Јевгениј Каргин: Судар са САД је неизбежан, време је да Русија пређе у контранапад
ВОЈНА и спољнополитичка доктрина САД предвиђају један једини циљ: обезбедити апсолутну и неоспорну подршку хегемонији у униполарном свету.
Дакле, не би требало да постоје они који у то сумњају, међутим, ако их још увек има, треба да се упознају са одговарајућим званичним стратешким документом – последњом редакцијом војне доктрине САД из 2012. године која носи назив „Подршка глобалном лидерству САД: одбрамбени приоритети у XXI веку” („Sustaining U.S. Global Leadership: Priorities for 21st Century Defense”).
У преамбули документа, чији је аутор министар одбране САД, посебно се указује: „Ми подржавамо могућност да реализујемо најважнију мисију у одбрани основних националних интереса укључујући и одвраћање и сламање агресије противника укључујући и оне који покушавају да нас спрече да употребимо силу”.
На тај начин, САД су формално себи дале право да примењују силу у свом интересу и по сопственом нахођењу по читавом свету, а оне који покушају да им се супротставе – аутоматски стављају на списак непријатеља.
Треба ли указивати да у овом америчком документу – за разлику од наглашено одбрамбене Војне доктрине Русије – нема ни речи о УН и њеном Савету Безбедности?
Шта то све говори?
Само једно: да је конфронтација са САД неизбежна и да се хладни рат никада није ни завршио. Полагање права једне земље на глобално лидерство, које се држи на војној сили и могућности да без казне у било којој тачки земаљске кугле користи сила, само значи да се сви други њој морају или потчињавати или се борити за своје место под Сунцем.
Народ Русије неће никада признати било какво страно лидерство над собом, а то значи да је наш пут да одбранимо своје националне интересе у жестоком геополитичком обрачуну.
Свих 23 године, од момента уништавања СССР, Русија је само одступала или се бранила. Ми смо – уз активну помоћ страних агената и локалних колаборациониста-компрадора – рушили своју индустрију и довели се у увозну зависност.
Ми смо укидали своје војно присуство у иностранству, док су САД градиле нове базе.
Без престанка смо говорили о међународном праву, док су NATO земље бомбардовале градове наших потенцијалних савезника и наоружавале терористичке банде. И коначно смо се пробудили када су се противник и његови агенти појавили на нашем прагу – у Украјини.
Дошло је време да се дејствује.
Да би се достигао геополитички паритет са САД и на тај начин омогућила реализација не само наших националних интереса, већ и право других народа на заштиту од самовоље самопроглашеног „светског лидера” – Русија мора најкоренитије променити свој стратешки курс.
Бранећи се и придржавајући се концепције неутралности и немешања, ми можда и изгледамо мирољубиво, али, прво, то нико неће поштовати, а друго – тако препуштамо иницијативу противнику, а зна се да је иницијатива кључ победе.
Може се набројати мноштво примера успешне тактичке одбране, а успешне стратешке одбрамбене операције могу се на прсте једне руке набројати. Још ни један рат није добијен само одбраном без преласка у контранапад на целом фронту.
Онај ко има иницијативу – тај и напада и има могућност да изабере повољан тренутак и место обрачуна, да тајно концентрише снаге, да створи локалну премоћ и нанесе изненадни ударац.
Онај ко се брани, у највећем броју случајева или ступа у бој по условима противника или одступа.
Ми више немамо више куд да одступамо, што само значи да је наступило време да се прелази у контранапад.
Неопходно је коренито изменити економску политику и фокусирати ресурсе на задатке форсиране индустријализације.
Треба обновити некада најјачи научно-технички потенцијал наше земље и достојно финансирање фундаменталних и примењених научних истраживања и не бавити се бесконачним реформама и оптимизацијом у утрци за митским показатељима „ефикасности науке”.
Треба развојем крупне високотехнолошке пољопривреде осигурати безбедност у намирницама и престати са увозом кромпира из Египта и шаргарепе из Израела.
Треба финансијски систем ставити у службу реалног сектора привреде, а не транснационалног капитала и девизних шпекуланата чије интересе ММФ регуларно заступа у својим препорукама и упутствима.
Треба победити сиромаштво и критички ниво социјалне неравноправности и не дозволити шачици олигарха да се и даље богате на рачун ресурса и фирми које је народ са муком створио, а они ‘90-тих покрали.
Што пре треба завршити програм модернизације Оружаних снага.
Склапати савезе и развијати економску и војну сарадњу са нашим истомишљеницима у Европи, Азији, Јужној Америци, Африци и створити противтежу NATO, а не „одустајати од блоковског мишљења” у време када се оно шири и активира.
И на крају, не треба се стидети да отворено подржимо наше савезнике – било да су то људи који се боре за слободу у Новоросији или било да је то сиријски народ који је устао против међународних терористичких банди које се финансирају преко океана.
***
У Русији је од давнина била и остала обједињујућа национална идеја о колективној самореализацији народа у изградњи велике светске државе. Она је била доминантна у индустријској, војној, научни и културној сфери, заснована на принципима социјалне правде и остваривања високог нивоа благостања свих грађана.
Управо такву Русију морамо да изградимо у XXI веку. И само таква Русија може да победи у борби за право на постојање.
А онда ћемо видети да су се и САД предомислиле и научиле да поштују не само своје већ и туђе интересе, схвативши да је једини основ стабилности у свету – недељивост безбедности и међусобно уважавање.
