Najzad je, na velika zvona, objavljen ugovor sa Etihadom, o formiranju AirSerbia kompanije. Pošto Vucic prica jedno, a iz ugovora sledi drugo, dok opet neki pricaju nešto sasvim treće, pokusao sam da se razaberem u tome šta piše u ugovoru. Ugovori postoje a sajtu vlade,
http://www.srbija.gov.rs/
Od pet dokumenata, objavljena su tri (ugovor o konsultantskim uslugama, sto zaudara na korupciju, recimo nije), i iako mahniti Radulovic (koji možda ima kopije ugovora koje je ilegalno napravio) tvrdi da to nije prava verzija, čini mi se da je ovo sto je objavljeno dovoljno da se vidi sustina.
Najpre, ugovor je nepovoljan (kao i onaj s Fiat-om ili s NIS-om) po Srbiju, šta god Vucic pricao. Ali, s druge strane, netačno je (što se ponegde može cuti) da je Srbija ulozila 500 miliona evra, a Etihad neuporedivo manje. Naime, toliko iznose ulaganja Srbije plus vrednost kompanije plus dugovi, ali ko se uracunaju dugovi (koji bi trebalo da budu oduzeti, a ne dodati kao sto neki matematicki nepismeni ljudi izgleda misle), vrednost kompanije je negativna, tj. JAT je prakticno bio bankrotirao. Stoga, pokusajmo da vidimo šta stvarno piše u ugovoru.
Etihad dobija 49% kompanije, a RS 51%. RS zadržava upravljacko pravo, ima 5 od 9 clanova upravnog odbora. S druge strane, Etihad ne ulaze Ništa. Ne samo što ne ulaze ništa, nego za sve gubitke odgovara država Srbija.
Ovo zvuci neverovatno, ali pogledajte i sami - u ugovoru se od Etihada ocekuje da da 40+60=100 miliona dolara ZAJMA, i to ne bilo kakvog već „shareholder loan”, sto je jedna posebno povoljna vrsta zajma, gde akcionari daju zajam firmi da ne bi propala, a vraca im se na duge staze (ako kompanija ne propadne, ali za tih 100 miliona garantuje država). Obzirom da je Etihadu u interesu da napravi uspesnu kompaniju (već sad nema AirSerbia gubitke), taj će se zajam vracati polako, i verovatno ga neće vracati Srbija, ali ostaje cinjenica da, ma kako povoljan, to je ipak zajam, a ne ulaganje. Stvarno ulaganje iznosi - NULA.
Etihad takođe donosi i svoju ekspertizu, veze i upravljanje kompanijom. To se zasad pokazalo kao uspesno, sacuvana je nacionalna kompanija i ketering zaista jeste na vrhunskom nivou. Međutim, šta je Srbija za to dala.
Kada se cita ugovor, pada u oci koliko je asimetrican, samo se Srbija nešto obavezuje i garantuje, a Etihad, sem znanja i tog „shareholder” zajma od 40+60 miliona dolara, ne daje ništa, a ne snosi i nikakav rizik (Srbija garantuje za sve gubitke u iznosu do 100 miliona dolara, dakle ukljucujuci i taj zajam ali ne preko toga).
Srbija, s druge strane, ima ogromne obaveze.
*Obavezali smo se da damo 42 miliona dolara (tri puta po 14), plus još 28+12, tj, ukupno, 82 miliona dolara. To je naše ulaganje, ali za razliku od Etihada, ono je pravo (a ne u vidu zajma).
*Sem toga, tu je još nekih 30 miliona dolara za otpremnine i druge tekuce troskove; ovo nije bas ulaganje, delimicno je pokrivanje repova, ali je u obavezama.
*Srbija se obavezala da će dati podrsku politicku ovoj firmi (recimo, kroz zalaganje za dobijanje slota u Americi) - ovaj deo je OK (i Etihad daje ekspertizu).
*Srbija se obavezala da obezbedi gorivo od NIS-a upola cene, kao i da Aerodrom ima upola manje takse za AS. Ovde se, dakle, radi posredno o popustu na nivou desetak miliona dolara godisnje. No, ako se uzme da je NIS samo delom u vlasnistvu Srbije, te da je AS pola nas, to nije toliko strasno. Takođe, daje se i hangar na koriscenje.
