Često ponavljana formulacija da je u Srebrenici počinjen najveći
zločin na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata kao da služi da prikrije
činjenicu da su najveći zločini posle Hitlera počinjeni baš od evropskih i
država evropskog porekla kao što su SAD. Ti zločini, mnogo većih razmera od
srebreničkog, nisu se odigrali na teritoriji Evrope, već na drugim
kontinentima, koji su, gledano iz evropocentrične perspektive, kontinenti na
kojima žive ljudi „nižeg roda”, prema kojima se Evropljani tokom najvećeg dela
svoje istorije nisu ni ponašali kao prema ljudima.
Na primer, belgijski kralj Leopold Drugi odgovoran je za smrt deset miliona
Afrikanaca krajem 19. i početkom 20. veka u Kongu, tadašnjoj belgijskoj
koloniji. Međutim, za razliku od Hitlerovih, ti zloćini ostali su potpuno
nepoznati široj javnosti. I bez gasnih komora, kao evropskog patenta par
excellence, Evropa je ogrezla u krvi tokom najvećeg dela svoje istorije, kako
pre Drugog svetskog rata, tako i nakon njega. Evropljani su SAD i Australiju
izgradili na masovnom istrebljivanju domorodačkih populacija i kidnapovanju
Afrikanaca kako bi im služili kao robovi.
U nedavno objavljenoj knjizi O Zapadnjačkom terorizmu – od Hirošime do bespilotnih letelica Noam Čomski upotrebljava sintagmu „selektivno slepilo” kako bi okarakterisao čestu pojavu da se o pojedinim zločinima stalno govori uz moralno zgražavanje, dok se istovremeno drugi neprestano prećutkuju ili negiraju. Čomski kaže da je američki napad na Vijetnam „najveći zločin nakon Drugog svetskog rata”, međutim, pedesetogodišnjicu početka tog rata 2011. godine u vodećim američkim medijima niko nije ni pomenuo. Isti je slučaj i sa diktatorskim režimima: za Zapad postoje oni režimi koji su stalni predmet moralne osude, ali i oni o kojima se ne govori, već se sa njima sarađuje.
Jedan od trenutno najvažnijih problema na koji socijalni pokreti skreću pažnju su dronovi – bespilotne letelice namenjene „preciznom” ubijanju terorista, toliko preciznom da od njega najpre stradaju civili. Prema istraživanju engleskog Biroa za istraživačko novinarstvo, od 2.600 do 3.400 Pakistanaca ubijenih bespilotnim letelicama, samo dva odsto bilo je na američkoj listi traženih terorista. Prema Galupovom istraživanju, 97 odsto Pakistanaca protivi se upotrebi dronova, dok 74 odsto smatra SAD neprijateljskom silom, što je mnogima jasan pokazatelj da ovakav rat protiv terorizma ne čini SAD nimalo omiljenijim niti bezbednijim od budućih napada.
Šesnaestogodišnja Pakistanka Malala Jusafzai – čuvena po svojoj borbi za pravo na školovanje pakistanskih žena, zbog koje su joj talibani pucali u glavu – iskoristila je nedavni poziv na sastanak sa američkim predsednikom Obamom da mu skrene pažnju da bespilotne letelice izazivaju bes Pakistanaca, što samo može podstaći njihovo učešće u terorističkim aktivnostima. U medijima ne postoji podatak da li se Obama makar malo postideo čuvši da mu devojčica poručuje da dronovi pre svega ubijaju nedužne civile.
Gavrilo Princip – okarakterisali ga kao teroristu ili ne – nikada ne bi bio u stanju da pokrene rat u kojem će stradati milioni. Takve ratove pokreću samo imperije, koje takođe imaju moć kreiranja javnog mnjenja, prekrajanja i reinterpretacije istorije. One su takođe u poziciji da svu krivicu svale na uboge mladiće kojima se ne dopada svet u kojem žive i koji posežu za nasiljem u svetu sazdanom na nasilju – za šta su zaslužne upravo te imperije.