ВОЈНА и спољнополитичка доктрина САД предвиђају један једини циљ: обезбедити апсолутну и неоспорну подршку хегемонији у униполарном свету.
Дакле, не би требало да постоје они који у то сумњају, међутим, ако их још увек има, треба да се упознају са одговарајућим званичним стратешким документом – последњом редакцијом војне доктрине САД из 2012. године која носи назив „Подршка глобалном лидерству САД: одбрамбени приоритети у XXI веку” („Sustaining U.S. Global Leadership: Priorities for 21st Century Defense”).
У преамбули документа, чији је аутор министар одбране САД, посебно се указује: „Ми подржавамо могућност да реализујемо најважнију мисију у одбрани основних националних интереса укључујући и одвраћање и сламање агресије противника укључујући и оне који покушавају да нас спрече да употребимо силу”.
На тај начин, САД су формално себи дале право да примењују силу у свом интересу и по сопственом нахођењу по читавом свету, а оне који покушају да им се супротставе – аутоматски стављају на списак непријатеља.
Треба ли указивати да у овом америчком документу – за разлику од наглашено одбрамбене Војне доктрине Русије – нема ни речи о УН и њеном Савету Безбедности?
Шта то све говори?
Само једно: да је конфронтација са САД неизбежна и да се хладни рат никада није ни завршио. Полагање права једне земље на глобално лидерство, које се држи на војној сили и могућности да без казне у било којој тачки земаљске кугле користи сила, само значи да се сви други њој морају или потчињавати или се борити за своје место под Сунцем.
Народ Русије неће никада признати било какво страно лидерство над собом, а то значи да је наш пут да одбранимо своје националне интересе у жестоком геополитичком обрачуну.
Свих 23 године, од момента уништавања СССР, Русија је само одступала или се бранила. Ми смо – уз активну помоћ страних агената и локалних колаборациониста-компрадора – рушили своју индустрију и довели се у увозну зависност.
Ми смо укидали своје војно присуство у иностранству, док су САД градиле нове базе.
Без престанка смо говорили о међународном праву, док су NATO земље бомбардовале градове наших потенцијалних савезника и наоружавале терористичке банде. И коначно смо се пробудили када су се противник и његови агенти појавили на нашем прагу – у Украјини.
Дошло је време да се дејствује.
Да би се достигао геополитички паритет са САД и на тај начин омогућила реализација не само наших националних интереса, већ и право других народа на заштиту од самовоље самопроглашеног „светског лидера” – Русија мора најкоренитије променити свој стратешки курс.
Бранећи се и придржавајући се концепције неутралности и немешања, ми можда и изгледамо мирољубиво, али, прво, то нико неће поштовати, а друго – тако препуштамо иницијативу противнику, а зна се да је иницијатива кључ победе.
Може се набројати мноштво примера успешне тактичке одбране, а успешне стратешке одбрамбене операције могу се на прсте једне руке набројати. Још ни један рат није добијен само одбраном без преласка у контранапад на целом фронту.
Онај ко има иницијативу – тај и напада и има могућност да изабере повољан тренутак и место обрачуна, да тајно концентрише снаге, да створи локалну премоћ и нанесе изненадни ударац.
Онај ко се брани, у највећем броју случајева или ступа у бој по условима противника или одступа.
Ми више немамо више куд да одступамо, што само значи да је наступило време да се прелази у контранапад.
Неопходно је коренито изменити економску политику и фокусирати ресурсе на задатке форсиране индустријализације.
Треба обновити некада најјачи научно-технички потенцијал наше земље и достојно финансирање фундаменталних и примењених научних истраживања и не бавити се бесконачним реформама и оптимизацијом у утрци за митским показатељима „ефикасности науке”.
Треба развојем крупне високотехнолошке пољопривреде осигурати безбедност у намирницама и престати са увозом кромпира из Египта и шаргарепе из Израела.
Треба финансијски систем ставити у службу реалног сектора привреде, а не транснационалног капитала и девизних шпекуланата чије интересе ММФ регуларно заступа у својим препорукама и упутствима.
Треба победити сиромаштво и критички ниво социјалне неравноправности и не дозволити шачици олигарха да се и даље богате на рачун ресурса и фирми које је народ са муком створио, а они ‘90-тих покрали.
Што пре треба завршити програм модернизације Оружаних снага.
Склапати савезе и развијати економску и војну сарадњу са нашим истомишљеницима у Европи, Азији, Јужној Америци, Африци и створити противтежу NATO, а не „одустајати од блоковског мишљења” у време када се оно шири и активира.
И на крају, не треба се стидети да отворено подржимо наше савезнике – било да су то људи који се боре за слободу у Новоросији или било да је то сиријски народ који је устао против међународних терористичких банди које се финансирају преко океана.
***
У Русији је од давнина била и остала обједињујућа национална идеја о колективној самореализацији народа у изградњи велике светске државе. Она је била доминантна у индустријској, војној, научни и културној сфери, заснована на принципима социјалне правде и остваривања високог нивоа благостања свих грађана.
Управо такву Русију морамо да изградимо у XXI веку. И само таква Русија може да победи у борби за право на постојање.
А онда ћемо видети да су се и САД предомислиле и научиле да поштују не само своје већ и туђе интересе, схвативши да је једини основ стабилности у свету – недељивост безбедности и међусобно уважавање.
Нема коментара:
Постави коментар