se odmori i malo naspava između dve smene. Kako bi preživela radila je četiri posla
MARIA Fernandes iz Nju Džersija umrla je u ponedeljak u svom automobilu, dok je pokušavala da se malo odmori i naspava između smena. Amerikanka stara 32 godine, poreklom iz Portugala, preminula je u kolima od gušenja ugljen – monoksidom, u pauzi između jednog od četiri posla koja je radila.
Žena se ugušila na parkingu gde je spavala između smena koje je radila u prodavnicama hrane koje se nalaze na različitim lokacijama.
- Radila je po tri smene svakog dana - ispričala je njena kolegica Part Patel. - Nekad ne bi spavala po pet dana.
Jedna od njenih nadređenih ispričala je da je Maria bila dobar radnik. Za tu kompaniju radila je četiri godine. Ponekad, kada bi završila smenu koja je trajala do šest ujutru, spavala bi u automobilu nekoliko sati i nakon toga otišla na sledeću smenu.
Dan kad je umrla bio je prvi put u četiri godine da nije došla na posao.

Pogodite gde Putin povlači vojsku iz Ukrajine

Obama zove Putina telefonom:

- Vladimire, zahtevam da tvoje trupe odmah napuste Ukrajinu ili… – preteće je zvučao predsednik SAD.

- Izvini, nije nam namera bila da uđemo u Ukrajinu, reći ću im da hitno produže za Poljsku  - obećao je Putin.

''Гардијан'' о Ђинђићу - у Србији никада објављено

Текст британског Гардијана о Ђинђићу који домаћи медији нису смели да објаве.
Преносимо преведен текст Нила Кларка објављен у британском издању листа “Гардијан” дан након убиства Зорана Ђинђића. Текст носи наслов “Београдски квислинг” и до сада није цитиран у домаћим медијима. У овом тексту аутор износи чињенице о неуспелим реформама владе Зорана Ђинђића које је демократска власт у Србији покушала да сакрије креирајући култ личности покојног премијера. На крају текста можете пронаћи линк ка оригиналној верзији текста на енглеском језику.
Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду.

Нил Кларк
Петак, 14. март 2003.
Гардиан (Лондон)

Почасти Зорану Ђинђићу, убијеном српском премијеру, пљуште као киша. Први је почео председник Буш, хвалећи његово “снажно вођство”, док је портпарол канадске владе величао “весника демократије”, а Тони Блер говорио о енергији коју је Ђинђић посветио “реформисању Србије”.
У читуљама западних листова Ђинђић је скоро увек слављен као бивши студент-агитатор, који је храбро повео народни устанак против окрутног диктатора и покушао да уведе своју земљу у нову демократску еру. Али изван CNN-ове верзије светске историје, каријера Зорана Ђинђића изгледа прилично другачије. Они који се ограђују од доктрине промене режима требало би да се сете да Ирак није прва земља у којој су америчка и друге западне владе покушале организовати  уклањање владе која није одговарала њиховим стратешким интересима. Пре три године, на реду је била Милошевићева Југославија.
У својој недавној биографији Милошевића, Адам ЛеБор открива како су Сједињене Државе натрпале 70 милиона долара у кофере српске опозиције у њеном напору да збаци југословенског лидера 2000. године. По наређењу државног секретара Мадлен Олбрајт, тајна америчка канцеларија за југословенске послове била је припремљена да потпомогне организовање устанка који би збрисао аутократског  Милошевића са власти.
Истовремено, постоје докази да су подземне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића и Жику Петровића, шефа југословенског авиопревоза.
Када су С. Милошевић и његова Социјалистичка партија коначно пали, Сједињене Државе су добиле “реформистичку” владу у Београду какву су желеле. Нови председник Војислав Коштуница је примио букете, али полуге моћи је држао човек Стејт Дипартмента Зоран Ђинђић – и он сигурно своје вашингтонске спонзоре није изневерио! Први приоритет је био увођење програма “економских реформи” – што је израз новог светског поретка за распродају државне имовине у бесцење мултинационалним компанијама. Преко 700 000  југословенских предузећа остало је у друштвеном власништву и углавном је било контролисано од стране радничких одбора, са свега 5% капитала у приватном власништву. Компаније су могле бити продате ако је мање од 60% капитала припадало радницима. Ђинђић је брзо променио законе и распродаја је могла да почне. После две године у којима је хиљаде друштвених предузећа било продато, (многа компанијама које су учествовале у бомбардовању Југославије 1999.),  прошломесечни извештај Светске банке је обиловао похвалама Ђинђићевој влади и њеном “ангажовању интернационалних банака у процесу приватизације”.
Али Ђинђићу није било наређено да прода само државну имовину. Милошевић је такође морао да оде, за обећану награду од сто милиона долара, чак ако је то значило и његово киднаповање у супротности са југословенским законима и слање авионом РАФ-а на амерички финансирано
режирано суђење у Хаг. Кад је продао имовину своје земље, њеног бившег председника и своје политичке ривале, шта је јеш остало да се прода? Једино још сама држава. И јануара ове године Ђинђић је управо то и урадио. Упркос супростављању већине њених грађана, “весник демократије” следио је захтеве “међународне заједнице” и после 74 године име Југославије нестало је са политичке мапе. Стратешки циљ њене замене серијом слабих, подељених протектората коначно јебио постигнут.
Понекад, ипак, и најбоље изведени планови крену наопако. Упркос западним хвалоспевима, мало ће Срба оплакивати Ђинђића. За велику већину Срба, Ђинђић ће остати запамћен као квислинг који се обогатио продајући своју земљу онима који су тако немилосрдно водили рат против ње,свега неколико година раније. Ђинђићеве толико хваљене реформе подигле су цене комуналних услуга небу под облаке, незапосленост је оштро скочила на 30%, и скоро две трећине Срба сада живи испод линије сиромаштва.
Још није јасно ко је испалио хице који су убили Зорана Ђинђића. Вероватноћа је да је то била операција подземља, његове везе са организованим криминалом коначно су га сустигле. Али, ма како то сурово звучало, има много људи у Србији који би радо повукли обарач. У својој недавној посети Београду, био сам погођен не само разином економске неправде, него и мржњом скоро свакога кога сам срео према премијеру, чија је популарност у народу пала испод 10% Лекција из Србије за данашње серијске мењаче режима је једноставна. Можете покушати да подјармите људе санкцијама, разарањем и бомбама. Можете, ако желите, да збаците владе које вам се не допадају, можете окушавати да наметнете своју вољу постављањем Хамида Карзаија, генерала Томија Френкса или Зорана Ђинђића да глуме империјалне конзуле. Али не замишљајте да можете натерати понижени народ да их поштуjе.

Извор: http://www.guardian.co.uk/world/2003/mar/14/serbia.comment

Србија због СНС платила 12,5 милиона евра пенала, а грађане гони због дуга од 9,5 милиона

„ЖУТИ” ТРАЖЕ ОД НАПРЕДЊАКА ДА ПРЕУЗМУ ОДГОВОРНОСТ ЗА КАТАСТРОФАЛАН НАЧИН НА КОЈИ ВОДЕ СРБИЈУ

         ПОДАТАК да страни кредити који су Србији одобрени а нису реализовани прошле и ове године коштају буџет више од 12,5 милиона евра, а да држава грађанима плени имовину због укупног дуга од 9,5 милиона евра, о карактеру ове власти и начину на који води финансије ове земље - говори више од било ког политичког противника.
         Само због неспособности Владе Србије – тврди ДС - на име провизије, односно казнених пенала за одобрена а неповучена средства прошле године је исплаћено готово осам милиона евра, а у првој половини ове године тај износ је премашио 4,5 милиона евра. Демократска странка очекује јасан одговор на питање: ко ће да одговара за ову штету коју је лоша Влада Српске напредне странке начинила грађанима Републике Србије.
         Време у ком је изговор за све што је лоше одговоран неко други одавно је иза нас и Демократска странка од Српске напредне странке захтева да преузме одговорност за катастрофалан начин на који води Србију и да престане да очекује да цену њене неспособности плаћају искључиво грађани – наглашава се у саопштењу ДС.

Влада скрива истину о штетном уговору са Фијатом

СРБИЈА УЛОЖИЛА 600 МИЛИОНА ЕВРА, ЈОШ СВАКЕ ГОДИНЕ ФАС ДАЈЕ ОГРОМНА СРЕДСТВА, А ОД СВЕГА ИМА НЕМЕРЉИВУ ШТЕТУ

         ВЛАДА Србије, која грађанима гули кожу с леђа порезима и умањењем плата и пензија, дужна је да им каже пуну истину о Фијат аутомобилима Србије ( ФАС ) и штетном уговору који је влада пре ње закључила, а који буџет Србије годишње кошта половину средстава планираних да се прикупе одлуком Владе о увођењу тзв. солидарног пореза.
         Одбијајући да то учини, она постаје саучесник претходне која је штетан уговор закључила.
         У мају ове године, председник Владе је рекао да ће се „ прво објавити уговор са Фијатом, а затим са Етихадом”, у јулу је изјавио да уговор са Фијатом „неће бити показан”, а да је то „уговор на који је држава Србија потрошила највише новца и да смо га којим случајем ми потписали били бисмо оптужени за највећи криминал”.
         У августу, непуних месец  дана касније, исти председник Владе је о истом уговору рекао: ”Уговор са Фијатом је добар и веома је важно да грађани то знају”.
         О разлозима изненадне и темељне промене мишљења може само да се шпекулише.
         Оно што остаје као чињеница јесте - да је уговор са Фијатом и даље тајан, да је Србија у посао са Фијатом уложила око 600 милиона евра и да се сваке године огромна средства из буџета преносе компанији Фијат аутомобили Србија и да од овог посла Србија, уместо да приходује, има немерљиву штету.
         Компанија Фијат аутомобили Србија је први пут од 2008. тек 2013. године исказала нето добит и то у износу од непуних 10 милиона евра. Само у тој истој 2013. години ФАС од Владе Србије је добио више од 50 милиона евра разних субвенција, донација и рефундација, а иначе је и ослобођен плаћања електричне енергије и комуналних трошкова. Србији као једнотрећинском сувласнику ФАС-а припада трећина остварене нето добити, односно 3,3 милиона евра, уколико ФАС ту први пут исказану добит није пласирао у инвестиције. Уколико јесте, Србији припада 0 (словима: нула) евра.
         То је прошлогодишњи резултат овог посла, који је закључила Влада Демократске странке, који је током две године власти Српске напредне странке „прогутао” више од сто милиона евра из буџета Србије, а који се реализује у складу са тајним уговором и тајним Подстицајним планом – документима које председник Владе у јулу назива „криминалним”, а у августу „веома добрим”.

Dokle smo dogurali..

SPISAK NAJBEDNIJIH ZEMALJA NA SVETU: Šta mislite gde je Srbija?

