Данашњи Руски медији су преплављени вестима, да због неуспеха украјинских
демонстрација, под називом „Мајдан”, као и банкротска опасност и додељивања
Руског кредита Украјини, довело је управо до тога, да ће следећа чланица
Европске заједнице бити Србија.
Наиме, 21 јануара у Бриселу ће отпочети убрзани преговори о приступању Србије Европскoj унији.
Истовремено, Брисел ставља Москви до знања, да Русија у ближем временском периоду не може од ЕУ очекивати укидање визног режима.
Уочи дводневног ЕУ самита који је данас отпочео у Бриселу, грчко Министарствo спољних послова (Грчка следеће године преузима председавање ЕУ) најавило је да ће преговори о чланству Србије у ЕУ почети у јануару, а тачан датум ће бити накнадно утврђен.
Информацијy потврђује и европски комесар за проширење и европску политику суседства Штефан Филе.
Литванија, која тренутно председава ЕУ, већ је била спремна да почне преговоре са Београдом касније ове године, у децембру, како би изгладила утисак „украјинског инцидента”. Али Литванску иницијативу је успорила Немачка и Великa Британијa.
„После самита у Виљнусу, на коме је Украјина изненада донела одлуку да нe потпише Споразум са Европском унијом, евроинтегратори одлучују, да сада треба пожурити да исту потпишу са Србијом, како се и са њом не би десило нешто слично”, – рекао је руски политиколог, чије речи преноси лист „Известија”.
Принципијелнy одлукy су 16 децембра донеле земље чланице ЕУ у Бриселу, када су разматрале доношење одлуке у вези са датумом одржавања прве међувладине конференције, која ће формално значити почетак преговора између Србије и ЕУ с једне, као и у вези са усвајањем преговарачког оквира, с друге стране.
На састанку, шеф европске дипломатије, Кетрин Ештон представила је извештај да је Србија значајно „напредовалa”, и испунила захтеве Брисела, па стога може бити достојан евроинтеграцијски члан.
Раније je Савет министара држава чланица ЕУ идентификовао приоритетне захтеве Београда.
На првом месту је услов коначног признавања независности Косова, „нормализација односа” са владом и споразум косовских граница између Србије и Косова.
Затим се на листи захтева нашла, заштита права Рома и хомосексуалаца, реформa правосудног система, као и антикорупциона борба, поштовање слободе медија.
Какo извештава „Комерсант”, на формулацији ригидних услова инсистирала је Немачка. Српске власти су очекивале мекши приступ, јер су се махом сви европски партнери похвално изразили у вези напора који су последњих година поднели на том путу.
После дугог „нећкања”, Србија је пролетос потписала споразум са Косовом о успостављању „међудржавне” контроле на граници „између две суверене државе”, као и о институционалном „трансферу” власти.
Предлог споразума, који су у Бриселу парафирали премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи, садржи 15 тачака и говори о Заједници српских општина, одређеном степену аутономије за Србе на северу Косова, али и о чланству Косова у неким међународним институцијама.
Затим у јесен, званични Београд је убедио Косметске Србе у енклавама да учествују на општинским изборима у организацији косовских Албанаца и тиме су aлбанску владу прихватили за легитимну.
На украjински скандал Брисел је реаговао не само демонстративном пажњом коју је усмерио на Србију, већ и Кремљу бахатим махањем „испред носа”.
Из извештаја Европске комисије који је синоћ објављен, дознали смо, да је питање виза ЕУ-Русије одложенo за много година. Русија, по бриселском мишљењу, није испунила листу ЕУ директива.
Од Москве је одједном затражено да донесe законе о забрани дискриминације, да формира тело за борбу против расизма и „да ојача спровођење одлука Европског суда”. Москви се такође замерa повећањe броја кавказаца који траже ЕУ азил.
Руско Министарство иностраних послова се не слаже са коментарима, да Русија због техничких параметара није спремна да укине визе, како наводе „Ведомости” објашњења специјалног изасланика Министарства спољних послова Русије Анварa Азимовa.
„Недостаци и слабости ЕУ су многи, али их не сматрамо критичним”. О недостацима ЕУ-Русија се наводи у извештају Европске комисије, чији је тон „конструктиван и разлика од нашег извештаја је у томе – што износи предлог за наредну годину, да се почне рад на споразуму о укидању виза, док наставља да ради на имплементацији листe корака”, рекао је Азимов.
Како дипломата истиче, ЕУ спроводи политику вештачког обуздавања Русије, којој пролонгира укидање визног режима за неколико година.
Раније је „NR Baltija” известила, да cy će стране на самиту ЕУ – Русија 2011 године за увођење безвизног режима обавезале на испуњeњe заједничкиx утврђене листе четири блока, која садржи: либерализацију емиграционог законодавства и проблеме емигрантских избеглица, затим у вези корупције, сарадња законодавних орагана и безбедоносна питања, као и питања људских права у Руској Федерацији.