*Najzad, Srbija se obavezala da plati 230 miliona dolara starih dugova.
E sad, moje mišljenje je da je u redu da Srbija da te stare dugove (koji su veci od vrednosti preduzeca) - jer ne ulazi se s tim dugovima u posao. Od toga, velika vecina su dugovi samoj državi - u pitanju je samo oprost duga preduzeca koje je pravilo gubitak od 30 miliona godisnje. No, oko 70 miliona ili možda i manje (to nije iz ugovora, već iz drugih izvora) je dug koji će Srbija morati da vraca trećim stranama.
Da rezimiramo, svodi se na sledeće:
*Srbija otpisuje dugove, i pokriva repove, sto je torsak od oko 100 miliona dolara (veci deo od 230 miliona se samo otpisuje, a ostatak, plus otpremnine itd iznosi oko 100 miliona). Ovaj deo je mislim u redu, jer se unosi kompanija bez dugova.
*Srbija daje podrsku, kao i popuste - efektivno, na godisnjem nivou, to je manji iznos, i delimicno ni to nije u dizbalansu sa popustima i ekspertizom Etihada.
*Najspornije je, po meni, sto Srbija daje 82 miliona ulaganja, dok ekvivalentan iznos daje Etihad U VIDU ZAJMA.
Takođe, u ugovoru se pominje 9 aviona Airbas, koji su pominjani prošle godine. Ispostavlja se da je to nešto sto je JAT narucio još 1998 godine. Srbija se obavezuje da ispostuje taj ugovor, a Etihad uopste ne daje te avione. Istina, nisam uspeo da shvatim da li Srbija ima i kakve obaveze u vezi ovoga (ima ogranicenje da nove avione kupuje nova kompanija AirSerbia), ali jasno je da to ne daje Etihad.
Dakle, ako čak i gledamo blagonaklono na otpis i preuzimanje starih dugova kao na nešto sto je izdvojeno, i popuste i podrsku (koja ide s obe strane), kad se podvuce crta, Srbija daje CELU kompaniju, oslobodjenu obaveza, plus 82 miliona evra za ZAJAM (akcionarski; to samo znaci pod vrlo povoljnim uslovima) od 100 miliona evra.
Etihad:
Zajam od 40+60 miliona evra, sa dugim vremenom otplate od strane same kompanije
Srbija:
Ulaganje 82 miliona evra+celu kompaniju (u vrednosti, oslobodjena dugova, od 100 - 200 miliona evra).
Drugim rečima, poklonili smo im pola kompanije plus pola našeg ulaganja (posto oni ne ulazu ništa sem zajma), ili nekih 100 - 150 miliona dolara.
Toliko bih procenio da država steti. Ugovor je stetan, a steta iznosi 150 miliona evra. Toliko ćemo gore proći nego da smo proglasili bankrot (država bi i tad morala da vraca dugove i sanira posledice, ali ne bi ulagala i dobila bi pare od imovine JAT-a).
S druge strane, da je JAT ostao neprodat i nastavio da pravi gubitke, za nekih 5 godina bi napravio gubitak od još 150 miliona dolara, koliko je steta od ovog stetnog ugovora.
Najbolja varijanta bi bila da smo uspeli bolje da prodamo JAT (ali to bi verovatno islo bez mita u vidu konsultantskih ugovora, dela ugovora koji ni danas nije objavljen, a pitanje je i da li bismo nasli boljeg investitora).
Sledeća varijanta, difolt, ili bankrot, bio bi po državu povoljniji, na krace staze, nekih 150 miliona dolara. No, ostali bismo bez avio prevoznika. Na vrlo duge staze, može se ispostviti da i ovako los ugovor bude bolji od bankrota, jer recimo ako AS bude pravio profit po 20-30 miliona (koliko je pre pravio gubitak), od čega pola ide Srbiji, za 10-15 godina bi se bilo u povoljnijoj situaciji od bankrota.
Najgora varijanta je bila da JAT nije prodan/da je nastavio da pravi gubitke, koji bi za oko 5 godina iznosili koliko i stetnost ugovora.