Prema nedavnoj studiji Kejto instituta Venecuela, Argentnina, Jamajka, Španija, Brazil i Grčka i pored lepih plaža, kulture i raznih atrakcija, važe za zemlje u kojima se teško živi
Prema nedavnoj studiji Kejto instituta Venecuela, Argentnina, Jamajka, Španija, Brazil i Grčka i pored lepih plaža, kulture i raznih atrakcija, spadaju u najbednije zemlje na svetu!
Profesor Stiv Hanke sa Džons Hopkins uviverziteta računao je po zemljama takozvani „indeks bede” koji se u stvari dobija kao mešavina procene nezaposlenosti, stope inflacije i njen procenat promene u BDP-u po glavi stanovnika.
Venecuela, na primer, našla se na samom vrhu, odnosno dnu i zauzela prvo mesto sa „indeksom bede” od 79,7 zbog velike inflacije. Iran je na drugom mestu sa indeksom od 61,6 takođe zbog izuzetno visoke inflacije.
Srbija se, očekivano ili ne, našla na trećem mestu ove liste, zbog visoke stope nezaposlenosti, a slede je Aregntina, Jamajka, Egipat i Španija.
Od zemalja iz našeg neposrednog okruženja, Makedonija se našla na 11. mestu sa indeksom od 35,7 zbog visoke nezaposlenosti, a Hrvatska na 15. mestu iz istog razloga.
Najmanje sumoran zemlja je Japan iako joj je nezaposlenost najveći problem. Amerika se pozicionirala na 71 mestu. 

НИТАН: За Србију ће признање Косова бити услов за улазак у ЕУ

ПОСЛАНИК ШТАЈНМАЈЕРОВЕ ПАРТИЈЕ ВУЧИЋА СМАТРА „УЗОРНИМ ЂАКОМ” КОЈИ СТАЛНО МОРА ДА СЕ - ПОТВРЂУЈЕ

         ПОСЛАНИК немачких социјалдемократа Дитмар Нитан изјавио је да Србија није дужна да се придружи санкцијама које је ЕУ увела Русији и да би било арогантно тако нешто очекивати од ње.
         Нитан је, такође, у интервјуу за немачки радио Дојче веле оценио да је премијер Србије Александар Вучић део „конструктивних снага” и да можда због тога има „бонус” у Берлину, али је напоменуо да се тај бонус мора изнова потврђивати.
         Србија би, према његовим речима, могла да буде спремна за улазак у у ЕУ најраније за пет година, а када приступни преговори дођу до краја, Београд ће бити стављен пред неминовност да је чланство могуће само уз признање Косова.
         На питање - да ли би земља кандидат за чланство, уколико не спроводи дословно спољну политику Брисела, могла да буде кажњена кочењем приступних преговора - Нитан је одговорио да би то била „арогантна политика према независној држави попут Србије”.
         „Можда је управо добро то што Србија има добре односе са Руском Федерацијом. Могло би да се размишља и из супротне перспективе: где Србија може да помогне да се отворе канали комуникације између ЕУ и Русије. Посебан однос Београда и Москве може да буде и европска предност”, рекао је он.
         Нитан је рекао и да он не сматра проблемом то што би Србија могла да користи простор на руском тржишту створен ембаргом на европски аграр и да таквој сарадњи могу да се противе само они који су ионако против уласка Србије у ЕУ.
         „Свима нам је позната привредна ситуација у Србији, као и посебни односи са Русијом - лицемерно би било мерити Београд према односу са Москвом”, рекао је немачки посланик.
         Нитан је напоменуо да би ситуација била сасвим другачија да Србија не признаје интегритет Украјине или да подржава анексију Крима.
         „Тада би било рестрикција. Зато не би сада пред Србију требало постављати захтеве који и појединим чланицама ЕУ тешко падају”, казао је Нитан.
         Упитан - да ли Вучић у Берлину ужива неку врсту бонуса као „узоран ђак” када је у питању однос са Приштином - он је признао да је, имајући у виду националистичку прошлост СНС, постојала забринутост од могућег назадовања у односу Београда и Приштине, али да га је Вучић ”позитивно изненадио” показавши да је део „конструктивних снага”.
         „Могуће је да због тога има бонус, али то је бонус који увек изнова мора да се потврђује. Тај бонус не сме да се везује само за односе с Приштином него и за слободу штампе, медијску политику, независност правосуђа и тако даље”, рекао је Нитан, члан Спољнополитицког одбора Бундестага.
         На питање - да ли ће пре приступања Србије ЕУ стићи захтев за експлицитно признавање независности Косова - Нитан је одговорио: ”Да, тај захтев мора доћи, али тек на крају.”
         Он је оценио да, упркос појединим гласовима у ЕУ и Немачкој, који желе потпуно признање по хитном поступку, то није прави пут.
         „Нормализација и постепено приближавање до модуса вивенди не може и не сме да буде пребрзо. Треба ићи корак по корак, и своје домаће задатке треба да испуњавају обе стране”, рекао је Нитан.
         „Када приступни преговори дођу скоро до краја, од Србије ће се тражити скок: ко год за пет или шест година буде владао у Београду, биће стављен пред неминовност да је чланство у ЕУ могуће само уз признавање Косова. Видећемо како ће то признање изгледати.”
         Нитан је, такође, критиковао као арогантно и непримерено то што је посланик ЦДУ Андреас Шкокенхоф испоручио, у име Немачке, седам услова Србији, која је суверена држава, и истакао да се, у међувремену, владајућа коалиција у Берлину променила и да социјалдемократе имају донекле другачији, конструктивнији став према Србији.
         „Важан нам је процес, а не да ли ће услов број седам бити испуњен за два месеца или десет месеци”, казао је он.

Evo sta je prekodrinski mozak doneo Srbiji

Sistematski rad "DEMOKRATA IZBOSNE" od Djindjica pa do crkotine Vucica ...!

Pulcino pio

He, he ...., nista jasnije nije predstavilo nase zivote od ovog malog pilenceta na internetu od nastanka istog...!

Kao i u naisim zivotima uvek postoji neki "traktor" koji napravi .... eh od volje vam da dodate ta je finalni produkt "traktora" ....

Obozavanje EU, uzroci

Iza prividnog patriotizma, dominantno shvatanje sveta u Srbiji je ropsko, snishodljivo, naročito prema Zapadu. Slično je i u drugim ex yu ili istocnoevropskim zemljama, ali Srbija je za razliku od ostalih u svom susretu sa Zapadu imala veoma losa iskustva.
Setimo se Kosova, navodna „najskuplja srpska reč”. Sve je to zaboravljeno, danasnjim Srbijma ukidanje viza za EU bilo je daleko značajnije, kao i mogućnost da jednog dana dobiju pasose sa znakom EU.

Otkuda takav stav? 

1. Svest naših ljudi je predistorijska, naivna. Mnogi veruju u zemlju dembeliju i Eu vide kao neku mesavinu sveta iz gastarbajterskih prica i nejasnog secanja na ex-yu sedamdesetih. Po pijacam se prica da „Kosovo treba dati jer će nas Svabe izdržavati”. Veruje se dakle da će nam EU nešto dati i to dzabe. 

2. Lenjost. „EU će nas srediti, uvesti nam zakone, organizovanti nas”. Dok trulimo i raspadamo se, bolje je da neko drugi dodjem, makar i kolonijalni gospodar koji će nas urediti. Mi ne verujemo u sebe i nizasta nismo sposobni. Bolje je da uvozimo nego da pravimo, bolje da se ne znojimo. 

3. Materijalizam, status. Stanovnistvo ima jaku tendenciju da dokazuje svoj materijalni status. Veruje se da je „EU najlepsa i najbogatija”. Veza sa EU učinice nas jakim i bogatim. 

4. Nekompetentnost, neznanje, neozbiljnost upravljacke klase. Hronicna neozbiljnost vladajucih u Srbiji postoji skoro od nastanka ove zemlje sa retkim izuzecima. Jedan od fatalnih primera je bio Kralj Aleksandar Karadjordjevic koj je uticao da se obavezno stvara jugoslavija pre nego što se imalo iskustva sa visenacionalnom državom. 
Elita veruje da će profitirati bez napora ulaskom u EU aranzmane. Pri tome, elita zaista ne razume način fnkcionisanja savremenih država i organizacija uopste. 

Kako promeniti sve ovo? 
Ne znam, ja sam pesimista. 

Ko prikriva udes Ane Divac

Milovan Brkić

U Beogradu je 18. avgusta u 11 sati u Vladi Srbije održana, i preko RTS-a direktno prenošena konferencija za štampu ministra unutrašnjih dela dr Nebojše Stefanovića.
Ministar nam je, skoro svečano, saopštio da je otkriven identitet vozača Mini Morisa - Kantrimena, koji je u jutarnjim satima 25. jula na Brankovom mostu usmrtio Luku Jovanovića, i pobegao sa lica mesta. Vozač je, rekao je dr Stefanović, izvesni Marko Milićev, od ranije poznat organima gonjenja, a šestoro njih je uhapšeno i sudiće im se ''zbog prikrivanja krivičnog dela''. Milićev je, navodno, lociran u Turskoj, sa kojom Srbija nema ugovor o ekstradiciji, a šestoro uhapšenih su svi odreda narkomani, i navodno su bili u autu sa Milićevim, ali, ni auta NEMA.
Od kada je postavljen za ministra policije dr Nebojša Stefanović, mali kurvin sin, i jedan o Vučićevih pedera, po drugi put se poigrao sa građanima Srbije, vređajući našu inteligenciju.
Prvo nas je dve nedelje svakodnevno bombardovao vestima o nestanku mlade Tijane Jurić iz Bajmoka, špekulišući kako se, navodno, za njom traga, da je uključena sva srpska policija da je nađe, i ako je već sutradan, po njenom nestanku, identifikovan njen kidnaper i ubica, ali je dr Stefanović građane tretirao kao umobolnike.
Inspektori kriminalističke policije Srbije bili su šokirani postupcima ovog pederskog skota. Običan policijski službenik je upoređivanjem kretanja telefona Tijane Jurić locirao mesto njenog zadržavanja i paralelni telefon u njenoj blizini, i odmah je policija locirala i identifikovala ubicu. Ali, dr Stefanović je želeo da zamlaćuje dve nedelje građane, dok su u Skupštini Srbije prolazili zakoni o našoj daljoj sudbini.
Visokopozicionirani službenici MUP-a Srbije dostavili su Tabloidu izveštaj da je nesporno utvrđeno da je vozač automobila bila Ana Divac. Iste večeri u akciju prikrivanja krenuo je doskorašnji državni sekretar u MUP-u Srbije Vanja Vukić, sa kojim se odnedavno ministar dr Stefanović svakodnevno susreće u Vukićevoj građevinskoj imperiji na Zvezdari. Možda je Milićeva, kao žrtvu, i izabrao Vukić.
On je, inače, trabant Ivice Dačića, i sa bivšim ministrom uvezan je u najteža kriminalna dela, koja će Tabloid opisati u štampanom izdanju, u sledećem broju. Sasvim je moguće da Dačić nije uticao da se slučaj zataškava, odnosno, policija nema tvrde dokaze, te mu se izvinjavamo zbog nedokazane sumnje, iznete u tekstu od 14. avgusta
Kada je kriminalistička policija krenula da uhapsi 2. avgusta Anu Divac, njenom suprugu je, od stresa, pukao žuč, i prebačen je na Urgentni centar. Tada se, definitivno, odustalo od hapšenja.
Interesantno je da izjavu u javnost nisu davali ni direktor policije Milorad Veljović, ni načelnik PU za grad Beograd Veselin Milić, već isključivo dr Stefanović!
Tabloidu je potvrđeno da je načelnik Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd Nebojša Marković, nakon što je bio primoran da održi sramnu konferenciju za štampu, tvrdeći da policijske kamere nisu snimile automobil, ni tablice, jer su lošeg kvaliteta, bio u teškom psihičkom stanju, jer je reč o veoma stručnom policajcu i poštenom čoveku.
Sve što je danas na konferenciji izrekao ministar policije obična je laž, i opasan presedan da ministar policije saopštava rezultate istrage, jer nije ovlašćen da istragom rukovodi, jer nije ovlašćeno službeno lice. Istragom rukovodi tužilac i policija, a njom rukovodi direktor policije, i lica koja on ovlasti. A oni se nisu oglasili. Upućeni tvrde da se i direktor policije neprijatno osećao, dok je dr Stefanović pričao gluposti. Kao na primer, da automobil još nije pronađen, a zna se ko ga je vozio, a takvih u Beogradu ima samo šest, da još nije stiglo veštačenje snimaka sa kamere, o kom automobili je reč, ali ministar zna ko je vozio! I da je auto bio možda siv, možda crn, ali nije bitno, tvrdi ministar Stefanović! Ovaj čovek , zaista, vređa inteligenciju građana Srbije!
Dakle, proces je montiran. U njemu su učestvovala najmanje dva čoveka - ministar Stefanović, i Vanja Vukić, doskorašnji državni sekretar u MUP-u i šef kabineta Ivice Dačića. Marko Milićev, po svemu sudeći, nikada neće ni doći u Srbiju, a i da ga Turska isporuči, mora da protekne najmanje osam meseci! A ko će tada da se seća Luke Jovanovića, rezon je ministra Stefanovića, lažnog doktora nauka, koji je vlasnik nove kuće, dva stana koje mu je poklonio Vanja Vukić i njegov klan, i miliona evra krvavo stečenog novca.

