EU - ono sto se precutkuje

Да би земља ушла у Европску Унију, треба да је европска, демократска, успешне тржишне привреде, да спроведе законе ЕУ, и да ЕУ буде спремна да је прими. Ова „добра воља” даје моћницима из Брисела право да раде шта хоће у земљи која их моли да је приме. Године 2004. један од тих моћника изјавио је лондонском „Економисту”: „Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб”. У овом тренутку, Србија је ближа Марсу него Европској Унији: довољно је сетити се понижења која Србин мора да поднесе да би добио визу за Запад, па да нам све буде јасно. Једино што од евроунијатских моћника добијамо су лепа обећања и „студије о изводљивости”. Србин може рећи, као негда Хамлет: „Живим од ваздуха, хране ме обећањима”. Наравно, ЕУ нам помаже да останемо без Косова, а ускоро и без Војводине.
Западна Европа и САД су, од 1990, учиниле све против Срба: признале, по измишљеном принципу „ut posidetes iuris” (Бадинтерова комисија) сецесију Словеније, Хрватске и Босне од СФРЈ, и сецесионистичке републике у авнојевским границама; бомбардовале босанске Србе 1995, а Србију 1999; подржале Туђманове усташоиде у освајању Книна; подржале балистичку ОВК на Косову…
„Аки комунитер” (законодавство Европске Уније) има око 80 000 страница. Спровођење 320 законских аката у 10 земаља које су ЕУ приступиле у мају 2004. кошта 110 милијарди евра (!) А то је само екологија! У Европској Унији је прописано све, чак и закривљеност краставаца у тегли, па и дужина мердевина. (У Амстердаму су се бунили перачи прозора, јер је утврђено да су им мердевине предуге и не одговарају заштити на раду!)
Па, и кад (и ако) нас приме, шта ћемо добити? Пољаци, Летонци и Литванци ће моћи да се легално запошљавају у Европској Унији тек од 2011 (до тада могу само слободно да путују, и то о свом трошку). Бугари и Румуни су тако доброг стандарда да су донедавно надничили у Србији.
Чим земља уђе у Европску Унију расту цене хране и некретнина. Из саобраћаја се уклањају возила која загађују околину (сиротиња више нема шта да вози), а млади добијају могућност да студирају на страни – и масовно одлазе. Стандард расте, али тајкунима и политичарима које тајкуни финансирају. Сиротиња постаје беда. Швајцарска и Норвешка имају највиши стандард у Европи, баш зато што нису чланице Европске Уније. Немачка и Француска имају огромну незапосленост, иако су у Европској Унији.
У свом тексту „Колонијализам под плаштом Европске Уније” (Искра, 1. април 2005), Никола Љотић пише: „Џон Бландел (John Blundel, члан Atlas Economic Foundation и директор једног већег института у Енглеској (адреса: jblundell@iea.org.uk) упутио је, 1. марта 2005. отворено писмо хрватском премијеру, др Иву Санадеру, насловљено: Поставите себи десет питања пре него што предате своју земљу (Ten questions to ask before you give away your country). Ово писмо је у вези, како каже аутор, ”вашег безглавог (headlong) трчања у ЕУ„.

1. Зашто би хтели да испустите контролу над вашом земљом? Најпре се говори о томе да је Санадеру речено да уласком Хрватске у ЕУ она не губи свој суверенитет, на то г. Бландел додаје: ”Једном у ЕУ запазите ово: ваша држава је потчињена једној већој политичкој власти – Бриселу. ЕУ ће вашој влади одређивати спољну политику, безбедност, правду – она планира свој устав – који ће јој омогућити да ствара уговоре (с другим државама – моја пр.) без сагласности с вашом владом„. То је испуштање ауторитета ваше земље. ”Не може се он (ауторитет), у исто време, и испуштати и одржавати. Једна суверена земља је као невина девојка: или сте то или нисте„.

2. Хоћете ли више правила и регулација? Ту аутор помиње да већ сад у ЕУ постоје ”стотинама хиљада„ (регулација) а сваке године произилази ”из Брисела преко 5.000 нових„. Потребна су она да би се остварила ”хармонија„ у ЕУ с обзиром на ”разлике међу државама чланицама„. Државама је тешко да поштује ове захтеве, а ”малим предузећима је то каткад и немогуће„. ”Ако мислите да њих (регулација) већ имате пуно, још све нисте видели„.

