Neoliberalni raspad Srbije

Radite tri sata na jednom poslu,pa šest na drugom.

Idete od jednog dro drugog poslosdavca.Tamo naravno nemate nikakva prava.

Porodicu i ne vidjate,decu vam vaspitava TV.

Za druženje nemate vremena.

Stalno ste u strahu od budućnosti, gojite se, imate problema sa spavanjem.

Psihički se raspadate.

Jedete otrovnu GMO hranu, jedete otpad.

Maštate o godišmnjem odmoru, jedinom vremenu kada ste zaista živi, ali odnmor ne smete da uzmete. Sve vreme verujete u svoju izuzetnost.
To je slika neoliberalizma, raspada društva na gomilu pojedinaca koju kontroliše svemoćno tržište, do kraja pripušteno u ljudske živote.

To je danas Srbija.
San Margaret Tačer nije se do kraja uspeo ostvariti u Velikoj Britaniji ali jeste u USA i istočnoevropskim vazalnim državama.

U Srbiji, ono što nisu uradili liberali iz DS’a uradiče liberali SNS’a.

Svi se ionako kunu u tržište.

Svi će privatizovati sve.
Novi svet je lepršav, bez obaveza, slobodan, liberalan.

Sve veze koje su u društvu gradjene godinama imaju se sada razbiti. Niko nema više obaveze prema drugima.

Ni prema porodici, ni prema prijateljima.

Poslodavac, nikako prema zaposlenom.

Samo tržište. Samo farsa slobode u kojoj EU kompanije mogu da nam uvaljuju svoje djubre, a mi glupi ili senilni ili maloumni nismo u stanju ništa da proizvedemo.

To je stanje našeg duha, balavo stanje srpske elite koja ko slinavo dete čeka da joj stariji obriše nos.

Tu su korporacije, tu su šeici koji nas vole, tu su strani savetnici.

Tu je slika naše bede i gluposti.
Kako iz tog stanja?

Samo zajedničkom akcijom.

Ali kako kad više ne verujete jedni drugima?