11 milijardi Evra devizne rezerv+stednaj gradana

http://www.tanjug.rs/novosti/135635/devizne-rezerve-nbs-u-maju-11-35-milijardi-evra.htm

Pogledajte podatke. Gde su te pare. Šta radi država sa tim parama kada hoće penzionerima da smanji penzijei da pred smrt dokusuri, da odu gladni na onaj svet.
Pitanje za vlast jeste gde se cuvaju te devizne rezerve. Najverovatnije se orocavaju u nekim stranim, možda i sumnjivim bankama po nekim niskim kamatama. Samo da se zna, a to mi je rekao jedan strucnjak iz Narodne banke Srbije, da u ovu cifru deviznih rezervi ne ulazi stednja gradjana. Znaci to je 11 milijarde evra deviznih rezervi plus 8,5 milijarde evra stednje gradjana. Ljudi, pa to je 20 milijarde evra. Gde je taj nobvac i kako se obrce. Svaka država taj novac pametno koristi. Mi moramo da znamo kako se to koristi a ne da nam Vujovic uzivalac ogromne americke penzije mulja sa tim parama.

100 godina cerske bitke

Министар полиције лажно оптужио Милићевог и наркомане, јер је убица ипак Снежана Дивац!

Министар полиције лажно оптужио Милићевог и наркомане, јер је убица ипак Снежана Дивац!
У Београду је 18. августа у 11 сати у Влади Србије одржана, и преко РТС-а директно преношена конференција за штампу министра унутрашњих дела др Небојше Стефановића.

Коментар уредника ВОЖДА на данашњу конференцију др Стефановића:
- Црни "мини купер кантримен" са жутим жмигавцима је ударио Луку Јовановића, тако тврде сведоци.
- Међутим, предходних 15 данa полиција је вртела у медијима црно-бели снимак аутомобила за који је тврдила да је црвени са црним кровом.
- Јуче је "Курир" објавио да из полиције има информацију да је нарко-дилер возио кантримена "зелено-браон" боје.
- И на крају је (јутрос) министар полиције др Стефановић на конференцији изјавио да је Марко Милићев, од раније познат полицији, возио кантримена боје "беле кафе". Наравно тренутно у бекству у Турској.
И на крају наградно питање: које је ауто боје?
Министар нам је, скоро свечано, саопштио да је откривен идентитет возача Мини Мориса - Кантримена, који је у јутарњим сатима 25. јула на Бранковом мосту усмртио Луку Јовановића, и побегао са лица места. Возач је, рекао је др Стефановић, извесни Марко Милићев, од раније познат органима гоњења, а шесторо њих је ухапшено и судиће им се ''због прикривања кривичног дела''. Милићев је, наводно, лоциран у Турској, са којом Србија нема уговор о екстрадицији, а шесторо ухапшених су сви одреда наркомани, и наводно су били у ауту са Милићевим, али, ни аута НЕМА.
Од када је постављен за министра полиције др Небојша Стефановић, мали курвин син, и један о Вучићевих педера, по други пут се поиграо са грађанима Србије, вређајући нашу интелигенцију.
Прво нас је две недеље свакодневно бомбардовао вестима о нестанку младе Тијане Јурић из Бајмока, шпекулишући како се, наводно, за њом трага, да је укључена сва српска полиција да је нађе, и ако је већ сутрадан, по њеном нестанку, идентификован њен киднапер и убица, али је др Стефановић грађане третирао као умоболнике.
Инспектори криминалистичке полиције Србије били су шокирани поступцима овог педерског скота. Обичан полицијски службеник је упоређивањем кретања телефона Тијане Јурић лоцирао место њеног задржавања и паралелни телефон у њеној близини, и одмах је полиција лоцирала и идентификовала убицу. Али, др Стефановић је желео да замлаћује две недеље грађане, док су у Скупштини Србије пролазили закони о нашој даљој судбини.
Високопозиционирани службеници МУП-а Србије доставили су Таблоиду извештај да је неспорно утврђено да је возач аутомобила била Ана Дивац. Исте вечери у акцију прикривања кренуо је доскорашњи државни секретар у МУП-у Србије Вања Вукић, са којим се однедавно министар др Стефановић свакодневно сусреће у Вукићевој грађевинској империји на Звездари. Можда је Милићева, као жртву, и изабрао Вукић.
Он је, иначе, трабант Ивице Дачића, и са бившим министром увезан је у најтежа криминална дела, која ће Таблоид описати у штампаном издању, у следећем броју. Сасвим је могуће да Дачић није утицао да се случај заташкава, односно, полиција нема тврде доказе, те му се извињавамо због недоказане сумње, изнете у тексту од 14. августа.


Милован Бркић
Када је криминалистичка полиција кренула да ухапси 2. августа Ану Дивац, њеном супругу је, од стреса, пукао жуч, и пребачен је на Ургентни центар. Тада се, дефинитивно, одустало од хапшења.
Интересантно је да изјаву у јавност нису давали ни директор полиције Милорад Вељовић, ни начелник ПУ за град Београд Веселин Милић, већ искључиво др Стефановић!
Таблоиду је потврђено да је начелник Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд Небојша Марковић, након што је био приморан да одржи срамну конференцију за штампу, тврдећи да полицијске камере нису снимиле аутомобил, ни таблице, јер су лошег квалитета, био у тешком психичком стању, јер је реч о веома стручном полицајцу и поштеном човеку.
Све што је данас на конференцији изрекао министар полиције обична је лаж, и опасан преседан да министар полиције саопштава резултате истраге, јер није овлашћен да истрагом руководи, јер није овлашћено службено лице. Истрагом руководи тужилац и полиција, а њом руководи директор полиције, и лица која он овласти. А они се нису огласили. Упућени тврде да се и директор полиције непријатно осећао, док је др Стефановић причао глупости. Као на пример, да аутомобил још није пронађен, а зна се ко га је возио, а таквих у Београду има само шест, да још није стигло вештачење снимака са камере, о ком аутомобили је реч, али министар зна ко је возио! И да је ауто био можда сив, можда црн, али није битно, тврди министар Стефановић! Овај човек , заиста, вређа интелигенцију грађана Србије!
Дакле, процес је монтиран. У њему су учествовала најмање два човека - министар Стефановић, и Вања Вукић, доскорашњи државни секретар у МУП-у и шеф кабинета Ивице Дачића. Марко Милићев, по свему судећи, никада неће ни доћи у Србију, а и да га Турска испоручи, мора да протекне најмање осам месеци! А ко ће тада да се сећа Луке Јовановића, резон је министра Стефановића, лажног доктора наука, који је власник нове куће, два стана које му је поклонио Вања Вукић и његов клан, и милиона евра крваво стеченог новца.

Све нелогичности у вези са истрагом убиства Луке Јовановића

Представљамо вам најочигледније нелогичности у вези са истрагом убиства Луке Јовановић.
Лука Јовановић (21) страдао је на Бранковом мосту 25. јула док је покушавао да поправи аутомобил. Јавност је за овај случај сазнала тек када је Лукин отац, Бојан, започео тихи протест на месту несреће држећи фотографију свог покојног сина. Медији 3. августа објављују фотографију Лукиног оца како стоји на мосту.
Лукин отац одлучио је да протестује јер полиције за десетак дана није успела да пронађе убицу његовог сина.
Полиција од тог тренутка почиње интензивно да трага за Лукиним убицом и случај добија све више медијског простора.

Зашто полиција одмах није почела интензивно да трага за убицом? 

