1) PREUSMERAVANJE PAŽNJE
Pažnju
javnosti preusmeravati s bitnih problema na nebitne. Prezaposliti javnost
poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna
saznanja u razumevanju sveta.
2) STVARANJE PROBLEMA
Ta
metoda se naziva i “problem-reagovanje-rešenje”. Treba stvoriti problem, da bi
deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje s namerom,
da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu ili da bi se
opravdalo rušenje socijalne države.
3) POSTUPNOST PROMENA
Da
bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, “na kašičicu”,
mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle izazvati otpor, ako bi bile
izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, bit će sprovedene politikom malih
koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4) ODLAGANJE
Još
jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da se najavljuju
puno ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se
predhodno privikavaju na samu ideje o promeni. Osim toga i “zajednička nada u
bolju budućnost” olakšava njihovo prihvatanje.
5) UPOTREBA DEČIJEG JEZIKA
Kada
se odraslima obraća kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka:
javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije delovanje na
ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom
reklamiranja.
6) BUĐENJE EMOCIJA
Zloupotreba
emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja,
prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes,
strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je
kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu,
ili pak izazvati određena ponašanja.
7) NEZNANJE
Siromašnijim
slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanje manipulacije
njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba biti
što slabija ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih
slojeva ostao nepremostiv.
8) VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost
treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je uveriti ljude da je poželjno
biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i
znanju.
9) STVARANJE OSEĆAJA KRIVICE
Treba
uveriti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za vlastitu
nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda.
Tako nesiguran i podcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustat će od
traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
10) ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz
razvoj znanja u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja
javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. “Sistem”, zaslugom
biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju
o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.
Нема коментара:
Постави коментар