Dakle, na krace staze isto kao da ga nismo prodali, a tek na vrlo duge staze (od 15-20 godina) može biti bolje od bankrota (sav rizik, tacnije rizik ogranicen na još dodatnih 100 miliona, snosi država).
Naravno, najbolje bi bilo da smo nasli fer ugovor (i bez „konsultantskih usluga” i korupcije) - ali ovo nije bilo bas zamislivo sa nesposobnim i korumpiranim ljudima koje imamo.
Ovako, ostaje cinjenica da su se Arapi oparili za nekih preko 100 miliona evra poklona, od Vucica. To prevazilazi sve „povoljne” kredite, mada je tih milijardu evra kredita delimicno dovolnjno da ofsetuje stetnost ovog ugovora.
Eto, pokusao sam da dam objektivan pristup. Dobro je da smo sacuvali aviokompaniju, ali je ugovor u sustini stetan i predstavlja prakticno poklon našeg gubitasa Arapima, s tim sto je država preuzela sve obaveze iz proteklog perioda. Sve u svemu, skandal.
Drugi način da se posmatra ovo, je da je Srbija proglasila bankrot JAT-a, tj. preuzela sve obaveze, a onda dala na poklon svu pokretnu i nepokretnu imovinu JAT-a Etihad-u, koji je osnovao novu kompaniju, a zatim, otkupila 51% te kompanije za 82 miliona evra. I sada, i Etihad i Srbija imaju obavezu da daju ekspertizu/podrsku i pomoć novoj kompaniji, sto je uredu.
Dakle, sve je OK, do na POKLON od cele kompanije, oslobodjene duova, Arapima. Zašto smo im poklonili 150 miliona evra? I koliko od toga iznosi „kickback” ili mito koji ide korumpiranim politicarima. Znajuci kako to ide, verujem da je razlog za sve to - oko 20% od državne stete koje se uzimaju kroz razne konsultantske usluge.
Drugim rečima, Vucicevi puleni popud Malog i drustva, uzimaju kroz „konsultantske usluge” preko 20 miliona evra, a radi toga država steti za 150 miliona evra. E tako to funkcionise. I posle, neka samo kažu da je Vucic borac protiv korupcije i kriminala!
http://www.srbija.gov.rs/
Od pet dokumenata, objavljena su tri (ugovor o konsultantskim uslugama, sto zaudara na korupciju, recimo nije), i iako mahniti Radulovic (koji možda ima kopije ugovora koje je ilegalno napravio) tvrdi da to nije prava verzija, čini mi se da je ovo sto je objavljeno dovoljno da se vidi sustina.
Najpre, ugovor je nepovoljan (kao i onaj s Fiat-om ili s NIS-om) po Srbiju, šta god Vucic pricao. Ali, s druge strane, netačno je (što se ponegde može cuti) da je Srbija ulozila 500 miliona evra, a Etihad neuporedivo manje. Naime, toliko iznose ulaganja Srbije plus vrednost kompanije plus dugovi, ali ko se uracunaju dugovi (koji bi trebalo da budu oduzeti, a ne dodati kao sto neki matematicki nepismeni ljudi izgleda misle), vrednost kompanije je negativna, tj. JAT je prakticno bio bankrotirao. Stoga, pokusajmo da vidimo šta stvarno piše u ugovoru.
Etihad dobija 49% kompanije, a RS 51%. RS zadržava upravljacko pravo, ima 5 od 9 clanova upravnog odbora. S druge strane, Etihad ne ulaze Ništa. Ne samo što ne ulaze ništa, nego za sve gubitke odgovara država Srbija.
Ovo zvuci neverovatno, ali pogledajte i sami - u ugovoru se od Etihada ocekuje da da 40+60=100 miliona dolara ZAJMA, i to ne bilo kakvog već „shareholder loan”, sto je jedna posebno povoljna vrsta zajma, gde akcionari daju zajam firmi da ne bi propala, a vraca im se na duge staze (ako kompanija ne propadne, ali za tih 100 miliona garantuje država). Obzirom da je Etihadu u interesu da napravi uspesnu kompaniju (već sad nema AirSerbia gubitke), taj će se zajam vracati polako, i verovatno ga neće vracati Srbija, ali ostaje cinjenica da, ma kako povoljan, to je ipak zajam, a ne ulaganje. Stvarno ulaganje iznosi - NULA.