Где је снимак? 
Тихом протесту оца Луке Јовановића придружили су се родитељи Огњена Трипковића, ког је у Цвијићевој улици у Београду усмртио возач под дејством алкохола.
Огњенови родитељи су, носећи мајице са натписом „До кад ће пијани возачи да нам убијају децу?” медијима изјавили:
- И у нашем случају је корумпирана полиција сакрила снимак и починилац никад није ухапшен иако знамо да снимак несреће постоји. (Блиц, 10.8.2014, вест објављена у 17:19)
Истог дана, 10. августа, неколико сати од објављивања изјаве Трипковића, „Блиц” објављује пар секунди видео снимка лошег квалитета на којем се види аутомобил „мини кантримен” како прелази раскрсницу. То је наводно „аутомобил смрти”.
Наченик београдске Управе криминалистичке полиције, Небојша Марковић, изјавио је 10. августа да је, уз сагласност тужилаштва новинарима поделио снимак аутомобила.
Он је рекао да су „снимци са којима полиција располаже неупотребљиви зато што једна камера бележи саобраћај у жутој траци и далеко је од места удеса, док друга, која бележи преласке возила кроз црвено светло, аутоматски бележи само оне који не поштују светлосну сигнализацију”.
Шта смо добили објављивањем неколико секунди снимка лошег квалитета? Највероватније да се јавност смири.
Прочитај: ОТКРИВАНО: Нема потернице за Марком Милићевом на сајту „Интерпола”
Камере снимају прекршаје, али убиства не?
Медији 11. августа јављају да полиција као доказе поседује ретровизор, делове браника, део мигавца и нејасан снимак саобраћајне камере.
Грађани већ 12. августа организују протест под називом „Ко штити Лукиног убицу?”
На друштвеним мрежама се већ увелико поставља питање како је могуће да се на снимку камера на Бранковом мосту не види регистрација „мини мориса” којим је Лука усмрћен.
Многи од њих објавили су на интернету прекршајне казне које су им на кућну адресу уредно стизале захваљујући камерама које је требало да помогну и у Лукином случају. Због тога сумњају да неко у полицији упорно крије да је у питању „татин син”.
На снимку који је забележио несрећу види се како „мини кантримен” удара Луку Јовановића и великом брзином се удаљава с места несреће, али се не виде таблице на возилу. Други снимци, на којима је то возило забележено, нејасни су, пише „Блиц”
„Блиц” је 15. августа обавио текст у којем преносе њихова сазнања након посете просторијама полиције где се надзиру сигурносне камере.
- Може се наслутити да возач зна где има камера, да познаје град. Таблице нису снимљене, али је пронађен серијски број аутомобила, рекао је један од полицајаца.

Све саме случајности. 
Полиција фотографисала демонстранте на мосту
Медији 13. августа јављају да се тог дана окупило нешто мање од стотинак грађана, а приметно је било драстично појачано присуство полиције, која је и фотографисала неке окупљене.
Случајност или не, али појачано присуство полиције и фотографисање демонстраната примећено је дан након што су грађани на Бранковом мосту раширили транспарент „Ко штити Лукиног убицу?”
Случај „Таблоид”: Жена Владе Дивца је убица Луке Јовановића
Магазин „Таблоид”, лист против мафије, како себе описују, 14. августа објављује „ванредни” чланак на њиховом интернет сајту у којем пише да је убица Луке Јовановића супруга Владе Дивца, Снежана Дивац.
„Таблоид” се позвао на изворе у полицији. У тексту пише:
- Према изворима Таблоида из српске полиције, госпођа Дивац је исте вечери успела да избегне потери, али су је полицијски службеници Управе полиције за град Београд идентификовали. Он је после удеса позвала Ивицу Дачића, потпредседника Владе Србије, и бившег министра унутрашњих послова, и од тада београдска полиција муку мучи како да прикрије убиство, а да ипак, пронађе жртву, коју ће извести на суд.
За два дана, полиција би могла да заврши монтирање случаја, и понуди јавности извршиоца, који није погазио Луку Јовановића.
Писање „Таблоида” осудиле су новинарске организација. Снежана Дивац је демантовала да је она убица Луке Јовановића, чак је објавила и фотографију његов „минија” како стоји паркиран у гаражи.
Писање овог листа демантовали су још и Ивица Дачић и Небојша Стефанови.
Зашто овај лист, уредник и аутор текста нису кажњени због пласирања нетачних информација у јавности?

Дан када је министар све обелоданио 
У понедељак, 18. августа, министар унутрашњих послова, Небојша Стефановића, на конференцији за новинаре саопштава да се убица Луке Јовановића зове Марко Милићев и да се налази у Турској.
Стефановић је тада изјавио да је ухапшено још шесторо сумњичених.
- Сувозач у колима, за којима се још увек трага, била је Дана Маневски, другоосумњичени је Братислав Весовић, рекао је министар.

(О осталим саучесницима у наставку чланка) 

Стефановић је додао да „ускоро очекује хапшење Милићева” који је са својим пасошем побегао у Турску. Према његовим речима, Милићев је преко границе прешао са „минијем”.
Он је тада додао да се за аутомобилом трага и да се верује да је украден.
Иначе, Милићев је одавно познат полицији због низа кривичних дела, а сумња се да је припадао одређеној организованој криминалној групи са Звездаре која се бави диловањем наркотика, рекао је министар, а преноси „Блиц”.
Зашто је министар изнео ове осетљива податке истраге имајући у виду то да тада није била подигнута кривична пријава, нити расписана потерница, нити се знала тачна локација осумњиченог?
Марко Милићев нестао након што га је министар прозвао
Само дан након што је министар унутрашњих послова објавио име осумњиченог за убиство Луке Јовановића, медији, 19. августа, објављују информацију да је Милићев нестао у Турској.
Јавност почиње да осуђује министра Стефановића јер је својим изјавама узроковао да Милићев побегне.
„Курир” затим објављује вест под упитником да је Милићев побегао у Русију.
Дневни лист „Ало!” такође објављује вест под упитником да је Милићев побегао на Тајланд.
Медији преносе да је 19. августа за Милићевим расписана црвена Интерполова потерница, након што је у медијима истог дана објављена информација да је он нестао из Турске.
Међутим, „Курир” у хронолошком поређењу догађаја, напомиње да је Милићев из Турске нестао још 13. августа. Да ли је „Курир” можда желео да скине одговорност са Стефановић објавивши да је Милићев нестао и пре него што је министар изнео његово име у јавности?
„Курирово” писање о бекству Милићева нема смисла.
Хладнокрвност Марковог оца, промена презимена, фиктивна жена у Америци, збуњена мајка
Дневни лист „Блиц” 19. августа објављује интервју са оцем Марка Милићева.
- Немам појма ни где је ни шта је, ја више не разговарам са њим, рекао је Марков отац, а преноси „Блиц”.
- То је било све што нам је јуче, када смо га затекли испред породичне куће на Палилули, рекао отац Марка Милићева (33) неколико сати пошто се прочуло да је његов син убио Луку Јовановића (21). Био је миран, као да се одавно помирио да нема сина. Марко Марковић (33) из Београда, који је највероватније због ранијих сукоба са законом променио презиме у Милићев, пише „Блиц”.
„Блиц” је објавио наводну фотографију Марковог оца, али не и његово име.
Марко има два пасоша – један на име Марко Милићев, а други, чији је нестанак пријавио прошле године пре промене презимена, на име Марко Марковић.
Презиме Милићев преузео је од супруге Наде са којом се венчао 25. септембра 2013. године, а презиме је променио 18. октобра, пише „Блиц”.
- Марко је пре годину дана одлучио да промени презиме, па се фиктивно оженио и узео презиме супруге, за коју се претпоставља да се у овом тренутку налази негде у Америци, каже извор „Курира”. (Курир, 22.8.2014)
Према писању „Курира”, мајка осумњиченог Милићева, Мирјана, изјавила је да уопште нема појма да јој је син променио презиме.
- Нисам знала ни да је презиме променио. Не знам где је. Само ми је рекао да иде на годишњи одмор. Па он није возио „минија”, него неки бели ауто, изјавила је његова мајка, Мирјана Марковић (Курир, 19.8.2014)
Жена не зна како јој се презива син, али зато зна који аутомобил вози?

Ко је све ухапшен? 

Небојша Стефановић је 18. августа објавио следећа имена ухапшених саучесника: 

Братислав Весовић 
Никола Лепен 
Тамара Богдановић 
Милица Новаковић 
Саша Јанковић (таксиста) 
Дана Маневски 

Они се сумњиче за помагање Милићеву приликом прикривања злочина и бекства из земље. Дакле, то је тих шест ухапшених о којима медији пишу од 18. августа.
Међутим, тужилац Трећег основног тужилаштва, Борис Павловић, објавио је 20. августа имена људи који су ухапшени и којима је одређен притвор.
Павловић је за Танјуг изјавио да је због опасности да ће утицати на сведоке и да би могли да понове кривично дело притвор одређен:

Братиславу Весовићу 
Бојани Петровић 
Николи Лепену 
Дани Маневски 
Тамари Богдановић 
Милици Новаковић 

Ко је Бојана Петровић? Министар њу није споменуо 18. августа на конференцији. Укључујући таксисту Сашу Јанковића који је ухапшен 18. августа, то је онда седморо осумњичених, зар не?
О Бојани Петровић се у медијима веома мало пише јер је, према писању медија, одлучила да се брани ћутањем.
Осумњичена Бојана Петровић је одмах након несреће отишла даље у провод у клуб „Фристајлер”. Занимљиво је да је, осим што се бранила ћутањем и тиме заштитила Милићева, одбила да открије и неке личне податке као, на пример, с ким живи у ванбрачној заједници. (Блиц, 21.8.2014)

Опречне изјаве у медијима: Ко је уопште био у аутомобилу у тренутку несреће? 
Осврнимо се на неколико медијских текстова у којима се наводи ко је тачно био у аутомобилу са Марком у тренутку несреће.

Прво, извор „Блиц” је 17. августа, након прегледања снимка са камере из Савамале, изјавио следеће: 
- Оно што са досадашњих снимака може да се закључи је да је осим возача још једна особа била на задњем седишту, док је сувозачево седиште било празно. (Блиц, 17.8.2014)
Министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, изјавио је 18. августа на конференцији за новинар:
- Сувозач у колима, за којима се још увек трага, била је Дана Маневски, другоосумњичени је Братислав Весовић, рекао је министар. (Блиц, 18.8.2014)

Неименовани извор „Курира” 20. августа изјављује следеће: 

- У „кантримену” Марка Милићева били су Дана Маневски, Тамара Богдановић, Милица Новаковић, Бојана Петровић и Никола Лепен. (Курир, 20.8.2014)

Неименовани извор „Курира” 20. августа изјављује следеће: 
- У „кантримену” Марка Милићева били су Дана Маневски, Тамара Богдановић, Милица Новаковић, Бојана Петровић и Никола Лепен. (Курир, 20.8.2014)

Извор „Блица” 20. августа још додаје: 
Њих три (Богдановић, Новаковић и Маневски) су биле у „мини кантримену” са Милићевим када је убијен Лука Јовановић. Њима је, као и још тројици помагача одређен притвор од 30 дана. (Блиц, 20.8.2014)

Дакле, шта смо сазнали до сада из медија? 
Марко Милићев је био за воланом (опште познато), Дана Маневски је седела на сувозачевом месту (изјавио министар), а према речима неименованог извора „Курира” у аутомобилу су били још и Тамара Богдановић, Милица Новаковић, Бојана Петровић и Никола Лепен.
Дакле, то је ШЕСТОРО одраслих људи који су се у тренутку несреће налазили у МИНИ морису.
Другарице се не сећају да су учествовале у убиству
Посебно су интересантни први искази Маркових другарица које су се налазиле у „аутомобилу смрти”.
- Оне су у својим првим исказима тврдили да нису виделе само несрећу, иако су биле у „кантримену”. Испричале су да су само чуле ударац и да наредне две недеље нису схватиле да су биле актери несрећа у којој је настрадао Лука Јовановић. Када су коначно све повезале, наводно су се толико уплашиле да нису смеле да пријаве Марка Милићева, преноси „Блиц”.
Извор „Блица” каже да су девојке „биле дрске и да је било јасно да прећуткују неке ствари”.

