Када сте Ви председниче Србије господине Тадићу у скупоценом аутомобилу са великом пратњом дошли на Косово 2004. године на поклон напаћеном српском народу донеели сте српску тробојку уз пратњу новинара државне телевизије. Ова слика обишла је Србију и те недеље била је ударна вест на телевизијама.
Ми Срби са Косова никада нисмо изгубили своју веру и заставу иако су нам је поцепали ми је имамо у срцу. Ми знамо ко смо и шта смо, никада нисмо помислили да се радујемо туђој застави. Хвала вам што сте покушали да нам отворите очи, а нисте ни приметили да смо прогледали пре много векова.
Оно што сте Ви могли да нам пружите не купује се парама, које олако трошите на ваше политичке кампање са једином жељом да по сваку цену управљате нашим упропашћеним животима. Новцем који сте потрошили у кампањи причајући истину и лажи могли сте да изградите једно село на Космету да нам се људи не снебивају по колективним смештајима свих ових година.
Сетите нас се само пре избора јер речи изговорене на Косову попут оних Милошевићевих имају већу тежину од оних у препуној Београдсккој арени.
Ако у Србији постоје грађани првог и другог реда занима нас где сврставате нас Србе са Космета?
Слободанка Тасић је написала писмо вама, али се ни сама није надала да ћете га узети у обзир исто као и ово наше које упућујемо јавно вама посредством средстава информисања јер другачије не можемо стићи до вас. Прочитали сте Слободанкино писмо јер вам је ишло у прилог. Надамо се да ћете и ово наше прочитати дрхтавим глумачким гласом макар затворени у својој канцеларији.
Данас сте одлучили да обиђете Косово и Метохију и опет сте дошли у село Церницу да изговорите славне речи које су мерене косовским кантаром знатно теже него оне у Србији.. Дали сте запитали себе како је Србима после вашег одласка, како је оној деци чији је вршњак Милош убијен 2000. године пред својом кућом и зашто вам је потребно да се читава америчка машинерија подигне у ваздух да вас обезбеди јер би неко могао да вас убије. Нека вам никада није просто од косовске земље ако аплауз јадних Срба из Церницеи свихј Срба са Космета користите зарад добијања гласова на изборима.
Ви господине Тадићу знате где идете после Косова, идете кући да мирно спавате. Сигурни сте да имате струју, воду и слободу. Сигурни сте да ваша деца одрастају без стресова, лепо одевена и да иду у школу одакле се сигурно враћају кући.
Видели сте где деца у Церници уче школу. Видели сте то пре четири година, а видели сте и данас. Шта сте учинили да им поправите услове за учење?
Дали сте их питали где се лече, како одлазе до школе, имају ли болницу у Косовском поморављу и где су паре обећане за њену градњу у једном српском селу у овој енклави? Ко су људи који представљају вашу политику у Косовском поморављу и на Косову и какво животно дело стоји иза њих?
Молимо вас да нам наставници из ваше странке децу оцењују по знању , а не по страначкој припадности нас родитеља, да нас доктори третирају као пацијенте, а не да нас деле на демократе и радикале.
Упозоравамо Вас да не покушавате да делите Косово и Метохију, на Косовску Митровицу и остатак Косова, јер ако морамо да поредимо то је као када вам је на телу битнији мали прст него цитаво тело.
И на крају господине Тадићу и вама блиским људима желимо да поручимо: да се не играте нашим животима, да из наших живота избаците политику, да је нема у школама међу наставницима, у амбулантама и у осталим институцијама којима управљате, да нас силом не терају да гласамо за вас, јер умемо да проценимо дали то заслужујете ви или ваши противници.
Хиљаде Срба из Косовског поморавља.
Нема коментара:
Постави коментар