Брисел – ЕУ очекује да земље кандидати, међу којима и Србија, не искористе руске узвратне санкције ЕУ да би преузели место европским извозницима хране на руском тржишту
Европска унија очекује да земље кандидати које преговарају о чланству у ЕУ, укључујући Србију и нарочито Турску, као ни Бразил, Аргентина, Уругвај, Швајцарска и други не искористе руске узвратне санкције ЕУ да би преузели место европским извозницима хране на руском тржишту.
То су јасно ставили до знања шефови дипломатија ЕУ на заседању прошлог петка, иако се, гледано са чисто правног међународног становишта, од кандидата за чланство не може тражити да зауставе своје компаније, извознике хране, које би желеле да удовоље већој потражњи руских партнера, рекли су агенцији Бета извори у Европској комисији у Бриселу.
Међународни дипломатски званичници у Бриселу су Бети пренели да су у „ЕУ помало затечени и љути на све кандидате за чланство, јер сматрају да је уздржавање од преузимања тржишта европским извозницима у Русију такође ствар солидарноси и заједничких вредности”. Они зато примећују да ће „следећи пут кад ЕУ буде требало да искаже солидарност са земљама кандидатима, имати на уму и какву солидарност су оне показале према ЕУ, кад је њој било потребно”.
Званичници у Комисији су хтели да нагласе да је то „више питање морала и солидарности” с ЕУ, уз опаску да су министри ЕУ поручили да је циљ европских санкција Русији да се „хитно издејствује политичко, одрживо решење” за украјинску кризу.
И, како су образложили, „да би се обезбедило јединство међународне заједнице и одржало међународно право, Европска унија очекује да се треће земље и кандидати за чланство уздрже коришћења нових трговинских прилика које се отварају увођењем ових мера” .
У анализама медија и званичника ЕУ је закључено да ће помало неочекиване руске узвратне санкције изазвати штету од више стотина милиона евра произвођачима у Унији, па је прављена и рачуница на којим тржиштима би Русија могла наћи замену за ту храну из ЕУ.
Тако је у шпанском листу Паис освануо наслов који сугерише да ће шпанска чувена „серано” пршута бити замењена „српском печеницом” и другим „по квалитету познатим српским сухомеснатим производима”, како је у чланку објаснио један увозник руске хране.
Европска комисија је јуче одобрила надокнаду од 125 милиона евра да би се бар делом обештетили они производјачи воћа и поврћа из ЕУ, највише Пољаци, Литванци, Бугари и Холандјани, којима је сада онемогућено да извозе на руско тржиште.
Следиће и мере за обештећење произвођача меса, месних прерађевина и рибе из ЕУ, а у Европској комисији су Бети пренели да је забрињавајуће и то што је уочљиво да и моћни произвођачи хране у Турској, кандидату за чланство, увелико уговарају знатно повећање продаје на руском тржишту.
Земље ЕУ су прошле године извезле у Русију храну и друге пољопривредне производе у вредности од 11,8 милијарди евра, а од тога је Немачка извезла те робе у вредности од милијарду и 600 милиона евра, Холандија милијарду и по, а Пољска 1,2 милијарде евра.
Критике, иако ту не може бити захтева за „солидарност” или „моралне разлоге” као кандидатима за чланство, упућене су и Аргентини, Уругвају, Бразилу, великим извозницима меса и других пољопривредних производа који ће несумњиво имати велике користи од руских противсанкција ЕУ.
Швајцарска је ставила до знања да неће прихватити понуде неких произвођача из ЕУ да преко њених компанија пољопривредни производи из европске двадесетосморице ипак буду пласирани на руско тржиште.
Али, швајцарски произвођачи сира и кафе, нарочито, уверени су да ће осетно повећати извоз у Русију.
Европска унија располаже фондом од 420 милиона евра за хитну помоћ пољопривредницима који би претрпели наглу штету, што ће свакако бити искоришћено, јер руска забрана увоза обухвата све месне производе, рибу, млеко, воће и поврће из ЕУ, САД, Канаде, Аустралије и Норвешке, које су јој најпре увеле економске санкције.
