Iza prividnog patriotizma, dominantno shvatanje sveta u Srbiji je ropsko, snishodljivo, naročito prema Zapadu. Slično je i u drugim ex yu ili istocnoevropskim zemljama, ali Srbija je za razliku od ostalih u svom susretu sa Zapadu imala veoma losa iskustva.
Setimo se Kosova, navodna „najskuplja srpska reč”. Sve je to zaboravljeno, danasnjim Srbijma ukidanje viza za EU bilo je daleko značajnije, kao i mogućnost da jednog dana dobiju pasose sa znakom EU.
Otkuda takav stav?
1. Svest naših ljudi je predistorijska, naivna. Mnogi veruju u zemlju dembeliju i Eu vide kao neku mesavinu sveta iz gastarbajterskih prica i nejasnog secanja na ex-yu sedamdesetih. Po pijacam se prica da „Kosovo treba dati jer će nas Svabe izdržavati”. Veruje se dakle da će nam EU nešto dati i to dzabe.
2. Lenjost. „EU će nas srediti, uvesti nam zakone, organizovanti nas”. Dok trulimo i raspadamo se, bolje je da neko drugi dodjem, makar i kolonijalni gospodar koji će nas urediti. Mi ne verujemo u sebe i nizasta nismo sposobni. Bolje je da uvozimo nego da pravimo, bolje da se ne znojimo.
3. Materijalizam, status. Stanovnistvo ima jaku tendenciju da dokazuje svoj materijalni status. Veruje se da je „EU najlepsa i najbogatija”. Veza sa EU učinice nas jakim i bogatim.
4. Nekompetentnost, neznanje, neozbiljnost upravljacke klase. Hronicna neozbiljnost vladajucih u Srbiji postoji skoro od nastanka ove zemlje sa retkim izuzecima. Jedan od fatalnih primera je bio Kralj Aleksandar Karadjordjevic koj je uticao da se obavezno stvara jugoslavija pre nego što se imalo iskustva sa visenacionalnom državom.
Elita veruje da će profitirati bez napora ulaskom u EU aranzmane. Pri tome, elita zaista ne razume način fnkcionisanja savremenih država i organizacija uopste.
Kako promeniti sve ovo?
Ne znam, ja sam pesimista.
Setimo se Kosova, navodna „najskuplja srpska reč”. Sve je to zaboravljeno, danasnjim Srbijma ukidanje viza za EU bilo je daleko značajnije, kao i mogućnost da jednog dana dobiju pasose sa znakom EU.
Otkuda takav stav?
1. Svest naših ljudi je predistorijska, naivna. Mnogi veruju u zemlju dembeliju i Eu vide kao neku mesavinu sveta iz gastarbajterskih prica i nejasnog secanja na ex-yu sedamdesetih. Po pijacam se prica da „Kosovo treba dati jer će nas Svabe izdržavati”. Veruje se dakle da će nam EU nešto dati i to dzabe.
2. Lenjost. „EU će nas srediti, uvesti nam zakone, organizovanti nas”. Dok trulimo i raspadamo se, bolje je da neko drugi dodjem, makar i kolonijalni gospodar koji će nas urediti. Mi ne verujemo u sebe i nizasta nismo sposobni. Bolje je da uvozimo nego da pravimo, bolje da se ne znojimo.
3. Materijalizam, status. Stanovnistvo ima jaku tendenciju da dokazuje svoj materijalni status. Veruje se da je „EU najlepsa i najbogatija”. Veza sa EU učinice nas jakim i bogatim.
4. Nekompetentnost, neznanje, neozbiljnost upravljacke klase. Hronicna neozbiljnost vladajucih u Srbiji postoji skoro od nastanka ove zemlje sa retkim izuzecima. Jedan od fatalnih primera je bio Kralj Aleksandar Karadjordjevic koj je uticao da se obavezno stvara jugoslavija pre nego što se imalo iskustva sa visenacionalnom državom.
Elita veruje da će profitirati bez napora ulaskom u EU aranzmane. Pri tome, elita zaista ne razume način fnkcionisanja savremenih država i organizacija uopste.
Kako promeniti sve ovo?
Ne znam, ja sam pesimista.
Нема коментара:
Постави коментар