Welcome to Srbija, gde murija ubija,
gde nema pravde ni za lek i samo Bog je sudija.
Gde sve ima svoju cenu, al' nema ništa u postenju,
umesto da se igraju -- klinci se „iglaju” u venu.
Gde uzori su lopovi, dileri, pevacice,
klinke ne porastu, a već su postale ...acice.
Dok mlecni još se klimaju, na mobilni se snimaju,
ortacima iz skole u WC-u kako sipuju.
Posle se pitate zašto nemamo decu,
a ja pitam Boga da li pamti nasu adresu.
Ceo zivot na cekicu, slusam istu pesmu,
33 godine kad se okrenem, gde sua
Neki kažu meni: Sacekaj još malo pa da krene,
promene su proces za koje potrebno je vreme,
idi kuci pisi rime, ne razumes ti te teme,
pusti da nas vode, pametniji od tebe.
A ja im kažem: Izdajnici palite od mene,
slusajte dobro sada ovo saopštenje,
oformili smo frakcije, ekipe su spremne,
kao „Bader Majnhof” ima sve da vas spsujem.
Spreman kao „Hamas” repetiram kalas,
k'o „Novembar” ja te vrebam dok ne postanes moj talac.
Kao Apis, „Crna ruka”, za prevrate sam znalac,
k'o Beogradski sindikat držim cvrsto pravac.
Ovo je pitanje zivota i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Sateran u cosak ja nemam izbor drugi,
svestan sam da gubim, ali biće vasih žrtvi.
Ovo je pitanje zivota i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Odgovor je teror ne bi li me čuli,
preziveti neću, ali biće vasih žrtvi.
Sve ste nam uzeli i cast i dostojanstvo,
pa šta nije jasno kada sutra neko s' maskom,
do zuba u oruzju, neki očajnik u gradskom,
da cuje se glasno, digne sve u vazduh.
Gazite po nama, gazite i mrtve,
ne gledate nazad, samo pare da se vrte.
Dok ugledni gradjani seku kila gudre,
radnici u sudnici seku sebi prste.
Nekad je znacilo kad neko ima skolu,
sad hiljade takvih visi na birou,
gledaju u solju kad će sljaku da zabodu,
dok vi gledate u ponude da zabodete bolju.
Rasprodajete državu, sibicarite lovu,
pustate stoku da jedni druge kolju,
ne prljate ruke, to nije za gospodu,
ubijate Srbiju bez otiska na pistolju.
Dok vi okrecete glavu od muke i bede,
držite medije koji mogu sve da srede,
narod strajkuje gladju, jer nema šta da jede,
pre će umreti glasno, nego tiho da izblede.
Od metroa u Tokiju, do voza u Bombaju,
po svaku cenu da za nasu borbu znaju,
zivot je jeftin kada izbor ti ne daju,
zato naplaticemo kozu da poruke traju!
Opet je zasrala banda, vi i vasa strahovlada,
opet je znak Sindikata na nebu iznad grada.
Stolica na vrata, zaglavljena kvaka,
preko usta traka, da te pitam nešto sada:
Je l' ovo napredak vrste, novo deljenje pravde,
jedni gube, drugi grabe, jači jedu slabea
Gledam barabe ove naše kako igraju na karte,
terorizam, virus, kriza, plase da zataskaju sranje.
U facu nam se smeju, loze k'o dileju.
rešenje ili greškaa Nemam vise ni dilemu.
Jutros izljubio sam ženu, u skolu odveo sam decu,
da žive u boljem sistemu, ja ću da umrem za ideju.
Od malih nogu sam u cosku, od zida dalje ne mogu,
u zivotu k'o u rovu, na ulicu izneo sam borbu.
U skupstinskom holu držim zolju i bombu,
odajte poslednju postu diskretnom heroju.
Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem zelju,
Ostajte mi zdravi, verni nasem htenju.
I kad umrem za istinu, ispunite moju volju,
poljubite za mene neku Srbiju bolju!
gde nema pravde ni za lek i samo Bog je sudija.
