Slobodan Milosevic
Na ovom mestu u srcu Srbije, na Kosovu Polju, pre sest vekova, pre punih 600-na godina dogodila se jedna od najvecih bitaka onoga doba. Kao i sve velike dogadjaje i taj prate mnoga pitanja i tajne, on je predmet neprekidnog naucnog istrazivanja i obične narodne radoznalosti. Sticajem drustvenih okolnosti ovaj veliki
seststogodisnji jubilej Kosovske bitke dogodio se u godini u kojoj je Srbija, posle mnogo godina, posle mnogo decenija, povratila svoj državni, nacionalni i duhovni integritet. Nije nam, prema tome danas, teško da odgovorimo na ono staro pitanje: - sa čim ćemo pred Milosa. Igrom istorije i zivota izgleda kao da je Srbija bas ove 1989. godine povratila svoju državu i svoje dostojanstvo da bi tako proslavila istorijski dogadjaj iz daleke proslosti koji je imao veliki istorijski i simbolicki značaj za njenu buducnost. Danas je teško reci šta je u Kosovskoj bitci istorijska istina, a šta legenda. Danas to vise nije ni važno. Narod je pamtio i zaboravljao pritisnut bolom i ispunjen nadom. Kao uostalom i svaki narod na svetu. Stideo se izdajstva, velicao junastvo. Zato je danas teško reći da li je Kosovska bitka poraz ili pobeda Srpskog naroda, da li smo zahvaljujuci njoj pali u ropstvo, ili smo zahvaljujuci njoj u tom ropstvu preziveli. Odgovore na ta pitanja trazice nauka i narod neprekidno. Ono sto je izvesno, kroz sve ove vekove iza nas, je da nas je na Kosovu pre 600 godina zadesila nesloga. Ako smo izgubili butku, onda to nije bio samo rezultat drustvene superiornosti i oruzane prednosti Osmanlijskog carstva, već i tragicne nesloge u vrhu sprske države. Tada, te daleke 1389. Osmanlijsko carstvo nije samo bilo jače od Srpskog, ono je bilo i srećnije od Srpskog carstva. Nesloga i izdaja na Kosovu pratice dalje srpski narod kao zla kob kroz čitavu njegovu istoriju. I u poslednjem ratu ta nesloga i ta izdaja uveli su srpski narod i Srbiju u agoniju cije su posledice u istorijskom i moralnom smislu prevazilazile fastisticku agresiju. Pa i kasnije kada je formirana Socijalisticka Jugoslavija, srpski vrh je u toj novoj zemlji ostao podeljen, sklon kompromisima na stetu sopstvenog naroda. Ustupke koje su mnogi srpski rukovodioci pravili na racun svog naroda, ni istorijski, ni eticki, ne bi mogao da prihvati ni jedan narod na svetu. Pogotovo sto Srbi kroz čitavu svoju istoriju nisu nikada osvajali i eksploatisali druge. Njihovo nacionalno i istorijsko biće kroz čitavu istoriju i kroz dva svetska rata kao i danas je - oslobodilacko. Oslobadjali su vecito sebe i kad su bili u prilici, pomagali su drugima da se oslobode. A to što su u ovim prostorima veliki narod, nije nikakav srpski greh, ni sramota. To je prednost, koju oni nisu koristili protiv drugih. Ali moram da kažem ovde na ovom velikom, legendarnom polju Kosovu, da Srbi tu prednost sto su veliki, nisu nikada koristili ni za sebe. Zaslugom svojih vodja i politicara i njihovog vazalnog mentaliteta čak su se zbog toga osecali krivim pred drugima, pa i pred sobom. Tako je bilo decenijama, godinama. Evo nas danas na Kosovu Polju da kažemo da vise nije tako. Nesloga srpskih politicara unazadjivala je Srbiju, a njihova inferiornost ponizavala je Srbiju. Nema zato u Srbiji pogodnijeg mesta od Kosova Polja da se to kaže. I nema zato u Srbiji pogodnijeg mesta, od Kosova Polja, da se kaže da će sloga u Srbiji omogućiti prosperitet i srpskom narodu i Srbiji i svakom njenom gradjaninu, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. Srbija je danas jedinstvena, ravnopravna sa drugim republikama i spremna da učini sve da poboljsa materijalni i drustveni zivot svih svojih gradjana. Ako bude