Странице

недеља, 29. јун 2008.

Дванаест жигосаних

Милорад Вучелић

Сви знате тај филм. Један официр окупља осуђенике да изврше један за државу значајан задатак. Неко је прави препредени убица, неко је добар на ножу, неко је стравичан стрелац, неко насилник, неко уме са експлозивом, неко је верски фанатик, неко силоватељ, неко познаје језике и зна са шифрама... И сви окупљени на једном задатку и посвећени једном циљу. Сви су, како би рекао новосоцијалиста Бранко Ружић, „лоцирали своје грешке у прошлости и сада су окренути будућности”. Свима је нешто обећано.
Занимање: власт

Не могу да се отмем утиску да је овај филм у вези са прављењем српске владе. Све је готово исто и једино што се мора признати је да је Борис Тадић убедљиво лепши од Ли Марвина, главног глумца филма „Дванаест жигосаних”. Такође, тешко је одредити неку специјалност окупљених јер су сви политичари опште праксе и без претходних окушавања у било којој другој професији. Власт је њихово занимање.
Али паде у политички живот Србије и та реч: Идеологија. И ко би други него странка нашег поноса и дике Г17! Влајко Сенић објашњавајући зашто је Г17 направио засебан посланички клуб рече да то није „због сукоба Тадића и Динкића,већ из идеолошких разлика између Г17 с једне и ДС-а и СПС-а с друге стране”! Дода Сенић и то да је „Г17 Плус странка десног центра, а ДС и СПС припадају левици. Наш став је да би наша странка много ефикасније деловала, како по питању европских интеграција, тако и социјалног програма”.
Идеологија

Први пут чусмо и почусмо да Г17 има идеологију која није пука деструкција и разарање Србије на свим местима и по свим шавовима. До сада смо видели на делу да је њихов социјални програм преко милион незапослених, приватизациона пљачка, бедне пензије, радници без плата, дискриминација у здравственом осигурању, прескупо школовање, антируска политика која је на самој граници расизма... Али нисмо знали да је то идеологија. И та „идеологија” њих спречава да заједно са ДС-ом раде у Скупштини, али их не спречава да раде као део истог тима у влади! Идеолошки се не може заједно али у заједничким пословима и на власт може.
Видим да је Борис Тадић на мети Г17. И не могу рећи да нисам злурад - тако му и треба кад их је увео не само у парламент него и у власт уместо да их препусти чарима ванпаралментарног живота тј. распада и елиминације. И сад се још Млађан и Сузана љуте на Тадића да је био великодушан према Дачићу! Наводно му је нудио и место премијера. Тадић је њих увео и у владу и у парламент, а они ће га поново потерати на изборе. Разлика ће бити само у томе што ће се избори одигравати у још разоренијој Србији када ће Г17 коначно моћи неком да поднесе рапорт: „Задатак је обављен, Србија је уништена”. Тако ће коначно бити откључано значење шифре Г17 плус.
Отворено питање

У овом екипирању за одређени задатак остаје отворено питање како ће то дични и бодри Кркобабић намаћи све те паре за пензије када његовим садруговима не пада на памет да му дају и један динар више него што је одређено. Наслушаћемо се ми његових реченица да само ако отворимо нових триста хиљада радних места и повећамо продуктивност рада можемо рачунати на повећање пензија. Он нема идеолошких проблема и тако ће га идеологизирани Млађан издеветати да ће се то дуго памтити. Фигура као што је „провео се ко бос по трњу” ће бити блага за разумевање његовог случаја. Наравно, он и неколицина његових ће супер проћи, па се ово „бос по трњу” односи на пензионере.
За Палму се зна. Његов задатак је познат - европске интеграције. Он припрема велики самит ЕУ у Јагодини. Сарадња са Енглезима је најдаље отишла. Палма и Британци некако иду једни уз друге. Енглески амбасадор је добио сугестију краљице Елизабете да никако не обележава њен рођендан у Београду без Палме. Наводно је њено величанство чак рекла да је сада много спокојнија јер зна да су британски интереси на Балкану сада у сигурним, Палминим рукама. Сазајемо да је и принц Чарлс заинтересован да позове Палму у заједнички лов. До тога би већ дошло да се није појавила нејасноћа да ли је Палма позван као парнер или као потенцијални улов.
Без проблема

Идеолошких проблема нема само СПС. Он тек трага за својом идеологијом. Лепо каже новосоцијалиста Ружић: „лоцирали смо своје грешке у прошлости и сада гледамо у будућност”. Очи европске социјалдемократије су упрте у нову идеологију коју ће произвести СПС. На том идеолошком програму се ради интензивно и далеко од очију јавности и бирачког тела. Кад то буде готово прећи ће се са речи на дела. До тада ће се радити само на делима у складу са онима који имају идеологију и идеолошке проблеме, а то су пре свега ДС и Г17 плус.
У филму „Дванаест жигосаних” се знало прецизно шта је задатак и да је он усмерен против Немаца. У нашем филму о влади једино се не зна њен задатак и против кога народа је усмерен. Додуше, Ли Марвин у поменутом филму није упознао окупљене одмах са оним што треба да ураде. Тако се можда сада понаша Борис Тадић. Засад окупљени знају да ће нешто сигурно за себе ућарити, али не знају шта да раде и да ли уопште знају нешто да раде. Њима је то довољно.
Ми остали стрепимо да сви они скупа не побркају некадашње Немце из филма са Србима у животу данас.

Нема коментара: