За демократске групе би било неприхватљиво да буду „стипендисти“ CIA

ГРУПА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА ФОРМИРАЛА СПАМ

ЈЕР НЕЋЕ ДА РАДИ У ИНТЕРЕСУ ВЛАДЕ БИЛО КОЈЕ СТРАНЕ ДРЖАВЕ

Карл Гершман

У књизи „Алтернативни модел светске заједнице’’ објављен је факсимил о хитној исплати веће суме новца на руке једног истакнутог припадника једне студентске иницијативе у време петооктобарске револуције. На меморандуму је писало - „у најбољем интересу Владе Сједињених Државa“

Без намере да поистоветим искрене и факсимил-бунтовнике, морам се запитати: где су заиста отишли милиони страних фондова уложени у „демократизацију српског друштва” и да ли су заиста студенти олако прихватили да буду волонтери пројеката у најбољим интересу владе било које стране државе?

Невладин сектор, или бар онај део тог сектора у Србији који монополише овај назив, годишње добија „грантове” у милионима евра

Запослени на фиктивним пројектима о људским правима, транзиционој правди, демократизацији, постају део система и раде за њега - уместо да свој ентузијазам, снагу и образовање искористе за мењање система у коме их је 50 процената незапослено

Пише: Сандра ДАВИДОВИЋ, Српска политичка асоцијација младих

        („Док не постану свесни, неће се никад побунити, а док се не побуне, неће моћи да постану свесни” - Џорџ Орвел)

        „ДРАГА децо, запамтите: какви сте данас јер нећете моћи такви да будете целог живота. Данас сте најлепши и најузвишенији. Колико се тога будете сећали, толико ћете бити добри.”

        Ове речи је, према сведочењима учесника студентског протеста из 1968. године, академским грађанима окупљеним у дворишту Филозофског факултета изговорила Десанка Максимовић, наша чувена песникиња.

        Негде у предвечерје велике студентске побуне 1968. године, у Паризу и другим европским градовима, укључујући и Београд, међународни студентски покрет потресла је вест да је Међународна студентска конференција са седиштем у Лајдену примала новац из CIA front organization. Студенти су моментално одговорили: сви су напустили дату организацију, сматрајући да омладински бунт и искрена вера у промене немају цену.

        У књизи „Алтернативни модел светске заједнице’’ објављен је факсимил о хитној исплати веће суме новца на руке једног истакнутог припадника једне студентске иницијативе у време петооктобарске револуције.

        На меморандуму је писало - „у најбољем интересу Владе Сједињених Државa“.

        Бунт студенaта обрачунат је на факсимилу.

        Шта је остало данас од идеала студентске побуне 1968. године?

        Шта је са непоткупљивим поносом студената шезедесетосмаша и колико је коштала трансформација у петоколонаше, спремне да свој омладински бунт ставе на         садржај факсимила у било чијем интересу у интерсу идеје?

        Без намере да поистоветим искрене и факсимил-бунтовнике, морам се запитати: где су заиста отишли милиони страних фондова уложени у „демократизацију српског друштва” и да ли су заиста студенти, као носиоци прогресивних идеја и младалачког заноса, олако прихватили да буду волонтери пројеката у најбољим интересу владе било које стране државе?

        „Кад језик буде усавршен револуција ће бити готова”

        Револуција данас има другачији облик. Орвелова порука да је „управљање мислима права револуција а не сви они политички преврати који остављају нетакнутом свест и подсвест маса“, добила је нови смисао променом међународних околоности.

        Након краја Хладног рата, хиљаде невладиних организација умарширале су у земље Источне Европе да делују на промени инфраструктуре друштва, али и на промени свести. У годинама великих промена, од 1989. до 1993, број невладиних организација повећан је за 160 процената, а још је упечатљивији податак да је 1909. број невладиних организација износио је 176, док се 1993. тај број порастао на 28 900.

        Данас је овај број вишеструко превазиђен и задовољава реалност само у Србији.

        Хумана идеја грађанског организовања постала је средство геополитике у циљу мешања моћних у унутрашње ствари мање моћних држава.

        Једна од највећих псеудоневладиних организација Национална задужбина за демократију - NED - створена је законским актом америчког Конгреса, а о њеном карактеру, сем тога да ју је створила влада, сведочи то да је првих 15 година била финансирана искључиво новцем Конгреса, а затим и приватним донацијама мултинационалних корпорација и појединаца.

        Како је то објаснио председник NED-а, 1986. године, Карл Гершман: „Било би неприхватљиво за демократске групе широм света да јавно буду „стипендисти“ CIA-е. Увидели смо то 60-их и зато је задужбина настала”.

        Да су невладине организације итекако потребне као конституенти грађанског друштва, и да је ангажовање студената за добробит друштва још пожељније, нема сумње. Ипак, треба разликовати истинско грађанско организовање од лажирања цивилног друштва које је у бити тројански коњ других, а никако заступање интереса нас-грађана, што је изворна идеја овог концепта.

        У прилог овом разликовању, треба истаћи да у Вебстеровом речнику већ постоји термин „quando“ (quasi NGO) који се употребљава за привидно невладине организације које су практично у служби политичког естаблишмента, влада или безбедносно-обавештајних служби.

        Уместо да се самоорганизују и мењају друштво на боље, млади у Србији, жељни брзог напретка, доказивања, запослења пристају да раде у интересу других. Не испитујући суштину пројеката и радионица у које су укључени, прихватају да буду део лажног грађанског организовања, које у име идеологије људских права и демократизације, спроводи геополитичке интересе других.

        Континуирано произвођење свести о искључивој кривици српског народа за деценије рата, хистерично инсистирање на раскиду са прошлошћу, традицијом и националним поносом, промовисање евроатлантских интеграција и уопште снажан импулс денационализације, као општа обележје овог сектора уз ограничавање критичког мишљења, често не производе моралну дилему у студента.

        Невладин сектор, или бар онај део тог сектора који монополише овај назив, годишње добија „грантове” у милионима евра. У Србији, у којој је незапосленост међу младима готово 50 процената, могућност брзог запослења и напретка, савремени услови за рад, привилегије и моћ остављају мало места за преиспитивање рада невладиних организација које ово нуде.

        Уместо да свој ентузијазам, снагу и образовање искористе за мењање система у коме их је 50 процената незапослено, запослени на фиктивним пројектима о људским правима, транзиционој правди, демократизацији, заправо постају део система и раде за њега. На тај начин се разводњава та огромна студентска енергија а систем остаје сигуран.

        „Поред сваке догме,  подиже се ломача”

        Иако се свака критика ангажмана факсимил невладиних организација априори карактерише као националистичка, назадна и најзад непотребна, оне морају бити предмет критичке анализе управо ради очувања идеје грађанског организовања.

        Људска права, демократија, борба за истину, нису приватна својина већ универзалне вредности и оне припадају свакоме ко хоће да се бори за њихову примену. Студентска енергија је незаменљива у борби против овог догматизма и доказ да она постоји и да грађанско организовање може имати порекло у њој, налази се у нама.

        Зато што нећемо да је трошимо у интересу владе било које државе већ да помогнемо свом друштву, створили смо СПАМ.

        Зато што разумемо поруку Десанке Максимовић, хоћемо најбоље године да ставимо у службу општег добра и останемо доследни заборављеној идеји друштвене одговорности студената.