Južni tok poprima sve jasnije obrise

Ambiciozni projekat gasovoda "Južni tok" kojim će "plavo gorivo" poteći iz Rusije po dnu Crnog mora u zemlje Južne i Zapadne Evrope, poprima sve jasnije obrise. Tom projektu 29. aprila se pridružila i Grčka. Po okončanju pregovora u Moskvi između predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Grčke Konstantinosa Karamanlisa potpisan je međuvladin sporazum o izgradnji grčkog dela "Južnog toka", kapaciteta deset milijardi kubnih metara godišnje.
Novu maršrutu transporta ruskog, a u perspektivi i centralnoazijskog gasa u Evropu, juna prošle godine predložili su ruski gasni monopolista Gasprom i italijanska energetska kompanije ENI. Prema njihovim planovima, prvi deo "Južnog toka", u dužini oko 900 kilometara, treba da prođe po dnu Crnog mora, od ruske do bugarske obale. Dalje je planirano da se izgrade dva kraka gasovoda. Prvi na severozapad, preko čitavog Balkanskog poluostrva, kako bi se njime moglo isporučivati gorivo ne samo u zemlje tog regiona nego i na sever Italije i jug Nemačke. Drugi krak gasovoda treba da prođe kroz Bugarsku i Grčku, i dalje po dnu Jadranskog mora do juga Italije.
Po oba ta kraka "Južnog toka", čija se orijentaciona vrednost sada procenjuje na 14 milijardi dolara, u perspektivi će se, kako je planirano, transportovati 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prve isporuke trebalo bi da počnu već 2013.
U početku je bilo podosta skeptičara koji su sumnjali u realizaciju i celishodnost grandioznih planova ruske i italijanske kompanije. Međutim, postepeno su se njihovi glasovi utišali, jer su se balkanske zemlje, jedna po jedna, počele pridruživati "Južnom toku". U januaru su postignuti dogovori o izgradnji "Južnog toka" po teritoriji Bugarske i Srbije, u februaru je analogni sporazum potpisan sa Mađarskom. Na taj način je dobio obrise deo gasovoda "Južni tok" prema severozapadu Balkana. Postignuti sporazum sa Grčkom o izgradnji "Južnog toka" u pravcu juga Balkana omogućava da se gasovod produži u južnu Italiju.
Projekat "Južnog toka" umnogome je sličan ideji o izgradnji "Severnog toka"- gasovoda koji će po dnu Baltičkog mora povezati Rusiju sa Nemačkom. Oba nova cevovoda se grade, u prvom redu, u interesu evropskih potrošača gasa. Najosetniji rezultat tih projekata biće broj maršruta po kojima će "plavo gorivo" iz Rusije poteći u Evropu, što će povećati garancije isporuka gasa, pored ostalog i u Grčku. Sem toga, Rusija će zahvaljujući izgradnji "Južnog toka" uspostavljati čvrste veze sa svojim viševekovnim saveznicima na Balkanu - Grčkom, Bugarskom i Srbijom.
Kako je izjavio predsednik Rusije Vladimir Putin posle potpisivanja rusko-grčkog sporazuma, realizacija "Južnog toka" "bezuslovno garantuje potrebe grčkih partnera", koje će se po oceni obe strane povećati u narednih osam godina minimum za dva puta. Pri tom je ruski predsednik naglasio da se zemlje, "koje su u stanju da isporuče primarne energente u potrebnom obimu i po konkurentnim cenama za Evropu, mogu nabrojati na prste samo jedne ruke, a da pri tom neki budu i savijeni".
S tim u vezi odmah se nameće asocijacija sa projektom drugog gasovoda - "Nabuko", koji konkuriše "Južnom toku". Po tom gasovodu gas bi u Evropu trebalo da poteče iz Turske. Problem "Nabuka" se svodi na to, što u samoj Turskoj nema gasa, i ona je samo tranzitna zemlja. Dovoljne količine "plavog goriva" "Nabuko" bi mogao imati jedino u slučaju da se u njega ulije gas ne samo iz Azerbejdžana nego i iz zemalja Centralne Azije - Kazahstana, Turkmenije i Uzbekistana. Da bi "Nabuko" potekao centralnoazijski gas, neophodno je da se još izgradi Transkaspijski gasovod po dnu Kaspijskog mora. Ali što se brže bude realizovao projekat "Južni tok", tim će biti neodređenija budućnost Transkaspijskog gasovoda, pa samim tim i perspektive "Nabuka".
Međutim, kako sledi iz reči Vladimira Putina, Rusija ne bije bitku protiv alternativnih projekata "Južnom toku". "Ako je neko u stanju da uz ekonomski prihvatljivije uslove realizuje druge projekte slične vrste i obezbedi te gasovodne sisteme proizvodima i dovoljnim obimima, nama će samo biti drago" - kazao je ruski predsednik.

Oleg Mitjajev