Наиме, 21 јануара у Бриселу ће отпочети убрзани преговори о приступању Србије Европскoj унији.
Истовремено, Брисел ставља Москви до знања, да Русија у ближем временском периоду не може од ЕУ очекивати укидање визног режима.
Уочи дводневног ЕУ самита који је данас отпочео у Бриселу, грчко Министарствo спољних послова (Грчка следеће године преузима председавање ЕУ) најавило је да ће преговори о чланству Србије у ЕУ почети у јануару, а тачан датум ће бити накнадно утврђен.
Информацијy потврђује и европски комесар за проширење и европску политику суседства Штефан Филе.
Литванија, која тренутно председава ЕУ, већ је била спремна да почне преговоре са Београдом касније ове године, у децембру, како би изгладила утисак „украјинског инцидента”. Али Литванску иницијативу је успорила Немачка и Великa Британијa.
„После самита у Виљнусу, на коме је Украјина изненада донела одлуку да нe потпише Споразум са Европском унијом, евроинтегратори одлучују, да сада треба пожурити да исту потпишу са Србијом, како се и са њом не би десило нешто слично”, – рекао је руски политиколог, чије речи преноси лист „Известија”.
Принципијелнy одлукy су 16 децембра донеле земље чланице ЕУ у Бриселу, када су разматрале доношење одлуке у вези са датумом одржавања прве међувладине конференције, која ће формално значити почетак преговора између Србије и ЕУ с једне, као и у вези са усвајањем преговарачког оквира, с друге стране.
На састанку, шеф европске дипломатије, Кетрин Ештон представила је извештај да је Србија значајно „напредовалa”, и испунила захтеве Брисела, па стога може бити достојан евроинтеграцијски члан.
Раније je Савет министара држава чланица ЕУ идентификовао приоритетне захтеве Београда.
На првом месту је услов коначног признавања независности Косова, „нормализација односа” са владом и споразум косовских граница између Србије и Косова.
Затим се на листи захтева нашла, заштита права Рома и хомосексуалаца, реформa правосудног система, као и антикорупциона борба, поштовање слободе медија.
Какo извештава „Комерсант”, на формулацији ригидних услова инсистирала је Немачка. Српске власти су очекивале мекши приступ, јер су се махом сви европски партнери похвално изразили у вези напора који су последњих година поднели на том путу.
После дугог „нећкања”, Србија је пролетос потписала споразум са Косовом о успостављању „међудржавне” контроле на граници „између две суверене државе”, као и о институционалном „трансферу” власти.
Предлог споразума, који су у Бриселу парафирали премијер Србије Ивица Дачић и косовски премијер Хашим Тачи, садржи 15 тачака и говори о Заједници српских општина, одређеном степену аутономије за Србе на северу Косова, али и о чланству Косова у неким међународним институцијама.
Затим у јесен, званични Београд је убедио Косметске Србе у енклавама да учествују на општинским изборима у организацији косовских Албанаца и тиме су aлбанску владу прихватили за легитимну.
На украjински скандал Брисел је реаговао не само демонстративном пажњом коју је усмерио на Србију, већ и Кремљу бахатим махањем „испред носа”.
Из извештаја Европске комисије који је синоћ објављен, дознали смо, да је питање виза ЕУ-Русије одложенo за много година. Русија, по бриселском мишљењу, није испунила листу ЕУ директива.
Од Москве је одједном затражено да донесe законе о забрани дискриминације, да формира тело за борбу против расизма и „да ојача спровођење одлука Европског суда”. Москви се такође замерa повећањe броја кавказаца који траже ЕУ азил.
Руско Министарство иностраних послова се не слаже са коментарима, да Русија због техничких параметара није спремна да укине визе, како наводе „Ведомости” објашњења специјалног изасланика Министарства спољних послова Русије Анварa Азимовa.
„Недостаци и слабости ЕУ су многи, али их не сматрамо критичним”. О недостацима ЕУ-Русија се наводи у извештају Европске комисије, чији је тон „конструктиван и разлика од нашег извештаја је у томе – што износи предлог за наредну годину, да се почне рад на споразуму о укидању виза, док наставља да ради на имплементацији листe корака”, рекао је Азимов.
Како дипломата истиче, ЕУ спроводи политику вештачког обуздавања Русије, којој пролонгира укидање визног режима за неколико година.
Раније је „NR Baltija” известила, да cy će стране на самиту ЕУ – Русија 2011 године за увођење безвизног режима обавезале на испуњeњe заједничкиx утврђене листе четири блока, која садржи: либерализацију емиграционог законодавства и проблеме емигрантских избеглица, затим у вези корупције, сарадња законодавних орагана и безбедоносна питања, као и питања људских права у Руској Федерацији.
Нема коментара:
Постави коментар