ЈОШ НЕКОЛИКО НЕЛОГИЧНОСТИ

Скривао га таксиста 
18. августа по први пут сазнајемо да је један београдски таксиста, Саша Јанковић, помагао Милићеву да сакрије аутомобил од камера.
Саучесници Марка Милићева, након несреће су се поделили и неколицина њих је прешла у такси, уз који је паралелно возио Лукин убица, како га камере не би снимиле, преноси „Блиц”.
Судећи по досадашњим информацијама, Марко Милићев је изразито интелигентан човек који као да је планирао убиство Луке Јовановића па је водио рачуна о свему или се на такав начин скривао и раније.
Збуњени родитељи осумњичених – не знају шта има деца раде и куда се крећу
Мајка Дане Маневски (23), која је седела на сувозачевом месту, изјавила је за „Курир” следеће:
- Па да, живим овде, али не знам ништа, заиста не знам шта ми је ћерка радила у Београду, било је све што је рекла. (Курир, 19.8.2014)

Мајка Тамаре Богдановић (23) изјавила је следеће за „Курир”: 
- Заиста немам коментар, молим вас. Довољно је тешко све што се десило том дечку, који је настрадао ни крив ни дужан. Молим вас, пустите правосуђе да одради своје. И, ако некако можете, изјавите у име породице Богдановић саучешће породици тог настрадалог дечка Луке. (Курир, 19.8.2014)
Лукини другови сумњу да полиција јури правог човека
Пријатељ Луке Јовановића, Урош Анђелковић, изјавио је за „Блиц” да се нада да полиција јури правог човека.
- Могу само да се надам да не јуре погрешног човека. Претпостављам да ће се он сада трудити да умакне полицији, али волео бих да га што пре ухвате, рекао је Урош за „Блиц”.
Да ли је Милићев на Тајланду или не?
Дневни лист „Ало”, позивајући се на изворе из полиције, после бекства из Турске отишао је највероватније на Тајланд.
- Наши истражни органи, како сазнајемо, имају информацију да се Милићев тренутно налази у тој земљи, али не и када и како је тамо доспео, наводи извор „Ало!”
„Мини” је уствари исечен на делове
Упркос сталним напорима полиције да открије где је сакривен „кантримем” који је возио Марко Милићев, још нема никаквог помака, пише „Ало!”
-Сумња се и да је аутомобил исечен и да су делови продати на више ауто-отпада. Ипак, нећемо одустати док не пронађемо неки конкретан траг који би указао на то шта се догодило са „минијем”, рекао је извор из полиције за „Ало!”
Подсетимо се изјаве Стефановића у којој тврди да је Милићев прешао границу са „минијем”.
Милићева полиција заустављала после убиства
Према писању „Курира”, Милићева је десетак дана после убиства зауставила саобраћајна полиција.
Марко Милићев (33), десетак дана после убиства Луке Јовановића, заустављен је у рутинској контроли саобраћајне полиције у Београду, а док су га саобраћајци легитимисали, он се од страха умокрио, преноси „Курир”.
Милићев је, како сазнаје „Курир”, заустављен док је био за воланом „аудија ТТ” страних регистрација.
Случај убиства Луке Јовановића представља прави фијаско за државу, када узмемо у обзир све ове нелогичности и медијске спекулације засноване на „неименованим изворима” из државних органа.
Међутим, да министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, није у јавност изашао са именом Марка Милићева, овакав скандал би се свакако спречио.
Хоће ли тај човек одговарати и за плагијат и за нарушавање и отежавање истраге убиства Луке Јовановића?
Феб. 2014. у центру Бг брутално убијена председница „Кола српских сестара” и јел неко приведен, јел ангажован ФБИ?…Дец. 2013. убијена у саоб. несрећи породица Медић осуђеника „Шкорпиона” и шта би са пијаном „безименим” убицом трочлане породице? 2008. у центру Бг на протесном скупу против изручења Р. Караџића хагу, убијен Србин борац РСК јел ко приведен, суђен…НИКО? Да ли смо сви исти пред законом? Наравно да НИСМО. Како објаснити одједном прво тронедељно ћутање па онда огромну медијску ларму која прати „јурење омрзнутог” убице ( а не осумњиченог за удес са смртним последицама )…па да се посетимо недела сина жељка митровића….биће да јуре погршног „омрзнутог убицу члана омрзнутог земунског клана” да се скрене пажња са неке „вип” личности под протекторатом окупационе амбасаде. Шта би са покушајем убиства Николе Алексића ове године? Оборио човека са бицикла, оставио у бесвесном стању и побегао!? Да га је убио, истрага и њени резултати били би ИСТИ. Свачија је ово земља, само србинова није, „чудимо” се хагу, а шта је то другачије или боље у

НЕМОЋ ПУТИНОВИХ САВЕТНИКА ИЛИ ЛЕКЦИЈЕ ИЗ ПОСЛЕДЊИХ НЕДЕЉА

МИХАИЛ ХАЗИН
Хитно су нам потребне есенцијалне промене у кадровској политици
Правилан рад сваког политичара у техничком смислу огледа се у дефинисању главног задатка који у датом тренутку мора да реши по сваку цену. Укључујући и то да погорша ситуацију на неким другим пољима. САД могу бити добар пример: када задају себи циљ, оне се не заустављају док га не остваре. Понекад се циљ погрешно зацрта, али то је сасвим друга прича.
Руска реалност има више страна. Конкретно говорећи, никад није довољно само то да се јасно разуме шта је потребно да се жртвује за циљ. Неопходно је присилити оне који држе неопходне ресурсе за жртвовање као да су им лично власништво да то стварно и жртвују. Заправо, такав проблем постоји широм света, али он се решава консензусом, а они који се томе успротиве бивају изложени ризику. У Русији ту одлуку доноси једна особа, која може бити и омражена међу ширим масама, примораним да пате због тих одлука, и да немају разумевања за одлуке које се доносе.

ГОРЕ НЕГО У СССР
То је уствари само елеменат злогласног „грађанства“, овај пут, међутим, се то односи само на елиту. Ако елитна групација не може да постигне консензус на локалном нивоу, онда чак и беспрекорно деловање првог човека може да заврши у блату. Успут речено, и Стаљин – који је редовно окупљао своје другове у одређеним политичким моментима на „седељкама за округлим столом у својој дачи“ – то је савршено разумео. Ипак, позната је прича о једном научнику који је изложио неку своју понуду Стаљину, на шта је овај одговорио: „Слажем се са вама, али ја ту не могу ништа да учиним, јер моји посланици то неће прихватити“.
Данашња ситуација је гора него што је била у Совјетском Савезу. Разумем, додуше помало, како се доносе одлуке у Кремљу и разумем те људе који доносе одлуке, поготово у сектору привреде. Не знам шта Путин дискутује с њима, али исто тако савршено разумем да су те дискусије бесмислене. Ти људи пре свега немају целокупну слику привреде у својим главама, и, друго, они су ангажовани у очувању бретон-вудског економског и политичког модела Русије. Деведесетих година било је могуће расправљати из те позиције, али је и тада, у најмању руку, било неразумно. Данас, кад је све другачије, немогуће је одржати такав систем у животу, али људи који немају своје мишљење једноставно не могу ни да га промене.
И Путин, колико год био критикован, највероватније разуме размере промена које се догађају у свету. Он може правити добре и лоше одлуке (на пример, још не разумем како протумачити његов последњи мирољубиви говор на Криму), али он не може да их доноси заједно са својим саветницима. Зато што је вероватно да ће исти ти саветници те планове изложити Западу, јер су углавном незадовољни тиме што се њихови савети не слушају и што је, стога, њихова позиција потпуно бескорисна.
Напомињем да се Путин с правом може критиковати због своје кадровске политике. Може се, на пример, рећи да је поставио „чудаке“, али има ту и других ствари. Пре свега треба рећи да су се многи људи нашли на политичкој сцени много пре њега (као што су Шувалов [1], Набиулина [2], Волошин [3]). Друго, Путинова позиција се подудара са његовим положајем. А, треће, чак и најоштрија особа у интелектуалном смислу која ради у ригидном административном систему мора или да напусти своје личне ставове или да напусти систем. И није питање како се понашати унутар постојећег управног система, већ како променити систем. И то је, наравно, задатак, али на много вишем нивоу.
putinsaradnici

ПРОБЛЕМ ИЗВРШНОГ КАДРА
Желео бих да изнесем још једно гледиште. Чак и кад је циљ изабран и кад су жртве прихваћене (у овом случају то су наше контрасанкције, које су више него очигледне), могуће је не направити грешку. На пример, што се тиче куповине хране од САД и ЕУ, није санкционисана роба која је већ плаћена и увезена у Русију. Зато што је то сада наша роба (немамо коме да је вратимо, а и нико нам не би вратио новац) и стога се није потребно иритирати тиме.
Било би могуће решити такав проблем за три минута, али за првог човека то није ни требало да буде проблем. Он није ни требало да се бави тим питањем, а његови подређени нису то решили како треба – неки из чисте глупости, неки из страха од сукоба, а неки су стварно имали добру намеру, али нису успели. И то је све лоше. У теорији ово питање, као и нека друга, морало је да се усвоји у уредби о контрасанкцијама, али то очигледно није урађено.
Сама ситуација показује да је квалитет административног особља низак. О томе сам давно говорио, али, на крају крајеву, то је само мој став. Став стручњака.
Наша земља је у много тежој ситуацији него САД. Ми не можемо да бирамо циљ и да га реализујемо на рачун свих расположивих ресурса. И то није јасно дефинисано. Наши стручни институти, за разлику од америчких, постоје чисто pro formae. Ради се о експертима, и, што је експерт на „вишем нивоу“, виша је и његова „стручност“. Јасно је да такав приступ не води никаквом конкретном успеху, и све почиње у зависности од позиције у хијерархији на којој се налази највиша особа. Ако та особа разуме проблем и ангажује праве људе да га реше, онда можда може и да успе. У супротном нема никаквих шанси за успех.
Овде се ради о голим чињеницама. Дакле, могуће је изнети читаву лепезу таквих прича. А последице су веома јасне: по Русију су опасни ти стручњаци независни од политичке линије. Па чак и да се циљ добро изабере, извршни кадар може упропастити оно што су политичке структуре направиле. Хитно су нам потребне есенцијалне промене у кадровској политици. То је закључак који смо извукли из последњих догађаја.