Европска унија очекује да земље кандидати које преговарају о чланству у ЕУ, укључујући Србију и нарочито Турску, као ни Бразил, Аргентина, Уругвај, Швајцарска и други не искористе руске узвратне санкције ЕУ да би преузели место европским извозницима хране на руском тржишту.
То су јасно ставили до знања шефови дипломатија ЕУ на заседању прошлог петка, иако се, гледано са чисто правног међународног становишта, од кандидата за чланство не може тражити да зауставе своје компаније, извознике хране, које би желеле да удовоље већој потражњи руских партнера, рекли су агенцији Бета извори у Европској комисији у Бриселу.
Међународни дипломатски званичници у Бриселу су Бети пренели да су у „ЕУ помало затечени и љути на све кандидате за чланство, јер сматрају да је уздржавање од преузимања тржишта европским извозницима у Русију такође ствар солидарноси и заједничких вредности”. Они зато примећују да ће „следећи пут кад ЕУ буде требало да искаже солидарност са земљама кандидатима, имати на уму и какву солидарност су оне показале према ЕУ, кад је њој било потребно”.
Званичници у Комисији су хтели да нагласе да је то „више питање морала и солидарности” с ЕУ, уз опаску да су министри ЕУ поручили да је циљ европских санкција Русији да се „хитно издејствује политичко, одрживо решење” за украјинску кризу.
И, како су образложили, „да би се обезбедило јединство међународне заједнице и одржало међународно право, Европска унија очекује да се треће земље и кандидати за чланство уздрже коришћења нових трговинских прилика које се отварају увођењем ових мера” .
У анализама медија и званичника ЕУ је закључено да ће помало неочекиване руске узвратне санкције изазвати штету од више стотина милиона евра произвођачима у Унији, па је прављена и рачуница на којим тржиштима би Русија могла наћи замену за ту храну из ЕУ.
Тако је у шпанском листу Паис освануо наслов који сугерише да ће шпанска чувена „серано” пршута бити замењена „српском печеницом” и другим „по квалитету познатим српским сухомеснатим производима”, како је у чланку објаснио један увозник руске хране.
Европска комисија је јуче одобрила надокнаду од 125 милиона евра да би се бар делом обештетили они производјачи воћа и поврћа из ЕУ, највише Пољаци, Литванци, Бугари и Холандјани, којима је сада онемогућено да извозе на руско тржиште.
Следиће и мере за обештећење произвођача меса, месних прерађевина и рибе из ЕУ, а у Европској комисији су Бети пренели да је забрињавајуће и то што је уочљиво да и моћни произвођачи хране у Турској, кандидату за чланство, увелико уговарају знатно повећање продаје на руском тржишту.
Земље ЕУ су прошле године извезле у Русију храну и друге пољопривредне производе у вредности од 11,8 милијарди евра, а од тога је Немачка извезла те робе у вредности од милијарду и 600 милиона евра, Холандија милијарду и по, а Пољска 1,2 милијарде евра.
Критике, иако ту не може бити захтева за „солидарност” или „моралне разлоге” као кандидатима за чланство, упућене су и Аргентини, Уругвају, Бразилу, великим извозницима меса и других пољопривредних производа који ће несумњиво имати велике користи од руских противсанкција ЕУ.
Швајцарска је ставила до знања да неће прихватити понуде неких произвођача из ЕУ да преко њених компанија пољопривредни производи из европске двадесетосморице ипак буду пласирани на руско тржиште.
Али, швајцарски произвођачи сира и кафе, нарочито, уверени су да ће осетно повећати извоз у Русију.
Европска унија располаже фондом од 420 милиона евра за хитну помоћ пољопривредницима који би претрпели наглу штету, што ће свакако бити искоришћено, јер руска забрана увоза обухвата све месне производе, рибу, млеко, воће и поврће из ЕУ, САД, Канаде, Аустралије и Норвешке, које су јој најпре увеле економске санкције.
Нема коментара:
Постави коментар