3. Мислите ли да је срећа удруживати се са једном корумпираном организацијом? ”Нема сумње да је ЕУ трула до сржи„. Аутор цитира ”налаз Британске надзорне службе која извештава о 10 хиљада малверзација у 2002. у вредности од 700 милиона фунти; претходне 2001. године било је 5.428 случаја злоупотребе у вредности 386 милиона фунти, што је дупло повећање за годину дана. Ове цифре су само врх огромне подводне санте – јер оне представљају само случајеве о којима националне владе знају, и спремне су да их „прогутају”. Међутим, процењује се да сваке године нестају из буџета ЕУ неких 4 милијарде фунти. „Узгред, то је ваш новац. Разочарање? Требало би. Али не може се ништа. Кривце чак ни гласање не одстрањује из њихових фотеља”.

4. Да ли мислите да су трговинске баријере добра ствар? „Добро, не би требало, јер то је тачно оно што ћете добити придруживањем у ЕУ. Постоје предности у трговини с државама из Уније, али шта је с оним изван, на пример, САД? Хрватска би требало да буде отворена према свету, а не само према окружењу. Били сте дуго спутани (у трговини) у Титовом социјализму; није вам потребна бриселска верзија исте грешке”.

5. Уживате ли при високој незапослености? „Ако уживате у амбијенту ниског привредног раста, круте радничке политике, насилних регулација, високих и растућих такса и, у појединим секторима, превисоком нивоу трговинске заштите, онда је ЕУ право место за вас. О, да, резултат овакве ’добре’ процене је висока незапосленост коју Европа има већ преко 10 година. Није случајност да су најнапредније европске земље Швајцарска и Норвешка изван ЕУ.

6. Како се осећате улазећи у најнеефикаснији икад створен систем пољопривредне заштите? ”Општа пољопривредна политика је племенита идеја: (новчано) подржавати фармере да би цена њихових продуката била висока и тако зауставити њихово напуштање фарми и одлазак у град ради бољих плата. Али идеја је пропала, а обични грађани су жртве, с резултатом да им је храна скупља а таксе веће. Погађате ли још нешто? Село је и даље у опадању„.

7. Шта ако вам оде демократија, марите ли? ”Гласањем сад можете да испољите свој став поводом стања ваше земље. Али да би у ЕУ опстала демократија мора да постоји европски народ, његово јавно мњење и шанса да се гласа за дешавања у Европи. Али Европа нема ’свој’ народ, нити заједништво припадности и дужности; то значи да неки грађани не би пристајали на већинско правило, које, верују, врши дискриминацију према њима, а неправедно погодује другима. То је тачно оно како ће европске политичке елите и бирократе одлучивати на стварно важним европским питањима, која ће наравно важити и за вашу државу. То је (за њих, бирократе – моја пр.) простији начин, па макар и по цену демократије„.

8. Како ћете се као ”мала риба„ осећати у европском ”рибњаку„? По Конституцији ЕУ већу гласачку моћ добијају земље већег становништва, па ће је оне имати и по већинском правилу, што искључује једногласност одлука (или, бар: једна земља, један глас – моја примедба). Ово значи: ваши представници неће имати много утицаја на одлуке о проблемима који се тичу Европе. И, као што знамо, Французи и Немци иду заједно по многим важним проблемима. Они су ”велике рибе„ у европском ”рибњаку„. Ваша земља, жалим што кажем, личи ми на мињонс (врста врло мале рибе).

9. Радује ли вас губљење монете? ”Ако усвојите Еуро (Евро), губите контролу над вашом економијом јер Европска централна банка доноси одлуке о интересној стопи. Ваши финансијски експерти и политичари имаће тешкоће да одлуче шта радити са својим новцем. Економија ће да страда јер је немогуће наћи заједничку интересну стопу која би задовољила све (а нарочито мале земље – моја прв.) Хоћете ли доказ: најпросперитетније земље у ЕУ су оне које нису усвојиле Еуро„.

10. Улазећи у ЕУ смета ли вам једна неугодна паралела са бившом Југославијом? Недавно сте постали грађани једне независне и демократске земље. Пре тога, приморани сте били да будете део групе република различитих језика и култура. Скоро као у ЕУ, зар не!”

Владимир Димитријевић