Iskoreniti terorizam podrazumeva iskoreniti siromaštvo. Mnogim ljudima širom sveta zatvorena su sva vrata, nemaju nikakvu budućnost pred sobom i nalaze se u bezizlaznoj situaciji. Američki rat protiv terorizma podstiče terorizam i sukobe do te mere da novi svetski rat postaje sve realnija mogućnost. Izmišljeno oružje za masovno uništenje u Iraku, mučenje zatvorenika u Gvantanamu i tajnim zatvorima širom sveta, špijunsko delovanje američke Nacionalne bezbednosne agencije, podrška krvoločnim sirijskim pobunjenicima, haos i genocid u Libiji, Iraku, Avganistanu… Sve je veća lista zemalja potpuno uništenih američkim vojnim intervencijama. No ljudske žrtve su ono što bi trebalo najviše da nas zabrinjava. U uvodu knjige O Zapadnjačkom terorizmu zapisano je još i da je između 50 i 55 miliona ljudi poginulo širom sveta, kao posledica zapadnog kolonijalizma i neokolonijalizma od kraja Drugog svetskog rata„.
U nedavno objavljenoj knjizi O Zapadnjačkom terorizmu – od Hirošime do bespilotnih letelica Noam Čomski upotrebljava sintagmu „selektivno slepilo” kako bi okarakterisao čestu pojavu da se o pojedinim zločinima stalno govori uz moralno zgražavanje, dok se istovremeno drugi neprestano prećutkuju ili negiraju. Čomski kaže da je američki napad na Vijetnam „najveći zločin nakon Drugog svetskog rata”, međutim, pedesetogodišnjicu početka tog rata 2011. godine u vodećim američkim medijima niko nije ni pomenuo. Isti je slučaj i sa diktatorskim režimima: za Zapad postoje oni režimi koji su stalni predmet moralne osude, ali i oni o kojima se ne govori, već se sa njima sarađuje.
Jedan od trenutno najvažnijih problema na koji socijalni pokreti skreću pažnju su dronovi – bespilotne letelice namenjene „preciznom” ubijanju terorista, toliko preciznom da od njega najpre stradaju civili. Prema istraživanju engleskog Biroa za istraživačko novinarstvo, od 2.600 do 3.400 Pakistanaca ubijenih bespilotnim letelicama, samo dva odsto bilo je na američkoj listi traženih terorista. Prema Galupovom istraživanju, 97 odsto Pakistanaca protivi se upotrebi dronova, dok 74 odsto smatra SAD neprijateljskom silom, što je mnogima jasan pokazatelj da ovakav rat protiv terorizma ne čini SAD nimalo omiljenijim niti bezbednijim od budućih napada.
Šesnaestogodišnja Pakistanka Malala Jusafzai – čuvena po svojoj borbi za pravo na školovanje pakistanskih žena, zbog koje su joj talibani pucali u glavu – iskoristila je nedavni poziv na sastanak sa američkim predsednikom Obamom da mu skrene pažnju da bespilotne letelice izazivaju bes Pakistanaca, što samo može podstaći njihovo učešće u terorističkim aktivnostima. U medijima ne postoji podatak da li se Obama makar malo postideo čuvši da mu devojčica poručuje da dronovi pre svega ubijaju nedužne civile.
Gavrilo Princip – okarakterisali ga kao teroristu ili ne – nikada ne bi bio u stanju da pokrene rat u kojem će stradati milioni. Takve ratove pokreću samo imperije, koje takođe imaju moć kreiranja javnog mnjenja, prekrajanja i reinterpretacije istorije. One su takođe u poziciji da svu krivicu svale na uboge mladiće kojima se ne dopada svet u kojem žive i koji posežu za nasiljem u svetu sazdanom na nasilju – za šta su zaslužne upravo te imperije.
Iskoreniti terorizam podrazumeva iskoreniti siromaštvo. Mnogim ljudima širom sveta zatvorena su sva vrata, nemaju nikakvu budućnost pred sobom i nalaze se u bezizlaznoj situaciji. Američki rat protiv terorizma podstiče terorizam i sukobe do te mere da novi svetski rat postaje sve realnija mogućnost. Izmišljeno oružje za masovno uništenje u Iraku, mučenje zatvorenika u Gvantanamu i tajnim zatvorima širom sveta, špijunsko delovanje američke Nacionalne bezbednosne agencije, podrška krvoločnim sirijskim pobunjenicima, haos i genocid u Libiji, Iraku, Avganistanu… Sve je veća lista zemalja potpuno uništenih američkim vojnim intervencijama. No ljudske žrtve su ono što bi trebalo najviše da nas zabrinjava. U uvodu knjige O Zapadnjačkom terorizmu zapisano je još i da je između 50 i 55 miliona ljudi poginulo širom sveta, kao posledica zapadnog kolonijalizma i neokolonijalizma od kraja Drugog svetskog rata„.
Нема коментара:
Постави коментар