sloge, saradnje i ozbiljnosti, ona će u tome i uspeti. Zato je optimizam koji je danas u prilicnoj meri prisutan u Srbiji u pogledu buducih dana, realan utoliko, što se zasniva na slobodi koja omougcava svim ljudima da izraze svoje pozitivne, stvaralacke, humane sposobnosti za unapredjenje drustvenog i sopstvenog zivota. U Srbiji nikada nisu živeli samo Srbi. Danas u njoj vise nego pre, žive gradjani drugih naroda i narodnosti. To nije hendikep za Srbiju. Iskreno sam uveren da je to njena prednost. U tom smislu se menja nacionalni sastav gotovo svih, a naročito razvijenih zemalja savremenog sveta. Sve vise i sve uspesnije zajedno žive gradjani raznih nacionalnosti, raznih vera i rasa. Socijalizam kao progresivno i pravedno demokratsko drustvo, pogotovo ne bi smelo da dopusti da se ljudi dele nacionalno i verski. Jedine razlike koje se u socijalizmu mogu da dopuste i treba da dopuste su između radnih i neradnih, između postenih i nepostenih. Zato su svi koji u Srbiji žive od svog rada, posteno, postujuci druge ljude i druge narode, u svojoj Republici. Uostalom, na tim osnovama treba da bude uredjena čitava nasa zemlja. Jugoslavija je visenacionalna zajednica i ona može da opstane samo u uslovima potpune ravnopravnosti svih nacija koje u njoj žive. Kriza koja je pogodila Jugoslaviju dovela je do nacionalnih, ali i do socijalnih, kulturnih, verskih i mnogih drugih manje vaznih podela. Među svim tim podelama, kao najdramaticnije su se pokazale nacionalne podele. Njihovo otklanjanje olaksace otklanjanje drugih podela i ublaziti posledice koje su te druge podele izazvale. Otkad postoje visenacionalne zajednice, njihova slaba tacka su odnosi koji se između razlicitih nacija uspostavljaju. Kao mac nad njihovim glavama, prisutna je neprekidna pretnja da se jednog dana pokrene pitanje ugrozenosti jedne nacije od drugih i time pokrene talas sumnji, optuzbi i netrpeljivosti koji po pravilu raste i teško se zaustavlja. To unutrasnji i spoljni neprijatelji takvih zajednica znaju i zato svoju aktivnost protiv visenacionalnih drustava uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih sukoba. U ovom trenutku, mi u Jugoslaviji se ponasamo kao da nam to iskustvo uopste nije poznato. I kao da u sopstvenoj, i daljoj i blizoj proslosti nismo iskusili svu tragicnost nacionalnih sukoba, koje jedno drustvo može da dozivi, a da ipak opstane. Ravnopravni i slozeni odnosi među jugoslovenskim narodima su neophodan uslov za opstanak Jugoslavije, za njen izlazak iz krize, i pogotovo neophodan uslov za njen ekonomski i drustveni prosperitet. Time se Jugoslavija ne izdvaja iz socijalnog ambijenta savremenog, a pogotovo razvijenog sveta. Taj svet sve vise obelezava nacionalna trpeljivost, nacionalna saradnja, pa čak i nacionalna ravnopravnost. Savremeni ekonomski i tehnoloski, ali i politicki i kulturni razvoj upucuje razne narode jedne na druge, čini ih međusobno zavisnim i sve vise i međusobno ravnopravnim. U civilizaciju ka kojoj se kreće covecanstvo, mogu zakoraciti pre svega ravnopravni i ujedinjeni ljudi. Ako ne možemo da budemo na celu puta u takvu civilizaciju, ne treba sigurno da budemo ni na njegovom zacelju. U vreme kada se odigrala ova znamenita istorijska bitka na Kosovu, ljudi su bili zagledani u zvezde cekajuci od njih pomoć. Danas, sest vekova kasnije, ponovo su zagledani u zvezde, cekajuci da ih osvoje. Prvi put su mogli da dopuste sebi razjedinjenost, mrznju, izdaju, jer su živeli u manjim, međusobno slabo povezanim svetovima. Danas kao stanovnici planete, razjedinjeni, ne mogu osvojiti ni svoju planetu, a kamoli druge planete, ukoliko ne budu međusobno slozni i solidarni.