Etihad takođe donosi i svoju ekspertizu, veze i upravljanje kompanijom. To se zasad pokazalo kao uspesno, sacuvana je nacionalna kompanija i ketering zaista jeste na vrhunskom nivou. Međutim, šta je Srbija za to dala.
Kada se cita ugovor, pada u oci koliko je asimetrican, samo se Srbija nešto obavezuje i garantuje, a Etihad, sem znanja i tog „shareholder” zajma od 40+60 miliona dolara, ne daje ništa, a ne snosi i nikakav rizik (Srbija garantuje za sve gubitke u iznosu do 100 miliona dolara, dakle ukljucujuci i taj zajam ali ne preko toga).
Srbija, s druge strane, ima ogromne obaveze.
*Obavezali smo se da damo 42 miliona dolara (tri puta po 14), plus još 28+12, tj, ukupno, 82 miliona dolara. To je naše ulaganje, ali za razliku od Etihada, ono je pravo (a ne u vidu zajma).
*Sem toga, tu je još nekih 30 miliona dolara za otpremnine i druge tekuce troskove; ovo nije bas ulaganje, delimicno je pokrivanje repova, ali je u obavezama.
*Srbija se obavezala da će dati podrsku politicku ovoj firmi (recimo, kroz zalaganje za dobijanje slota u Americi) - ovaj deo je OK (i Etihad daje ekspertizu).
*Srbija se obavezala da obezbedi gorivo od NIS-a upola cene, kao i da Aerodrom ima upola manje takse za AS. Ovde se, dakle, radi posredno o popustu na nivou desetak miliona dolara godisnje. No, ako se uzme da je NIS samo delom u vlasnistvu Srbije, te da je AS pola nas, to nije toliko strasno. Takođe, daje se i hangar na koriscenje.
*Najzad, Srbija se obavezala da plati 230 miliona dolara starih dugova.
E sad, moje mišljenje je da je u redu da Srbija da te stare dugove (koji su veci od vrednosti preduzeca) - jer ne ulazi se s tim dugovima u posao. Od toga, velika vecina su dugovi samoj državi - u pitanju je samo oprost duga preduzeca koje je pravilo gubitak od 30 miliona godisnje. No, oko 70 miliona ili možda i manje (to nije iz ugovora, već iz drugih izvora) je dug koji će Srbija morati da vraca trećim stranama.
Da rezimiramo, svodi se na sledeće:
*Srbija otpisuje dugove, i pokriva repove, sto je torsak od oko 100 miliona dolara (veci deo od 230 miliona se samo otpisuje, a ostatak, plus otpremnine itd iznosi oko 100 miliona). Ovaj deo je mislim u redu, jer se unosi kompanija bez dugova.
*Srbija daje podrsku, kao i popuste - efektivno, na godisnjem nivou, to je manji iznos, i delimicno ni to nije u dizbalansu sa popustima i ekspertizom Etihada.
*Najspornije je, po meni, sto Srbija daje 82 miliona ulaganja, dok ekvivalentan iznos daje Etihad U VIDU ZAJMA.
Takođe, u ugovoru se pominje 9 aviona Airbas, koji su pominjani prošle godine. Ispostavlja se da je to nešto sto je JAT narucio još 1998 godine. Srbija se obavezuje da ispostuje taj ugovor, a Etihad uopste ne daje te avione. Istina, nisam uspeo da shvatim da li Srbija ima i kakve obaveze u vezi ovoga (ima ogranicenje da nove avione kupuje nova kompanija AirSerbia), ali jasno je da to ne daje Etihad.
Dakle, ako čak i gledamo blagonaklono na otpis i preuzimanje starih dugova kao na nešto sto je izdvojeno, i popuste i podrsku (koja ide s obe strane), kad se podvuce crta, Srbija daje CELU kompaniju, oslobodjenu obaveza, plus 82 miliona evra za ZAJAM (akcionarski; to samo znaci pod vrlo povoljnim uslovima) od 100 miliona evra.
