Država ostala bez novca

Guverner Jelašić upozorava na potrošnju
NA računu Narodne banke Srbije državi je ostalo još 100 miliona evra, iako je prošle godine imala 1,3 milijarde evra samo od prodaje “Mobtela” - kaže guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
“Nedozvoljeni minus”, koji nam je za jesen ove nedelje najavio i ekonomski deo Vlade Srbije, verovatno će biti izbegnut prilivom 400 miliona evra od prodaje većinskog dela Naftne industrije Srbije - saznaju “Novosti”.
Posle ratifikacije Energetskog sporazuma u Skupštini, koja je, kako nam je potvrđeno, planirana za ovaj mesec, Vlada Srbije će započeti konačne pregovore sa “Gaspromnjeftom” oko prodaje većinskog dela nacionalne naftne kompanije. Prema našim saznanjima, predstavnici srpskih institucija pristaće na ovu transakciju za 400 miliona evra.
Ako zanemarimo mogući prihod od prodaje NIS-a, pitanje otkud manjak u kasi, kad mesecima slušamo kako u odnosu naših prihoda i rashoda vlada - apsolutna harmonija, izaziva veliku pažnju. A, odgovori koje nam daju ekonomski zvaničnici prilično su različiti.
Prema tvrdnjama ministra finansija Mirka Cvetkovića, problem sa nedostatkom novca nastao je zbog usporene iprilično neizvesne privatizacije, ali i zbog desetkovanih direktnih stranih investicija u dosadašnjem periodu godine. Tako će država, kaže on, posle isplate ovogodišnje rate stare devizne štednje, ostati bez prihoda za podmirivanje obaveza već na jesen.
Guverner Narodne banke Srbije uzroke najdramatičnije krize u finansiranju budžeta od 2000. godine vidi u prilično opuštenoj fiskalnoj politici.
- Privatizacione prihode ne treba koristiti za potrošnju - ističe guverner Radovan Jelašić. - Potrošnja kao izvor može da koristi prihode od poreza na dodatu vrednost ili akciza. Međutim, kada je potrošnja povećana, a to se očigledno dešavalo u prethodnom periodu, ni veći prihodi države ne mogu da ispeglaju te povećane rashode. Bolji životne postiže se povećanjem plata bez uvećanja produktivnosti, već manjom inflacijom. Niko ne može toliko brzo da podigne plate, koliko inflacija može brzo da raste.
Ukoliko u usaglašavanju ugovora o strateškom partnerstvu sa “Gaspromnjeftom” ipak bude problema i očekivanih 400 miliona evra ne legne na državnu kasu, Vlada će morati da pribegne nekim drugim, vrlo skupim načinima pokrića “nedozvoljenog minusa”, koji ministar finansija naziva “deficitom likvidnosti”.
- Država može da se zaduži u zemlji ili u inostranstvu - ističe guverner Jelašić. - Može, tako, da ponudi građanima i privredi obveznice. Trenutno hartije od vrednosti Republike Srbije, izdate povodom refinansiranja obaveza prema Londonskom klubu, nose godišnji prinos od 7,1 do 7,2 odsto u dolarima.
Dinarsko zaduživanje, prema tvrdnjama Jelašića, značilo bi višu kamatnu stopu, ali bez deviznog rizika.
- Republika, prema važećem zakonu, može da uzme kredit kod Narodne banke, ali visina ne sme da pređe pet odsto prosečnih budžetskih prihoda u poslednje tri godine - kaže Jelašić. - Međutim, ne vidim zašto bi Narodna banka dala saglasnost za to, kada su već sada troškovi države preveliki.
Guverner ovaj stav obrazlaže, kako kaže, osnovnim ekonomskim postulatima.
- Ako im odobrimo tu pozajmicu, povećava se potrošnja iz budžeta, a to automatski znači veću inflaciju - ističe Jelašić.
Zaduživanje u inostranstvu imalo bi visoku cenu zbog rizičnosti naše zemlje na koju odavno upozoravaju inostrane rejting agencije.
- Ipak, verujem, da je najgore da država sada pokuša da nešto proda po svaku cenu - naglašava Jelašić. - Ako imate u vidu koliko je vremena potrebno da bi se kvalitetno i pod najpovoljnijim uslovima obavila neka privatizacija, to bi bio baš iznuđen i ekonomski vrlo loš potez.

U BUDŽET IZ DRUGIH IZVORA
DRŽAVNI sekretar za ekonomiju Luka Andrić ocenio je u četvrtak da Srbija ne može da očekuje veće budžetske prilive od preostalih privatizacija i da je očigledno potrebno da se pronađe drugi izvor sredstava budžeta.
- Ono što je ostalo za privatizaciju putem aukcije ne može doneti bitnije prihode budžetu, a sredstva od privatizacije “Jata” verovatno neće leći u toku ove godine. Uz to, još uvek nije jasno koliko će se od te privatizacije dobiti - naglašava Andrić.

KONCESIJA
POTPREDSEDNIK Vlade Srbije Božidar Đelić veruje da je projektovani deficit u budžetu više efekat nestabilnosti koja je posledica pada vlade, jer nisu pristigli predviđeni prihodi od privatizacije “Laste”, RTB “Bor” i IMT, koje su odložene.
- Nije zatvorena ni finansijska konstrukcija za koncesiju autoputa Horgoš - Požega, a očigledan je i rizik koji investotiri vide u mogućnosti da Srbija dobije “antievropsku vladu” - naglašava potpredsednik Đelić.