Zato možda nigde na tlu naše domovine nemaju toliko smisla reci posvecene slozi, solidarnosti i saradnji među ljudima koliko imaju ovde, na Kosovu Polju, koje je simbol nesloge i izdaje. U pamcenju sprskog naroda ta nesloga je bila presudna za gubitak bitke i za zlu sudbinu koju je Srbija podnela punih pet vekova. Pa čak i ako sa istorijske tacke gledista ne bi bilo tako, ostaje izvesnost da je narod svoju neslogu doziveo kao svoju najvecu nesrecu. I obaveza naroda je zato da je sam otkloni da bi sebe ubuduce zastitio od poraza, neuspeha i stagnacija. Srpski narod je ove godine postao svestan nužnosti svoje međusobne sloge kao neophodnog uslova za svoj sadasnji zivot i dalji razvoj. Uveren sam da će ta svest o slozi i jedinstvu omogućiti Srbiji ne samo da funkcionise kao država, već da funkcionise kao uspesna država. Zato i mislim da to ima smisla reci bas ovde na Kosovu gde je nesloga jednom tragicno i za vekove unazadila i ugrozila Srbiju i gde obnovljena sloga može da je unapredi i da joj vrati dostojanstvo. A takva svest o međusobnim odnosima predstavlja elementarnu nužnost i za Jugoslaviju. - Jer se njena sudbina nalazi u zdruzenim rukama svih njenih naroda. Kosovska bitka sadrzi u sebi još jedan veliki simbol. To je simbol
junastva. Njemu su posvecene pesme, igre, literatura i istorija. Kosovsko junastvo već sest vekova inspirise naše stvaralastvo, hrani nas ponos, ne da nam da zaboravimo da smo jednom bili vojska velika, hrabra i ponosita, jedna od retkih koja je u gubitku ostala neporazena. Sest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oruzane, mada i takve još nisu iskljucene. Ali bez obzira kakve da su, ove bitke se ne mogu dobiti bez odlucnosti, hrabrosti i pozrtvovanosti. Bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na Kosovu Polju. Nasa glavna bitka danas odnosi se na ostvarenje ekonomskog, politickog, kulturnog i uopste drustvenog prosperiteta. Za brze i uspesnije priblizavanje civilizaciji u kojoj će živeti ljudi u XXI veku. Za tu nam je bitku pogotovo potrebno junastvo. Razume se nešto dlrugacije. Ali ona srcanost bez koje ništa na svetu, ozbiljno i veliko, ne može da se postigne, ostaje nepromenjena. Ostaje vecno potrebna. Pre sest vekova Srbija je ovde, na Kosovu Polju, junacki branila sebe. Ali je branila i Evropu. Ona se tada nalazila na njenom bedemu koji je stitio evropsku kulturu, religiju, evropsko drustvo u celini. Zato danas izgleda ne samo nepravedno već i neistorijski i sasvim apsurdno razgovarati o pripadnosti Srbije Evropi. Ona je u njoj neprekidno, danas kao i pre. Razume se, na svoj način. Ali takav koji je u istorijskom smislu nije nikad lisio dostojanstva. U tom duhu mi danas nastojimo da gradimo drustvo - bogato i demokratsko. I da tako doprinesemo prosperitetu svoje lepe, i u ovom trenutku nepravedno napacene zemlje. Ali i da tako doprinesemo naporima svih progresivnih ljudi našeg doba, koje oni cine za jedan novi, lepsi svet.
Neka vecno živi uspomena na kosovsko junastvo!
Neka živi Srbija!
Нема коментара:
Постави коментар