Дачићева Влада је највећа превара у политичкој историји Србије

Лажно представљање почело је још пре избора – кроз лажна предизборна обећања.

Дачић је говорио ЧВРСТО, ЈАСНО, ОДЛУЧНО. 

Тома Николић је обећавао да ће поништити све договоре које је Борко Стефановић постигао у Бриселу. 

Александар Вучић је говорио да Млађан Динкић мора завршити у затвору. 

Динкић је тврдио да никада не може сарађивати са СНС и да ће јавна предузећа ослободити партијског запошљавања. 

Све су слагали. 
Потом је уследила највећа изборна крађа у последњих неколико изборних циклуса. 

Двери и СРС, који су против уласка Србије у ЕУ, су гурнути испод цензуса, а еврофанатици ЛДП и УРС подигнути изнад цензуса. 

Томи Николићу је Брисел честитао победу на председничким изборима три сата пре затварања биралишта. Николић је изневерио и своје обећање да ће испитати изборну крађу и казнити починиоце.
Све су покрали. 
Шта су урадили у међувремену? 

Издали су Косово и Метохију, стају на страну против Републике Српске, настављају са огромним задуживањем државе, продају пољопривредно земљиште странцима, уводе ГМО семе и храну, запошљавају нове и нове партијске кадрове у државну администрацију, укинули су све царине на увоз робе из ЕУ, економију и даље води убица домаће привреде… 

Све су издали. 
Шта ће даље да ради Влада Србије на челу са Дачићем и Вучићем? 

Планирају да продају преостале природне и привредне ресурсе: Телеком, ЕПС, руднике, воде, спремају легализацију геј бракова, … 

Све ће уништити. 
По чему ћете их препознати: чувају Ђиласа на челу Београда, уводе незапамћену медијску цензуру, не мењају никога у корумпираном судству, тужилаштву и полицији, за годину дана није донета ниједна правоснажна судска пресуда ниједном великом лопову и криминалцу, а камоли вођама мафијашких странака попут ДС, СПС и УРС, који остају нетакнути. 
За све то време глуме да су патриоте, да су борци против курупције, да су консолидовали економску ситуацију и да Србија иде на боље. 

Велика превара је и даље у току, а на нама је да је што пре разоткријемо и растуримо. 
Сада морамо ковати нови план националног сабирања снага, како рече Милош Црњански још пре 80 година. 

Потребно нам је нешто што су Двери покренуле као идеју још пре више од две године, а што је данас актуелно у Русији, а то је општесрпски народни фронт: да у једну заједничку борбу саберемо све оне који су родољуби, који се не предају, који су спремни да се супротставе, који су понижени и увређени, који нису подлегли Великој Превари. 
Странке више нису решење, странке су део проблема. 

Потребно нам је нешто ново. 

А окидач за наше сабирање биће социјално-економски слом државе који следи и који се не може избећи.