Kako je omanuo Drecun ili pregovori Brisela sa ostatkom ostatka Srbije

Drecun je bio u zabludi kad je rekao da će zbog potpisa Srbije na briselski sporazum Zapad obuzdati albanski faktor

Još sasvim nedavno predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Republike Srbije Milovan Drecun branio je Briselski sporazum tvrdnjom da je na taj način Srbija ostvarila uticaj u Briselu i Vašingtonu, koji sada tobože koriguju postupke kosovskih Albanaca u srpsku korist.

Međutim, kako vidimo u poslednje vreme, to se baš i nije pokazalo kao tačno jer su čak i Albanci u ostatku Srbije počeli da se otvoreno ponašaju kao država u državi, a malo je verovatno da bi se tako ponašali sami bez podrške svojih mentora upravo iz tog dela sveta. Dakle, pogledajmo poduži spisak provokacija kojima se nipodaštava država Srbija i poručuje da ona ne sme sprovoditi važeće zakone čak i na svojoj teritoriji izvan Kosova i Metohije.

Podsetimo se, na primer, da albanski stanovnici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje se već uveliko nazivaju zajedničkim imenom Preševska dolina, kao da se radi o nekakvoj jedinstvenoj paradržavnoj teritorijalno-političkoj celini, odavno ne plaćaju račune za potrošenu struju. Zato u tamošnjim selima prosečni dug za struju po domaćinstvu iznosi neverovatnih 100.000 dinara, a, kada se radnici vranjanske Elektrodistribucije na tom području osmele da dođu da im isključe struju, onda se dešavaju slučajevi kao što je bio onaj od pre desetak dana u selu Aliđerce, nadomak Preševa. Tamo ih je albanski domaćin bukvalno uzeo kao taoce i zaključao u dvorištu.

Štaviše, javna je tajna, o kojoj svedoci otvoreno govore u štampanim medijima – da srpska Žandarmerija i policija već sada nerado ili gotovo nikako ne idu u tamošnja albanska sela, što samo pojačava utisak da Srbija baš i ne smatra to područje delom svoje državne teritorije, a pogotovo briselskoj birokratiji ne pada na pamet da uputi neku reč prekora albanskoj strani.

Prekjuče se desio događaj koji je još jednom pokazao da ponašanje tamošnjih Albanaca ima pre svega političku konotaciju, s obzirom da je u Preševu svečano proslavljen nacionalni praznik Albanije pod nazivom Dan zastave. Tom prilikom su masovno isticane zvanične zastave te susedne države, što je u direktnoj suprotnosti sa važećim zakonom Republike Srbije, ali ni ovaj put niko na to nije reagovao, Iz toga proizilazi zaključak da se širi teritorija unutar Srbije na kojoj ne važe njeni sopstveni Ustav i zakoni.

Prema tome, iz navedenih primera se vidi u kojoj zabludi je bio Drecun kada je nedavno govorio o koristima koje srpska strana ima od Briselskog sporazuma, pri čemu je konkretno pominjao pomoć Zapada u obuzdavanju albanskog faktora. A, da stvar bude još gora, slične tendencije i retorika se već primećuju i na drugim područjima Srbije, poput na primer Raške oblasti i Vojvodine, pa se stoga čini kao da ni tu nije kraj kršenju Ustava i zakona, a samim tim i cepanju državne teritorije. Međutim, kada je jednom bio potpisan Briselski sporazum, koji mnogi smatraju ustupkom na račun državnih interesa i suštinsko priznanje nezavisnosti Kosova, onda i nije čudno što će ubuduće samo i dalje da rastu apetiti onih koji u tome vide slabost države Srbije.

A Brisel, koji je navodno posle potpisivanja Briselskog sporazuma postao uviđavniji za srpske interese? On se ne oglašava ovim povodom, ali zato, kako prenose novine, tamo se užurbano pripremaju za decembarski početak pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom. Ili barem sa onim što će ostati od Srbije na kraju tog puta.