Gde sve ima svoju cenu, al' nema ništa u postenju,
umesto da se igraju -- klinci se „iglaju” u venu.
Gde uzori su lopovi, dileri, pevacice,
klinke ne porastu, a već su postale ...acice.
Dok mlecni još se klimaju, na mobilni se snimaju,
ortacima iz skole u WC-u kako sipuju.
Posle se pitate zašto nemamo decu,
a ja pitam Boga da li pamti nasu adresu.
Ceo zivot na cekicu, slusam istu pesmu,
33 godine kad se okrenem, gde sua
Neki kažu meni: Sacekaj još malo pa da krene,
promene su proces za koje potrebno je vreme,
idi kuci pisi rime, ne razumes ti te teme,
pusti da nas vode, pametniji od tebe.
A ja im kažem: Izdajnici palite od mene,
slusajte dobro sada ovo saopštenje,
oformili smo frakcije, ekipe su spremne,
kao „Bader Majnhof” ima sve da vas spsujem.
Spreman kao „Hamas” repetiram kalas,
k'o „Novembar” ja te vrebam dok ne postanes moj talac.
Kao Apis, „Crna ruka”, za prevrate sam znalac,
k'o Beogradski sindikat držim cvrsto pravac.
Ovo je pitanje zivota i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Sateran u cosak ja nemam izbor drugi,
svestan sam da gubim, ali biće vasih žrtvi.
Ovo je pitanje zivota i smrti,
i ove reke krvi pustili ste prvi.
Odgovor je teror ne bi li me čuli,
preziveti neću, ali biće vasih žrtvi.
Sve ste nam uzeli i cast i dostojanstvo,
pa šta nije jasno kada sutra neko s' maskom,
do zuba u oruzju, neki očajnik u gradskom,
da cuje se glasno, digne sve u vazduh.
Gazite po nama, gazite i mrtve,
ne gledate nazad, samo pare da se vrte.
Dok ugledni gradjani seku kila gudre,
radnici u sudnici seku sebi prste.
Nekad je znacilo kad neko ima skolu,
sad hiljade takvih visi na birou,
gledaju u solju kad će sljaku da zabodu,
dok vi gledate u ponude da zabodete bolju.
Rasprodajete državu, sibicarite lovu,
pustate stoku da jedni druge kolju,
ne prljate ruke, to nije za gospodu,
ubijate Srbiju bez otiska na pistolju.
Dok vi okrecete glavu od muke i bede,
držite medije koji mogu sve da srede,
narod strajkuje gladju, jer nema šta da jede,
pre će umreti glasno, nego tiho da izblede.
Od metroa u Tokiju, do voza u Bombaju,
po svaku cenu da za nasu borbu znaju,
zivot je jeftin kada izbor ti ne daju,
zato naplaticemo kozu da poruke traju!
Opet je zasrala banda, vi i vasa strahovlada,
opet je znak Sindikata na nebu iznad grada.
Stolica na vrata, zaglavljena kvaka,
preko usta traka, da te pitam nešto sada:
Je l' ovo napredak vrste, novo deljenje pravde,
jedni gube, drugi grabe, jači jedu slabea
Gledam barabe ove naše kako igraju na karte,
terorizam, virus, kriza, plase da zataskaju sranje.
U facu nam se smeju, loze k'o dileju.
rešenje ili greškaa Nemam vise ni dilemu.
Jutros izljubio sam ženu, u skolu odveo sam decu,
da žive u boljem sistemu, ja ću da umrem za ideju.
Od malih nogu sam u cosku, od zida dalje ne mogu,
u zivotu k'o u rovu, na ulicu izneo sam borbu.
U skupstinskom holu držim zolju i bombu,
odajte poslednju postu diskretnom heroju.
Znoj kaplje po papiru, poslednju pišem zelju,
Ostajte mi zdravi, verni nasem htenju.
I kad umrem za istinu, ispunite moju volju,
poljubite za mene neku Srbiju bolju!
Нема коментара:
Постави коментар