Kina i Tajvan na putu pomirenja

Predsednik Hu Đintao primio je u Pekingu predsednika vladajuće tajvanske partije Vu Pohsijunga, što je prvi susret na tom nivou od 1949. godine
Istorijski susret: Hu Đintao i Vu Pohsijung (Foto AFP) Prema izveštajima agencija

Peking – Šefovi dve partije na vlasti u Kini i na Tajvanu sastali su se juče u Pekingu u prvom susretu na tako visokom nivou otkako se ostrvo otcepilo od matice posle građanskog rata 1949. godine.
Kineski predsednik i generalni sekretar Komunističke partije Hu Đintao primio je u Velikom narodnom holu predsednika Kuomintanga Vu Pohsijunga. Ceremoniju je direktno prenosila državna televizija. „Na osnovu dosadašnjih kontakata dve strane i u novim okolnostima, nadam se da možemo da unapredimo odnose preko moreuza, razmenimo mišljenja, pogledamo u budućnost i krenemo napred ka razvoju miroljubivih odnosa”, izjavio je kineski presednik.
Gost sa Tajvana je sa svoje strane rekao da Kinezi i Tajvanci treba da se osiguraju da nikada više ne uzmu oružje jedni protiv drugih i da, kada već ne mogu da garantuju da neće biti prirodnih nepogoda kao što je bio nedavni zemljotres, garantuju da neće biti rata.
Vu je juče, prilikom posete gradu Nanđingu, rekao da Tajvan pripada kineskoj naciji i da su Tajvan i Kina „blisko povezani krvnom vezom”, prenose agencije.
Nove okolnosti koje pominje predsednik Hu odnose se na izbor nove vlade u Tajpeju, koja je došla na vlast zahvaljujući obećanjima da će popraviti odnose sa maticom.
Na parlamentarnim izborima u januaru i predsedničkim u martu tajvanska secesionistička Demokratska progresivna partija je izgubila, što je dovelo do promene tajvanske politike. Novi predsednik Ma Jingđeu, koji je inaugurisan prošle sedmice, brzo je ponudio obnovu dijaloga sa Kinom, za razliku od svog prethodnika koji je svojom secesionističkom retorikom izazivao bes komunističkih vođa.
Tajvanski zvaničnik predvodi 16-članu delegaciju svoje stranke, koja će u poseti matici ostati ukupno šest dana.
Kuomintang i Komunistička partija Kine su godinama bili ljuti neprijatelji, ali je tajvanska partija poslednjih godina nudila platformu pomirenja. Kuomintang je inače ista ona Kineska nacionalistička stranka koja je bila na vlasti u Kini dok je komunisti nisu preuzeli u građanskom ratu 1949.
Naglo otopljavanje u odnosima preko 190 km širokog Tajvanskog moreuza, jednog od potencijalnih svetskih žarišta, dovešće do obnove zvaničnog dijaloga koga nije bilo od 1995. Direktni pregovori Pekinga i Tajpeja nastaviće se u junu posle više od deset godina prekida, nedavno je saopštila vlada u Tajvanu, ali nije navela datum.
Cilj će biti uspostavljanje bližih trgovinskih odnosa i pre sveta turističkih veza.
Prilikom jučerašnjeg susreta presednik Hu je zahvalio na pomoći koju je Tajvan pružio Kini posle zemljotresa. On je ovaj sastanak opisao kao „veliki događaj u odnosima dve strane”.
Posle rukovanja pred kamerama, dvojica zvaničnika su se povukla na razgovore iza zatvorenih vrata. Glavne teme biće uspostavljanje vikend čarter letova između Tajvana i kontinenta, uspostavljanje avionskog prevoza robe i dozvola Kinezima da putuju na Tajvan.
Direktnih avionskih letova trenutno nema, što znači da biznismeni koji sa Tajvana putuju na kopno moraju da presedaju u Hongkongu ili Makau.
Tajvan ima 22,8 miliona stanovnika po podacima iz 2006. godine. Funkcioniše kao de fakto nezavisna država, mada nikada nije formalno proglasio nezavisnost od Kine.
Kina i dalje smatra da je Tajvan deo matice i pretila je da će silom odgovoriti na eventualno proglašenje nezavisnosti ostrva.

J. K.