Вучић: Србија неће подстицати извоз у Русију, послушаћемо ЕУ

Београд – Премијер Александар Вучић је рекао да Србија поштује ЕУ, да озбиљно схвата поруку из Брисела, али да није угрожена због трговинских односа са Русијом.
Више пута је истакао да ће се Србија понашати према свим препорукама, да неће подстицати извоз у Русију, али и да јој неће уводити санкције.
Премијер је прецизирао и да Влади није упућен демарш, већ нижа форма, ед мемоар, у ком се износи став да би субвенцјие, државни кредити или гаранције за извоз у Русију били посматрани као „нефер и непријатељско понашање”.
„Пре два дана у Обреновцу ми је уручен ед мемоар од заменика шефа Канцеларије ЕУ у Београду Оскара Бенедикта у којем се Влада Србије обавештава да би требало да се уздржимо од било каквих мера подржавања извоза у Русију. Став је да не би требало да суштински или значајно проширимо српски удео у извозу на руско тржиште, замењујући извоз земаља ЕУ”, рекао је Вучић.
Вучић је рекао да Србија то схвата на веома одговоран начин и да ће одговорно поступити.
„Грађани Србије могу да буду мирни и спокојни и треба да знају да Србија ничим ни на који начин, иако се налази у тешкој политичкој ситуацији, нелакој економској ситуацији, није било чиме угрожена. Ми да заустављамо производњу и извоз нећемо, али нећемо ни да уводимо нове субвенције”, рекао је Вучић.
Он је рекао да нема потребе да Србија даје додатне субвенције за извоз наше робе у Русију.
„Поштоваћемо жељу ЕУ, то је наш стратешки циљ, дакле чланство у ЕУ је нешто што смо говорили и у изборној кампањи, за то су се определили грађани Србије, то је њихова воља и политика владе. Нећемо уводити санцкије Русији јер је и то политика владе и моја лична политика коју сам представљао у изборној кампањи. Наш стратешки пут је пут у ЕУ и ми због Србије и наших грађана морамо да сачувамо и добре и пријатељске односе са Русијом”, рекао је Вучић.

Tomi Lijež preči od Cera

Na zvaničnom sajtu predsednika Srbije kao jedna od centralnih fotografija stoji grupni portret šefova evropskih država kada su se početkom avgusta okupili u Liježu na komemorativnoj svečanosti povodom nemačke invazije na Belgiju i otvaranja zapadnog fronta. Među predsednicima i krunisanim glavama u prvom redu je i Tomislav Nikolić.
Jubilej slavne bitke obeležen bez predsednika Srbije
Predsednika Srbije, međutim, nije bilo pre dva dana u Tekerišu, na centralnoj državnoj manifestaciji kojom je obeležen vek od Cerske bitke, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. Njegovo odsustvo je tim uočljivije jer su upravo ceremonijalni događaji u slavu prošlosti deo radnih obaveza šefa države.
Nezvanično, predsednik Nikolić se ovih dana odmara u Turskoj.
Za istoričara Čedomira Antića, odsustvo predsednika nije sporno.
- Mislim da ima pravo da ide na godišnji odmor, osim ako je u pitanju vanredna situacija u zemlji - komentariše Antić.
Iako niko ne spori pravo šefu države da ide na godišnji odmor, postavlja se pitanje da li je njegov kabinet napravio propust kada je sastavljao spisak obaveza ovoga leta, pa je izostavio obeležavanje Cerske bitke iz agende predsednika? Pres služba predsednika Srbije "Vestima" nije prosledila odgovor na pitanje zašto je Nikolić izostao sa ceremonije polaganja venaca cerskim junacima.
Etnolog Dragomir Antonić smatra da u izostanku šefa države ne treba tražiti skrivene poruke i da se verovatno radi o protokolu.
- Nisam upućen u državni protokol, ali mislim da treba proveriti da li na ovakvim svečanostima državu predstavlja ili predsednik države ili predsednik Vlade. Verovatno je ranije postignut dogovor da to ovog puta bude premijer Vučić - komentariše Antonić, koji se i sam tog dana nalazio na Ceru, ali na liturgiji koju je u jutarnjim časovima služio patrijarh Irinej u novoj crkvici brvnari posvećenoj cerskim junacima.
Antonić ostavlja mogućnost da će se predsednik naći u glavnoj ulozi kada pred kraj godine Srbija bude obeležavala vek od Kolubarske bitke, još značajnije pobede srpske vojske, predvođene slavnim vojskovođom vojvodom Živojinom Mišićem.

Неморална Европа учи Србију шта је то морал

Таман када се цела Србија са оправданим разлогом понадала да ће после руског протеривања европских производа искористити велику шансу која јој се пружа и повећати свој извоз на то тржиште, одмах су из Европске уније стигле претње Србији да не сме да се обогати у насталој ситуацији, зато што по мишљењу бриселских чиновника - то није морално. Обузет неверицом да чујем оно што чујем, у истом трену сам се у чуђењу запитао – Европа? Морал?
Зар је могуће да неморална Европа учи Србију шта је то морал? Пуно је примера на којима се може доказати да се Европска унија у протеклим годинама тешко огрешила о Србију, и то чак не показујући ни најмањи знак кајања, али у непрегледном низу разлога због чега би се Европа могла назвати неморалном, довољно је издвојити само онај који се тиче бомбардовања Србије и насилног отимања Косова, у чему је свој несебични допринос дао и велики број европских земаља уз сијасет циничних образложења.
Све је то на најбољи начин објаснио председник Русије Владимир Путин, када је на годишњој конференцији за новинаре у Кремљу, у фебруару 2008. године пред читавом светском јавношћу дословно од речи до речи рекао да је „једнострана подршка независности Косова неморална и супротна важећем праву”, те је затим још додао – „статус Косова као неотуђивог дела Србије одређен је Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Све чланице Светске организације су дужне да се тога држе”. А на крају се Путин са гневом обратио неморалној Европи - „Зар вас Европејце није срамота да уопште баратате са таквим двојним стандардима? Кажу нам – Косово је посебан случај. То је обична лаж, а не посебан случај”, закључио је руски председник своје мишљење на ту тему. Иначе, красноречива буквица коју је Путин тада одржао западним лицемерима је и даље доступна на интернету, па се тако на сајту Јутјуба свако може уверити у снагу његове аргументације.
Штавише, слично мишљење о неморалу Европске уније је стигло сасвим недавно, и то овог пута из Израела, па није згорег да видимо шта је по том истом питању имао да каже посланик у тамошњем парламенту који се зове Израел Хасон. Наиме, тај израелски парламентарац је поводом растућег антијеврејског расположења у Европи поручио да Запад нема право да се позива на морал, а то је сликовито објаснио овим чињеницама - „NATO је бомбардовањем убио 5.000 цивила на Косову само зато што је био увређен, а 27.000 ирачких цивила убијено је током бомбардовања приликом америчке инвазије. И зато они не могу да нам причају о моралу”, одбрусио је тај израелски посланик пред страним амбасадорима.
Међутим, оно што Владимир Путин, а такође и други политичари и парламентарци широм света смеју да кажу Европи по питању њеног неморала, који је иначе највише дошао до изражаја на Космету - чини се да не сме нико у самој Србији. Зато је и могуће да из Брисела стигне таква скандалозна и бахата претња Београду, позивајући се управо на морал и солидарност - да Србија не сме искористити руске узвратне санкције Европској унији да би на руском тржишту заузела место које су до сада држали њени произвођачи хране. И мада је врло упитно да ли ће српски званичници имати снаге да скрену пажњу бриселским чиновницима на одсуство морала у њиховим сопственим поступцима, нема сумње да ће многи људи у Србији сами да се спонтано присете старе српске изреке која описује баш такву особу која се гласно позива на морал, иако га ни сама не поседује. Дакле, познајући просечног Србина, он ће поводом овог најновијег захтева из Брисела вероватно да одмахне руком и тихо каже – „Ко о чему, Европа о моралу”.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_08_21/Nemoralna-Evropa-uchi-Srbiju-shta-je-to-moral-9700/

ЕУ Србији: Не можете да извозите у Русију, то је наше тржиште!

Брисел – ЕУ очекује да земље кандидати, међу којима и Србија, не искористе руске узвратне санкције ЕУ да би преузели место европским извозницима хране на руском тржишту
Европска унија очекује да земље кандидати које преговарају о чланству у ЕУ, укључујући Србију и нарочито Турску, као ни Бразил, Аргентина, Уругвај, Швајцарска и други не искористе руске узвратне санкције ЕУ да би преузели место европским извозницима хране на руском тржишту.
То су јасно ставили до знања шефови дипломатија ЕУ на заседању прошлог петка, иако се, гледано са чисто правног међународног становишта, од кандидата за чланство не може тражити да зауставе своје компаније, извознике хране, које би желеле да удовоље већој потражњи руских партнера, рекли су агенцији Бета извори у Европској комисији у Бриселу.
Међународни дипломатски званичници у Бриселу су Бети пренели да су у „ЕУ помало затечени и љути на све кандидате за чланство, јер сматрају да је уздржавање од преузимања тржишта европским извозницима у Русију такође ствар солидарноси и заједничких вредности”. Они зато примећују да ће „следећи пут кад ЕУ буде требало да искаже солидарност са земљама кандидатима, имати на уму и какву солидарност су оне показале према ЕУ, кад је њој било потребно”.
Званичници у Комисији су хтели да нагласе да је то „више питање морала и солидарности” с ЕУ, уз опаску да су министри ЕУ поручили да је циљ европских санкција Русији да се „хитно издејствује политичко, одрживо решење” за украјинску кризу.
И, како су образложили, „да би се обезбедило јединство међународне заједнице и одржало међународно право, Европска унија очекује да се треће земље и кандидати за чланство уздрже коришћења нових трговинских прилика које се отварају увођењем ових мера” .
У анализама медија и званичника ЕУ је закључено да ће помало неочекиване руске узвратне санкције изазвати штету од више стотина милиона евра произвођачима у Унији, па је прављена и рачуница на којим тржиштима би Русија могла наћи замену за ту храну из ЕУ.
Тако је у шпанском листу Паис освануо наслов који сугерише да ће шпанска чувена „серано” пршута бити замењена „српском печеницом” и другим „по квалитету познатим српским сухомеснатим производима”, како је у чланку објаснио један увозник руске хране.
Европска комисија је јуче одобрила надокнаду од 125 милиона евра да би се бар делом обештетили они производјачи воћа и поврћа из ЕУ, највише Пољаци, Литванци, Бугари и Холандјани, којима је сада онемогућено да извозе на руско тржиште.
Следиће и мере за обештећење произвођача меса, месних прерађевина и рибе из ЕУ, а у Европској комисији су Бети пренели да је забрињавајуће и то што је уочљиво да и моћни произвођачи хране у Турској, кандидату за чланство, увелико уговарају знатно повећање продаје на руском тржишту.
Земље ЕУ су прошле године извезле у Русију храну и друге пољопривредне производе у вредности од 11,8 милијарди евра, а од тога је Немачка извезла те робе у вредности од милијарду и 600 милиона евра, Холандија милијарду и по, а Пољска 1,2 милијарде евра.
Критике, иако ту не може бити захтева за „солидарност” или „моралне разлоге” као кандидатима за чланство, упућене су и Аргентини, Уругвају, Бразилу, великим извозницима меса и других пољопривредних производа који ће несумњиво имати велике користи од руских противсанкција ЕУ.
Швајцарска је ставила до знања да неће прихватити понуде неких произвођача из ЕУ да преко њених компанија пољопривредни производи из европске двадесетосморице ипак буду пласирани на руско тржиште.
Али, швајцарски произвођачи сира и кафе, нарочито, уверени су да ће осетно повећати извоз у Русију.
Европска унија располаже фондом од 420 милиона евра за хитну помоћ пољопривредницима који би претрпели наглу штету, што ће свакако бити искоришћено, јер руска забрана увоза обухвата све месне производе, рибу, млеко, воће и поврће из ЕУ, САД, Канаде, Аустралије и Норвешке, које су јој најпре увеле економске санкције. 