Etihad:
Zajam od 40+60 miliona evra, sa dugim vremenom otplate od strane same kompanije
Srbija:
Ulaganje 82 miliona evra+celu kompaniju (u vrednosti, oslobodjena dugova, od 100 - 200 miliona evra).
Drugim rečima, poklonili smo im pola kompanije plus pola našeg ulaganja (posto oni ne ulazu ništa sem zajma), ili nekih 100 - 150 miliona dolara.
Toliko bih procenio da država steti. Ugovor je stetan, a steta iznosi 150 miliona evra. Toliko ćemo gore proći nego da smo proglasili bankrot (država bi i tad morala da vraca dugove i sanira posledice, ali ne bi ulagala i dobila bi pare od imovine JAT-a).
S druge strane, da je JAT ostao neprodat i nastavio da pravi gubitke, za nekih 5 godina bi napravio gubitak od još 150 miliona dolara, koliko je steta od ovog stetnog ugovora.
Najbolja varijanta bi bila da smo uspeli bolje da prodamo JAT (ali to bi verovatno islo bez mita u vidu konsultantskih ugovora, dela ugovora koji ni danas nije objavljen, a pitanje je i da li bismo nasli boljeg investitora).
Sledeća varijanta, difolt, ili bankrot, bio bi po državu povoljniji, na krace staze, nekih 150 miliona dolara. No, ostali bismo bez avio prevoznika. Na vrlo duge staze, može se ispostviti da i ovako los ugovor bude bolji od bankrota, jer recimo ako AS bude pravio profit po 20-30 miliona (koliko je pre pravio gubitak), od čega pola ide Srbiji, za 10-15 godina bi se bilo u povoljnijoj situaciji od bankrota.
Najgora varijanta je bila da JAT nije prodan/da je nastavio da pravi gubitke, koji bi za oko 5 godina iznosili koliko i stetnost ugovora.
Dakle, na krace staze isto kao da ga nismo prodali, a tek na vrlo duge staze (od 15-20 godina) može biti bolje od bankrota (sav rizik, tacnije rizik ogranicen na još dodatnih 100 miliona, snosi država).
Naravno, najbolje bi bilo da smo nasli fer ugovor (i bez „konsultantskih usluga” i korupcije) - ali ovo nije bilo bas zamislivo sa nesposobnim i korumpiranim ljudima koje imamo.
Ovako, ostaje cinjenica da su se Arapi oparili za nekih preko 100 miliona evra poklona, od Vucica. To prevazilazi sve „povoljne” kredite, mada je tih milijardu evra kredita delimicno dovolnjno da ofsetuje stetnost ovog ugovora.
Eto, pokusao sam da dam objektivan pristup. Dobro je da smo sacuvali aviokompaniju, ali je ugovor u sustini stetan i predstavlja prakticno poklon našeg gubitasa Arapima, s tim sto je država preuzela sve obaveze iz proteklog perioda. Sve u svemu, skandal.
Drugi način da se posmatra ovo, je da je Srbija proglasila bankrot JAT-a, tj. preuzela sve obaveze, a onda dala na poklon svu pokretnu i nepokretnu imovinu JAT-a Etihad-u, koji je osnovao novu kompaniju, a zatim, otkupila 51% te kompanije za 82 miliona evra. I sada, i Etihad i Srbija imaju obavezu da daju ekspertizu/podrsku i pomoć novoj kompaniji, sto je uredu.
Dakle, sve je OK, do na POKLON od cele kompanije, oslobodjene duova, Arapima. Zašto smo im poklonili 150 miliona evra? I koliko od toga iznosi „kickback” ili mito koji ide korumpiranim politicarima. Znajuci kako to ide, verujem da je razlog za sve to - oko 20% od državne stete koje se uzimaju kroz razne konsultantske usluge.
Drugim rečima, Vucicevi puleni popud Malog i drustva, uzimaju kroz „konsultantske usluge” preko 20 miliona evra, a radi toga država steti za 150 miliona evra. E tako to funkcionise. I posle, neka samo kažu da je Vucic borac protiv korupcije i kriminala!
Нема коментара:
Постави коментар