Raspeti između Kosova i fotelje

Raspeti između Kosova i fotelje
Dok se srpski političari iz dana u dan prebiraju po ministarstvima tražeći najudobniju stolicu za svoju partiju, Albanci ne gube vreme. Dan pošto je kosovski Ustav stupio na snagu, na administrativnom prelazu Merdare kosovska policija i carina počela je da naplaćuje 50 evra za takse za automobilie sa registarskim tablicama iz Srbije
Svi srpski političari kunu se da im je Kosovo u srcu te da neće ni po koju cenu priznati samoproklamovanu državu Kosovo. Ipak, ispostavilo se da nedavno formiran srpski parlament ne može da nađe „zakonsko“ rešenje i zakaže sednicu Narodne skupštine na kojoj bi se Ustav ove tvorevine, koji je početkom nedelje stupio ne snagu proglasi - ništavnim.
U prištinskim medijima, koji se još od parlamentarnih izbora u Srbiji naslađuju prepucavanjem između Tadića i Koštunice, ovaj čin se razumeo kao „priznavanje realnog stanja“, odnosno, kako tumače, prećutnom saglasnošću Srbije o novonastalom stanju na Kosmetu. Doduše, dosta toga ide im u prilog upravo iz Beograda.

Još samo lepa reč
Pre mesec i po dana, kada su izbori u Srbiji završeni, činilo se da je sve jasno i da će Srbija brzo dobiti vladu. Koalicija oko Ivice Dačića, predsednika SPS, još u izbornoj noći obelodanila je da im je DSS i Vojislav Koštunica prvi na listi sagovornika. Ovo je podrazumevalo i razgovor sa radikalima, kao trećim igračem u budućoj vladi. Izgledalo je kao da je sve rešeno, pogotovu što je Boris Tadić sa svojom koalicijom jasno rekao da je za njega saradnja sa DSS-om završena. No, to je bilo i očekivano jer se vlada i raspala zbog različitih pogleda o Kosmetu, umotanim u sveže potpisan sporazuma sa EU. Nova vlada stranaka sa, dakle, identičnim stavovima po pitanju Kosmeta, bila je na pomolu. Međutim, preko noći stvari su se promenile. Dačić je odjednom postao za demokrate „podoban“, a za Dačića, sporazum sa EU prihvatljiv. Čak su i radikali malo olabavili, tako da je Koštunica ostao sa pravom ili ne - usamljen u priči o Kosmetu.
U međuvremenu, Kosovo je priznalo još 11 zemalja. Ustav je stupio na snagu, a predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je devet ambasadora „najmlađe države“ na planeti poslao u svet. Srpska prestonica je i ovo oćutala, pa se s pravom postavlja pitanje da li je Beograd postao najveći „saveznik“ Prištini?
I Ban Đi-mun, generalni sekretar UN, aminovao je da se Euleks, misija koja po nepriznatom planu Martija Ahtisarija treba da nadgleda novu krhku „državu“ u južnoj srpskoj pokrajini, utopi u Unmik. Drugim rečima, i on je, koji je do sada barem formalno fermao Savet bezbednosti, ovoga puta, isti, zaobišao.
Tadić je, zbog ovoga, u sedištu UN, doduše, održao lep govor. Rekao je sve što je trebalo: da ne damo Kosovo, da je to nepravda, da je Euleks tamo bespravno, da je Rezolucija 1244 jedino validan akt koji Beograd priznaje, itd. Ali, to sve pričalo se i za vreme odlazeće vlade. Princip „ne damo Kosovo“ je koliko znamo, i jedan od principa buduće vlade. Jedina razlika u odnosu na prethodnu je u tome što je ovaj principu u odnosu na EU pao na drugo mesto, što govori opet mnogo toga.

Trka s vremenom
Dok se srpski političari iz dana u dan prebiraju po ministarstvima tražeći najudobniju stolicu za svoju partiju, Albanci ne gube vreme. Dan pošto je Ustav stupio na snagu, na administrativnom prelazu Merdare kosovska policija i carina počela je da naplaćuje 50 evra za takse, to jest, zeleni karton automobilima sa registarskim tablicama iz Srbije. Kao odgovor na to, odlazeći ministar za Kosovo i Metohiju, najavio je ekonomski embargo prema Kosovu. Uzgred, tamo živi, među par kilometar bodljikavih žica, i nekolicina Srba.
Natezanje o novoj vladi Srbije rasplamsalo je i sukobe među njihovim članovima na Kosmetu. Neki od njih, kao onaj od pre neki dan u Gračanici završio se i fizičkim obračunom. NJih možemo i da razumemo. Našli su se između dva zla: politike Prištine i politike Beograda. Niko im još od naših političara nije rekao šta će i kako dalje. Kako će iz Prizrena da stignu do severa Mitrovice da se leče? Kome da se obrate kada im neki Albanac mazne kravu? Kako će deca da idu u školu, na fakultete, gde će da registruju svoja kola? Hoće li ih zvati izdajnicima ili patriotima u zavisnosti od njihove reakcije?
Činjenica je da ni Plama, ni Dačić, ni Tadić, ni Krkobabić, ni Koštunica, ni Nikolić, ne žive na Kosmetu.

Da li je i dalje Kosovo najskuplja srpska reč, ili se ovih dana ispostavilo se da ima i jedna skuplja - resori.

Autor:
Brankica Ristić