Ahtisari rekao „Srbi su los narod”a mi ništa na to

U zadnjoj emisiji Cirilaca kod Marica bio je gost Dusan Batakovic, istoricar i diplomata. Sve sto je pricao veoma je realno i skoro 100% istinito. Između ostalog rekao je da je Ahtisari na jednom skupu rekao „Srbi su los narod” i nasi tadasnji zvanicnici predvodjeni Tadicem i Jeremicem uopste nisu smatrali da je potrebno zbog tako izrecena uvrede celom narodu da reaguju kod OUN i tako su dozvolili da taj fasista i rasista genocidni Ahtisari dobije Nobelovu nagradu za mir. Zaista koliko su nam zla naneli taj Tadic i Jeremic pa to je strasno. Evo ako neko nije slusao tu emisiju ne bi bilo loše da cujete jer stvarno je covek imao šta da kaže a i realan je 100%.

https://www.youtube.com/watch?v=TfYdyKgOnDo

Америка у страху од грађанског рата!

ФEРГУСOН – Полициjа jе употребила сузавац да би растерала демонстранте у Фергусону, где не престаjу напетост и нереди због убиства црног тинеjџера Mаjкла Брауна, коjег jе усмртио бели полицаjац пре девет дана.
Америка у страху од грађанског рата!
Четири дана букте расни сукоби у Фергусону (Фото: humanevents.com)
Полициjа у опреми за разбиjање демонстрациjа уз подршку оклопног возила и хеликоптера коjи jе надлетао демонстранте наjпре jе затражила од око 100 окупљених да се разиђу, пренела jе агенциjа AФП.
Пошто се демонстранти нису разишли, полициjа jе употребила сузавац и наjмање двоjе људи jе ухапшено, а jедан полицаjац рекао jе да су се чули и насумични пуцњи.
Национална гарда распоредила jе своjе снаге у понедељак у Фергусону како би се вратили мир и ред на улице Фергусона.
Патолози коjе jе унаjмила Браунова породица саопштили су у понедељак да jе у младића пуцано наjмање шест пута, укључуjући и два поготка у главу.
Због свакодневних протеста, сукоба и нереда ноћу у Фергусону, гувернер Mисуриjа Џеj Никсон позвао jе Националну гарду, подсетила jе Француска агенциjа.
И у другим америчким државама и градовима становници афроамеричког порекла најавили су окупљања и демонстрације па се страхује од избијања немира у целој САД а на друштвеним мрежама се помиње чак и могућност „мини граћанског рата”! 

Dolijali, najzad i oni

Posle trudnica, porodilja, penzionera, najzad su i oni dosli na red.
E necete se vise siriti po obdanistima.
BG ukida skoro sve popuste za vrtić
Beograd -- Grad Beograd usvojio jo novi Pravilnik o regresiranju, kojim se ukida većina osnova za regresiranje boravka dece u beogradskim vrtićima.
Po novom pravilniku, više neće važiti popust od 20 odsto po detetu kada dvoje i više dece boravi u vrtiću, već će taj popust važiti samo za drugo dete.
Takođe, ukida se popust od 10 odsto za kupovinu prvog stana, kao i popust u istom odnosu za podstanare.
Neće važiti ni popust od 20 odsto za umanjenje prihoda porodici sa detetom obolelim od bolesti kao što su: kongenitalne malformacije, deformiteti i hromozomske abnormalnosti , bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, duševni poremećaji i poremećaji ponašanja, bolesti nervnog sistema, bolesti cirkularnog sistema, neoplazme i dr., nezavisno od toga da li to dete koristi usluge predškolske ustanove.
Ukida se i popust od 50 odsto za prvo i drugo dete za roditelje koji imaju trojke, četvorke i duple blizance.
Takođe, pravo na umanjenje troškova može se ostvariti samo po jednom od osnova koji je najpovoljniji za korisnika usluga.
Rešenja doneta prema prethodnom Pravilniku važe do kraja isteka roka rešenja.
Na sajtu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu je istaknut Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi a na sajtu Službenog lista grada Beograda je istaknut Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na regresiranje troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi
---------------------------------------
Borba protiv kriminala i korupcije je u punom zamahu a o borbi za natalitet i da ne govorim. Drugovi patriJote, svi vi koji ste bili srećni kada su naprednjaci dosli na vlast, da li se, makar malo, osecate kao budale? 

Два од три уговора са Етихадом мењана непосредно пре изнуђеног објављивања

ЗАШТО ЈЕ ЕВЕНТУАЛНИ РИЗИК ОД ЕВЕНТУАЛНОГ НЕУСПЕХА ЗАЈЕДНИЧКОГ ПРЕДУЗЕЋА ПРЕВАЉЕН НА СРБИЈУ?
Прво на шта мора да се скрене пажња јесте чињеница да су два од три обелодањена уговора потписани само две недеље пре дуго одлаганог и невољног објављивања. Шта је то морало да се сакрије и шта је измењено овим – накнадно сачињеним и објављеним уговорима?
Посебно значајно, можда најважније питање јесте зашто слотови (резервисани временски периоди слетања и узлетања са аеродрома), који су највреднија имовина ЈАТ-а , уопште нису вредновани као реална имовина коју ЈАТ, односно Србије, која се уноси у брак са Етихадом? Груба процена је да је њихова вредност најмање 800 милиона долара
Превише је нејасноћа, спорних, па и несумњиво штетних решења у овом послу, превише је отворених питања да би се све завршило само објашњењима да је ЈАТ био губиташ, па је онда све добро – ма колико лоше било
         ПОД притиском Демократске странке Србије, других политичких странака и најшире јавности да се објаве уговори са Етихадом о продаји ЈАТ-а Влада је објавила:
         - Уговор о улагању потписан 1. августа 2013.
         - Уговор о изменама и допунама уговора о улагању из 2013. потписаног 31. јула 2014.
         - Оквирни уговор о трансакцији потписан 31. јула 2014.
         Овај објављени уговор о трансакцији у потпуности мења Оквирни уговор о трансакцији потписан 1. августа 2013.
         Од једног питања, које је гласило - зашто се уговори не објављују, данас су отворена бројна, врло озбиљна, на која Влада мора да да одговор јавности.
         Чињеница да је ЈАТ правио губитке и да је било оправдано да се прода, није довољна сама по себи да оправда начин на који је то учињено.
         Прво на шта мора да се скрене пажња јесте чињеница да су два од три обелодањена уговора потписани само две недеље пре дуго одлаганог и невољног објављивања. Шта је то морало да се сакрије и шта је измењено овим – накнадно сачињеним и објављеним уговорима?
         1. Зашто се са објављивањем уговора чекало месецима и зашто су уговори мењани и потписани, под притиском јавности, две недеље пре објављивања?
         2. Зашто Влада није објавила оригинални уговор о трансакцији из 2013. године?
         Према Уговору о улагању из 2013. године (поновљено на почетку Оквирног уговора о трансакцији из 2014.), Етихад треба да обезбеди финансирање Ер Србије до 100 милиона долара, од којих је 40 милиона докапитализација, кроз конвертибилни зајам (који се претвара у власништво), док су остатак класични зајмови. За износ од 40 милиона долара, Етихад је стекао 49% власништва над српским авио-превозником.
         3. Зашто није урађена процена вредности ЈАТ Кетеринга?
         ЈАТ Кетеринг је интегрисан у Ер Србију, а да није урађена било каква процена његове вредности. Будући да ово интегрисање представља заправо додатни улог Србије у заједничко предузеће, ова чињеница мора да се има у виду при оцени савесности и одговорности преговарача са српске стране.
         4. Зашто обавезе Србије нису јасно и прецизно дефинисане?
         Србија треба да покрије све евентуално скривене мањкове и губитке до износа од 100 милиона долара. Даља и прецизнија објашњења овог износа нису дата. Србија треба да измири или отпише сва дуговања ЈАТ-а (укључујући и ЈАТ Кетеринг), односно потраживања према ЈАТ-у, настала пре затварања трансакције.
         Такође, да се одрекне свих обавеза које ЈАТ има према Аеродрому Београд (неплаћене аеродромске таксе и сл.) у износу од најмање 13 милиона долара.
         Обавезе Србије се не односе само на период пре конституисања Ер Србије: све обавезе овог предузећа према запосленима, пензије, отпремнине онима који би били проглашени за технолошки вишак у Ер Србији, падају на терет пореских обвезника Србије.
         Поред претходног неодређеног износа, грађани Србије морају дати 82 милиона долара за обртни капитал у периоду 2014-2016. Ово је чиста инвестиција, бесповратно уложена средства.
         Етихад, подсетимо, има обавезу да прати ово улагање Србије, али кроз позајмице акционара, које заједничко предузеће касније мора да врати.
         5. Зашто је целокупни ризик од евентуалног неуспеха заједничког предузећа у крајњем на Србији?
         6. Зашто вредност слотова није узета у обзир приликом израчунавања удела Србије у заједничком предузећу?
         Посебно значајно, можда најважније питање јесте зашто слотови (резервисани временски периоди слетања и узлетања са аеродрома), који су највреднија имовина ЈАТ-а , уопште нису вредновани као реална имовина коју ЈАТ, односно Србије, која се уноси у брак са Етихадом?
         Слотови су преносива права, могу се продавати, уступати и наравно користити за слетања и полетања сопствених авиона. Груба процена је да је њихова вредност најмање 800 милиона долара. Свака сумња у разлоге који су довели до оваквог пропуста је разумљива…
         7. Колика је вредност имовине ЈАТ-а, без слотова, која је унесена у заједничко предузеће?
         Имовина ЈАТ-а која није узета у обзир јесте и већи број вредних некретнина, попут терминала у Загребу и Љубљани, више хотела и других пословних зграда. Вредност ових некретнина се процењује на преко сто милиона евра.​
         Иако по годишту стара, флота ЈАТ-а је имала одређену вредност, која такође није узета у обзир. Треба споменути да старост авиона не одређује година производње, већ часови налета. Сада их заједничко предузеће продаје чартер компанијама.
         8. Колика је, после свега, стварна вредност улога Србије у заједничко предузеће у коме је Етихаду уговором признато власништво од 49% по основу његовог улагања од само 40 милиона долара?
         Претходно наведена имовина ЈАТ-а од око милијарду долара (слотови, некретнине и авиони) приликом нормалне процене вредности морала би бити умањена за обавезе ЈАТ-а и добила би се нето вредност ЈАТ-а. Ова нето вредност би се лако довела у везу са стварним улогом Етихада од 40 милиона долара у ситуацији да је Етихад докапитализивао ЈАТ и тако би се прецизно утврдили власнички удели.
         Имајући све то у виду, 49% Етихадовог власништва над заједничким предузећем је апсолутно нереално.
         9. Колика је вредност инвестиција и губитка профита на годишњем нивоу Аеродрома Београд и НИС-а који су практично укључени, као српска обавеза, у овај аранжман?
         Аеродрому Београд, као државном предузећу, наметнути су велики додатни трошкови и то финансирање реконструкције једног од терминала и давање истог на ексклузивно коришћење Ер Србији, као и давање количинског попуста Ер Србији од чак 50% у односу на важећу аеродромску таксу.
         Обавезе се покушавају наметнути чак и предузећима које Влада Србије не контролише већински. НИС би тако требало да да попуст на количину од 50% на цену млазног горива које користе авиони Ер Србије. Уколико не испослује овај попуст у НИС-у Влада Србије је обавезна да из буџета дотира разлику или читав износ од 50% попуста.
         Превише је нејасноћа, спорних, па и несумњиво штетних решења у овом послу, превише је отворених питања да би се све завршило само објашњењима да је ЈАТ био губиташ, па је онда све добро – ма колико лоше било.

Успех америчке политике.

Свиђало се нама или не, али дешавања у Украјини показују изванредну способност американаца да замуте ствар.
Ако одемо уназад, у Либији Руси нису уопште урадили било шта јер су американци убедили Гадафија да откачи Русе, и да је он западни човек.
Будала се насанкала и оде.
У Сирији су помагали побуњеника, Руси су одмах агресивно кренули у контру а Американци су се повукли, не због Руса већ јер су схватили да победа побуњеника није у интересу Израела.
Данас видимо ко су ти побуњеници и шта раде у Ираку.
Њихов долазак на границу са Израелом би имао тешке последице.
Значи они су их као подржавали, мало им оружја давали, тек толико да се боре и пустили Асада да их побије.
Дал су рачунали да ће прећи у Ирак, или да ће се до краја борити у Сирији немам појма, али вероватно су мслили да ће остати у Сирији.
Сад их американци бомбардују, наоружавају Курде и све остао.
Потецијално проблем за Турску где је доста Курда без икаквог права, а турци ко Турци, мисле да су нека сила.
Вероватно следећи сукоб.
У Украјини су успели да сруше про Руски режим, поставе своје марионете и доведу Русе и незгодну ситуацију.
Ако војно интервеншу, оптужиће их да су светске силеџије, убице невиног народа, да руше независну Државу итд.
Са друге стране ако Руси осану са стране, изгубиће углед и довести у питање однос многих малих земаља према њима.
Ако не могу да одбране Русе у Украјини, како могу да одбране Србе у Србији?
Мање више присили су Русе да све раде незванично.
Са једне стреане американци пуном паром наоружавају Украјинце, јер Боже мој, они су легална власт и имају права да купују норужање.
Са друге стране Руси морају да га шверцују и да се праве наивни, као они им ништа не дају.
На крају кад погледами изгинуше Украјинци, изгинуше Руси, а не изгинуше Американци.
Ко ће победити брига њих, у ствари Америци би нај боље било да Руси војно интрвенишу, да заузму Украјину, да се годинама боре са бандеровцима, и да потроше милијарде да би Украјинци преживели.
Да ли Американци хоће Украјину?
Не.
Из Украјине је већ све што вреди изнето, а то да ће Американци вратити злато назад, је мало вероватно.
Ни Немци, ни Саудиарабија а ни многи други не могу да га поврате.
Као што рекох, можда се нама не свиђа, али изванредна политика, сви ти дају злато, иако знају да га неће добити назад, сви се туку и гину, али за интерес Америке, и нико ни да писне. 

Игор Просвирнин: Једна руска порука Немачкој

Зовем се Игор Просвирнин, и главни сам уредник руске странице „Спутник и Погром” (www.sputnikipogrom.com) која се залаже за европске вредности. Чуо сам да је један аспект живота који Европљани, а посебно Немци, цене – историја. Ако се присетимо недавне историје, сетићемо се да је огромна армија од 300 000 совјетских војника, 5000 тенкова, 1500 авиона и 10 000 топова (међу којима су била и тактична нуклеарна оруђа) просто отишла из поново уједињене Немачке, без испаљеног метка.
Био је то подухват невиђеног обима и брзине, када се цела совјетска армија повукла буквално у беспуће. Десетине хиљада совјетских официра, поступивши по наређењу врховне команде, напустили су топле касарне и отишли да живе у мемљивим шаторима разапетим на блатњавим снежним пољима. Често са породицама.
Због чега?
Због наде. Из наде да су мрачне странице историје између наше две земље заувек затворене. Наде да ће Европа ценити и поштовати наше интересе, па више нећемо морати да у њеном средишту држимо армију тенкова. Наде да ћемо у уједињеној Немачкој имати пријатеља и савезника, с којим ће Русија испунити сан Шарла де Гола о јединственој Европи од Лисабона до Владивостока.
Када су напуштали Немачку, нашим војницима је речено да је Немачка препознала и окајала своје грешке из прошлости, да у Немачкој више нема нерешених питања, и да нећемо више слушати немачке позиве на одмазду против Русије – и зато наша армија тенкова у срцу Европе више није потребна. Од тога часа, рекли су, Руси и Немци су пријатељи, а пријатељи немају потребу за армадом тенкова. Русија је требало да се више не плаши уједињене Немачке, и разоружа се.
И ми смо се разоружали. Двадесет година смо веровали да смо поступили исправно, да је прошлост заувек заборављена и да Немци цене колико брзо смо затворили све базе и повукли војску – иако и данас у Немачкој постоје америчке базе. Када је добро, пријатељи упознају нас; када је лоше, ми упознамо пријатеље. А са украјинском кризом дошло је лоше време. Постало је јасно да се Немци не сећају доброг. Испоставило се да Немци нису научили лекције из историје. Изгледа да су Немци схватили наше добровољно повлачење ратне машинерије не као гест добре воље и чојства, већ слабости.
Тако да, када су Американци подвикнули немачкој канцеларки – коју све ове године држе под присмотром попут кућне помоћнице лепљивих прстију – цело немачко друштво је поскочило као пудлица и потрчало под ноге свом америчком господару… иако сукоб са Русијом штети економским и политичким интересима Немачке. Значи, чак и кад вратимо мач у корице, скинемо оклоп, престанемо са совјетским припремама за Трећи светски рат и пружимо руку Немцима, они ће нам првом приликом пљунути у длан.
Испоставило се да су Руси поново „Untermensch”, подљуди, које немачки медији некажњено могу да клевећу, док са говорница Бундестага грме позиви за санкције, а Русији се ускраћује право да отворено и равноправно заступа своје становиште. С друге стране, влада Украјине може да забрањује руски језик, затвара руске активисте, артиљеријом гађа стамбена насеља, убија хиљаде цивила који су углавном Руси – и ништа од тога није проблем.
Није проблем јер је Украјина „демократија”, а то одговара Немачкој јер су Руси „подљуди”, јер су Руси Јевреји чија је крв за Немце безвредна. Штавише, зато што покушавају да се бране и узвраћају ватру на нападе украјинских оружаних снага, Руси треба да се казне, јавно малтретирају, њихова воља за отпором да буде сломљена, а они сами позатварани у међународни руски гето.
И шта онда, да се тај гето спали попут Дома синдиката у Одеси, у којем је спаљено 49 проруских демонстраната? Знате ли како су украјинске друштвене мреже реаговале на овај холокауст[1]? Тако што су мртве називали „златицама на роштиљу”[2]! Овако су писале десетине хиљада људи на украјинским друштвеним мрежама, стављајући непристојне коментаре под фотографије угљенисаних тела.
Значи, ми смо поново „подљуди”, звери које украјински нацисти могу некажњено да убијају како би створили „Украјину без Руса.” По подацима које је прикупила организација Human Rights Watch, само у јулу су Украјинци убили 1150 МИРНИХ РУСА на истоку земље. Убијање се наставља свакодневно. Где су ваши протести, Немци? Где су ваше санкције против Украјине? Где је сад ваш вајни хуманитаризам, за који велите да сте научили од 1945. препознавши грешке прошлости?
Саур-Могила, стратешки вис на којем је споменик руским војницима изгинулим пре 70 година у жестокој борби са Вермахтом, опет је бојиште. Овај пут на њега јуриша украјински батаљон „Азов”, носећи обележја дивизија СС (Друге, Четврте и 34) – а ви ћутите! Руска самоодбрана као заклон од метака неонацистичке „Националне гарде” Украјине користи гранитне статуе совјетских војника, а ви имате образа да пристајете на америчке глупости о „руској агресији”! Украјина гађа градове балистичким ракетама, које од домова праве кратере, а ви уводите санкције не Украјини, већ Русији!
И док војска убија ненаоружани руски народ, ви расправљате да ли је дошао час да се овим убицама испоручи оружје како би могли да убију још Руса. Сва ваша „политика сећања” и „учење из прошлости” је просто гомила псећих гована. На ваше очи масакрирају ненаоружани народ, а ви аплаудирате и украјинским кољачима обећавате новчану награду.
Нисте се научили хуманости, Немци. Нисте се научили одговорности. Нисте научили да се супротставите Злу и јасно му у лице кажете: „Не, ти си убица. Нећу ти помоћи. Престани са убијањем сместа.” Нисте научили да будете одговорно, независни, слободни народ, способан да на добро узврати добрим.
Ви сте робови, који мисле да је доброта слабост.
Хитлер вас је водио као овце 1934, а ове 2014. Обама је ваш пастир. Да сутра у Немачкој Американци отворе концлогор за Русе, половина вас би се пријавила да ради у гасним коморама, док би ваша штампа објашњавала како су ти логори родољубиви и добри за немачку привреду. Онда бисте убијали те руске „подљуде” који су усудили да вам се супротставе, од њихових кожа опет правили абажуре, и слали их као поклоне у Вашингтон, да се умилите свом америчком савезнику.
Немци су пали на испиту. Када се Зло поново вратило у Европу, нисте ни покушали да му се супротставите. Очас сте пали пред њим ничице, попут роба који је дуго са чежњом ишчекивао повратак свог господара. Служите Злу, онда, уводите санкције, подржите убијање Руса, снабдевајте убице Руса оружјем, налазите оправдања за тај геноцид – вашој причи крај је већ познат. Јер Зло не може да победи.
Завршићу овај текст цитатом чувеног америчког државника, госпође Викторије Нуланд, која очито за вас уместо ваше канцеларке доноси одлуке о Украјини:

„Јебеш ЕУ.” 

Свидело вам се то или не, Американци су паметан народ који тачно зна шта је „цена” уједињене Немачке, и уједињене Европе.